Dečji dani kulture: Morate knjigu da pružite deci da bi je ona uzela

Istraživanja o vezi između dece i knjige govore da je ta veza izuzetno tanka. I to je sigurno tačno. Ali je tačno da ima i dece koja vole da čitaju i da ih nema malo, barem tako tvrde u „Laguni“.

„Da nije tako, ne bismo imali potrebu da evo već osmu godinu organizujemo Dečji dani kulture“, kaže za portal „Vremena“ Tanja Vučković PR menadžer ove izdavačke kuće. Kaže i da „morate knjigu da pružite deci da bi je ona uzela“-

Pomenuti Dečji dani kulture počinju danas u svim Delfi knjižarama u Srbiji i u Laguninim književnim klubovima. Traju do 9. aprila. Počinju razgovorima sa među decom vrlo popularnim piscima Bojanom Ljubenovićem i Jovicom Tišmom, nastavljaju se radionicama – na primer o nastanku pesme, o novinarstvu, o stripu, zatim  tribinama, pozorišnom predstavom Dečjeg kulturnog centra „Maštamo sa Desankom Maksimović“ i sličnim programima vezanim za knjigu. Tih pet dana sve Lagunine knjige za decu, ali i drugih odabranih izdavača, biće na popustu i do 40 odsto.

Zbog velikog popusta, neko će reći da su Dečji dani kulture ipak namenjeni roditeljima. „Kao i sve manifestacije za decu, zar ne“, kaže Tanja Vučković. „Naše iskustvo je da roditelji i deca dolaze zajedno. Roditelji, naročito nova generacija, žele da nauče decu da su knjižare dobro mesto. Zajedno ih razgledaju, biraju, komentarišu. Tako se knjiga uvodi u život deteta.“

Zoran Penevski koji je uz Irinu Markić urednik „Male Lagune“, kaže da „ako ne računamo izdavače koji objavljuju isključivo knjige za decu, Laguna je izdavač koji se bavi decom više od svih drugih“, i napominje da ova biblioteka „objavi oko sto novih naslova knjiga za decu godišnje, za sve uzraste.“

Penevski naglašava da se „Mala Laguna nužno oslanja na vezu između isplativosti i kvaliteta. Podjednako vodimo računa o izdavanju slikovnica, romana i naučno-popularne literature za mlade. Nužni kompromisi srećom nikad nisu išli nauštrb kakvoće. U svakom slučaju, treba napomenuti da izdavač mora da ponudi izbor, jer bez širine nema ni dobrog obrazovanja.“

Kaže da se on lično, kada bira dela koja predlaže za objavljivanje, ima na umu rečenicu Aleksandra Vuča: „Prava poezija poučava ne poučavajući.“

Mali čitaoci u Srbiji mogu da čitaju autore koji su aktuelni u svetu, kaže Penevski i nabraja serijale „koji su svetski fenomeni“ poput Loših momaka, Toma Gejtsa, Amelije Zubić, Toto nindže, Hilde, romana Tomasa Tejlora. Ocenjuje da je „to naročito bitno ne samo da bi čitaoci mogli da zadovolje svoju radoznalost, nego i da budući pisci imaju reper u odnosu na ono što sami stvaraju.“

Domaća savremena književnost za decu je „zdrava i sve bolja“, ocenjuje Penevski. „Problem je samo što naša kultura nije dovoljno dinamična, što više veruje klasicima nego autorima koji sada pišu. Ovde je lakše tvrditi da su neka imena nedostižna kako bi se opravdalo neznanje i nezainteresovanost za nove naslove i nove pristupe, dok valjane književne kritike za dečju književnost praktično nema.“

Zoran Penevski, koji je jedan od traženijih pisaca za decu, kaže da su „brojni domaći autori visokotiražni – poput Uroša Petrovića, Ljubivoja Ršumovića, Igora Kolarova ili Bojana Ljubenovića, na primer, ali treba svakako spomenuti i dobre knjige Vojislava Todorovića, Aleksandre Urošević, Aleksandre Filipović, Tamare Lujak i drugih. Obratite pažnju na novi roman Ljiljane Šarac Anđeo s jednim krilom“, poručuje.

Smatra da „brojne nagrade ne utiču mnogo na izbor publike i čitalačku strast. Na čitanje, pa i na kupovinu knjiga, utiče sredina u kojem dete odrasta. Važno je da roditelji čitaju da bi i deca čitala, kao i da se svi koji se bave decom pobrinu da dete i razume tekst koji čita. Čitanje je umeće, veština koja se uči, a koja se ne stiče pukim poznavanjem slova.“

I, tako se vraćamo na Dečje dane kulture kao na  primer delotvornog alata u sticanju veštine čitanja.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com