Nakon što su se u Beogradu i Novom Sadu pojavili grafiti na pločnicima kojima se vlast obračunava sa političkim protivnicima sa desnice – narodnim poslanicima Milicom Đurđević Stamenkovski, predsednicom pokreta „Zavetnici“, i Milošem Jovanovićem, liderom NDSS-a, naprednjački aktivisti u glavnom gradu Vojvodine odlučili su da asfalt iskoriste i za neke stare-nove lokalne bitke. Netom su osvanuli grafiti protiv dvojice novosadskih političara, jednog aktivnog i jednog „penzionisanog“, Borislava Novakovića iz Narodne stranke i bivšeg vojvođanskog premijera Bojana Pajtića.
Nejasno je zašto se režim, koji u rukama ima bezmalo sve medije u zemlji, a koji joj služe kao toljaga za progon i disciplinovanje protivnika i neistomišljenicka, služi i „gerilskim“ načinom političke borbe, kao što je nejasno da li ovakvim akcijama postiže bilo kakav efekat osim što skrnavi ulice i nervira i uznemirava građane. Upućeni kažu da cilj ovakvih „operacija“ i nisu efekti, nego da šefovi bezbrojnih naprednjačkih aktivističkih grupacija moraju svojoj „pastvi“ obezbediti neku delatnost, pošto oni ne znaju šta će sa sobom van izborne kampanje. Zaposleni su, naime, u javnim preduzećima, ne idu na posao, motaju se po kući i stranci, onako. Valja ih držati aktivnim, da ne bi prošli kao glavni lik filma „Kit“, kojeg je oskarovski odigrao Brendan Frejzer.
Ko su taj Miloš Francuz i Milica lažljivica
Oni Novosađani koji nemaju naviku da čitaju tabloide nisu baš otprve shvatili ko je „Miloš Francuz“, koji im se odjednom počeo motati pod nogama svuda kuda krenu. Morali su da se raspituju na društvenim mrežama, da bi im se objasnilo da je to lider nekadašnje Koštuničine partije, tvrdi „patriota“ protiv koga vlast vodi kampanju jer ima francuski pasoš i jer mu je Ambasada Francuske finansijski pomogla da objavi pravnu knjigu. Što znači, je li, da je francuski špijun, valjda.
To što pola Srbije ima zapadni pasoš ili čini sve da bi ga dobilo – to se baš i ne uzima u obzir. A to što je Jovanović i nacionalista i „Francuz“ takođe nije čudno, to je najuobičajenije licemerje ovih prostora – nema većih