Podizanje školarine u četiri čina

Protest studenata Arhitektonskog fakulteta doživeo je krah kada je pre nekoliko dana stiglo neočekivano obaveštenje da tamošnji Studentski parlament, kao predstavnik studenata i posrednik između njih i profesora, prestaje da podržava “mirno javno okupljanje u zgradi Arhitektonskog fakulteta”. Od naredne školske godine cena školarine biće 300.000 dinara, što je skoro duplo više nego na drugim fakultetima u Beogradu. Na jednom od plakata zalepljenom u hodniku zgrade – u kojoj, uzgred rečeno, radi samo jedan toalet – bilo je napisano “300k za šta”. Na drugom – “Džaba imam dara kad nemam para”.

Zvanično objašnjenje glasi: školarina je podignuta zato što je došlo do “podizanja životnog standarda u Srbiji”.

ČIN PRVI, ZBUNJIVANJE

Početkom ove godine studente arhitekture dočekala je informacija o povećanju školarine za 50.000 dinara. Studenti to saznaju u toku neradne nedelje, kada nije bilo moguće organizovati proteste. Uskoro se dogovaraju da u prostorijama fakulteta održe javno i mirno okupljanje. Početak je februara, prvi nastavni ponedeljak. Protest se, kako nam prepričavaju studenti, okončava nakon pola sata. Naime, iz studentske službe im kažu da odluka o povećanju školarine nije zvanična i da od toga neće biti ništa. Razilaze se, zadovoljni onim što su čuli. Dve nedelje kasnije doneta je zvanična odluka – školarina će biti povećana, i to za 10.000 dinara više od prvobitno najavljenog. Iznos je “zaokružen” na – 300.000 dinara. Više stotina studenata počinju da se okupljaju u prostorijama fakulteta i ispred njih. “Bolje da sam upisao Harvard”, stoji na još jednom od mnogih plakata koje su studeni izlepili u prostorijama Fakulteta.

Iako su veoma voljni da razgovaraju sa nama, studenti ne žele da objavimo njihova imena jer se, kako kažu, plaše da bi mogli zbog toga da imaju problema.

ČIN DRUGI, ZAHTEV I ZAHTEVI

Prema dopisu Studentskog parlamenta Arhitektonskog fakulteta (SPAF) od 28. februara, predstavnici studenata upućuju čak 18 zahteva dekanu fakulteta, profesoru Vladimiru Lojanici. Među zahtevima je i to da se obezbede automati koji će studentima vraćati kusur kada kupuju kafu, da se poprave prozori u čitavoj zgradi, da se zameni parket u jednoj od sala, da se stave nove utičnice…

Iako oni jasno govore u kakvom je stanju fakultetska zgrada, postavlja se pitanje koliko je bilo smisleno postaviti pregršt zahteva ovakvog tipa kada je glavni problem školarina od 300.000 dinara. Na ovaj način, upravi Fakulteta pružen je alibi za neispunjavanje glavnog zahteva. Tačnije, mogli su da ispune nekoliko sporednih i da preusmere pažnju protesta.

Predsednik Studentskog parlamenta fakulteta Vuk Spalević ipak smatra da mirno okupljanje povodom brojnih zahteva nije (bilo) rasipanje energije, pošto se protestuje protiv više stvari koje nisu dobre.

ČIN TREĆI, PROTEST TRAJE

Osmi dan protesta protiče mirno. Plan studenata je da ne rade ništa što bi stvorilo negativnu sliku o njima u medijima ili u očima profesora. Igraju karte na hodniku. Pušta se muzika. U suštini, sve izgleda kao i na svakom protestu, studentskom ili nekom drugom. Studenti smatraju da, kako bi okupljanje imalo svrhu, prostorije u kojima profesori drže vežbe i predavanja treba da budu zabarikadirane stolicama i klupama. Jer ako nema predavanja, uprava će uvideti da nije u pitanju samo pojedinačno nezadovoljstvo nekolicine studenata, već se radi o zajedničkom delovanju i postojanju spremnosti da se nešto promeni. Takođe, ideja onih koji se bune je da niko od studenata ne dođe na predavanja kako se ono ne bi održalo. Na taj način, oni koji protestuju ne bi izgubili predispitne poene. Međutim, solidarnost pada na ispitu – nekolicina studenata nastavlja da ide na predavanja.

Prema rečima jedne sagovornice, posle nekoliko dana protesta pojedini profesori im otvoreno prete da neće moći da polažu ispite jer odsustvuju sa nastave. “Osećamo se kao da smo potpuno sami”, kaže studentkinja.

ČIN ČETVRTI, KRAJ

U ponedeljak 6. marta, iz uprave Arhitektonskog fakulteta je rečeno da se usvajaju svi zahtevi studenata za unapređenje uslova studiranja osim jednog – onog koji je pokrenuo proteste. Uveče, Studentski parlament Arhitektonskog fakulteta donosi odluku da više neće podržavati javni protest studenata. Protest je obustavljen. Do tog trenutka, SPAF igra ključnu ulogu u razmeni informacija između dekana i studenata arhitekture, organizovanju protesta i formulisanju zahteva. Kada čuju odluku, studenti koji protestuju u nekoliko sala diskutuju i razmišljaju šta dalje da rade. Čuju se pitanja – da li su studenti u Parlamentu nečim ucenjeni? Ako jesu, čime?

Dogovoreno je da se protest ipak nastavi. Međutim, već sutradan, studenti su došli na Fakultet, ali da slušaju predavanja i vežbe.

Predsednik SPAF-a Vuk Spalević i student-prodekan Isidora Zubović odgovorili su na zahteve kolega i izneli razloge svojih postupaka kada je reč o prestanku protesta. Oni su, zajedno sa ostatkom SPAF-a, od samog početka predvodili okupljanje. U obaveštenju upućenom studentima objasnili su kako iskreno smatraju da je taj vid organizovanja, koji ne podržavaju uprava, profesori i asistenti, dostigao svoj maksimum i da će studentima biti pruženo sve što je u moći fakulteta.

EPILOG

I tako je u petak 10. marta na zvaničnom Instagram nalogu SPAF-a objavljeno da su počeli radovi na novoj maketarnici koja će, prema trenutnim informacijama i planovima, biti dostupna za studente potpuno besplatno. Takođe, i pojedini osnovni materijali, koji su neophodni studentima, će biti besplatni, dok će se drugi prodavati po posebnim cenama. Predsednik SPAF-a Vuk Spalević je poručio kako će oni nastaviti borbu za ispunjenje zahteva, kao i da će od Fakulteta zahtevati bolje uslove za sve studente.

A nekoliko dana nakon saopštenja predstavnika Studentskog parlamenta o prestanku održavanja protesta, stigla je vest da je osnovan novi vid samoorganizovanja studenata pod nazivom Plenum Arhitektonskog fakulteta (PAF). Kako je rečeno u objavi na Instagramu, Plenum je nastao zato što je “700 studentkinja i studenata izglasalo nastavak protesta na Arhitektonskom fakultetu, SPAF je pod pritiskom uprave Fakulteta zvanično prestao da podržava studentski protest. Time je parlament izgubio svoj legitimitet budući da se oglušio o odluku većine studenata koje je izabran da predstavlja, pri čemu nije ni informisao studente o ishodima sastanka sa dekanom, niti je konsultovao studente radi donošenja odluke”. Objašnjeno je kako je potrebno da postoji zajednički prostor u okviru kojeg će se uvažavati mišljenje svakog studenta Arhitektonskog fakulteta.

PARADIGMA

Sve što se dešavalo na Arhitektonskom fakultetu zvuči – mnogo puta (već) viđeno. Prvo informacije stižu nezvanično, i u zao čas, kada se malo toga može uraditi. Nakon što nezadovoljni poveruju da je ipak sve kako treba, stiže zvanična informacija da je situacija još gora nego što se mislilo. Vreme se gubi. Solidarnost pada na ispitu. Neki neće da ugrožavaju svoju poziciju, drugima je svejedno… U ovom slučaju, solidarnosti nema dovoljno među studentima arhitekture, studentima BU među sobom, a onda i na relaciji studenti – profesori. Umesto jednog, zahtevi su razuđeni, kao i oni koji se bune. Umesto da se odgovori na glavni zahtev, situacija se smiruje kusurom. Vođstvo protesta se dogovara sa upravom (vlastima). Imaju svoje racionalne razloge. Razočarani osnivaju novo telo. A školarina ostaje – 300.000 dinara.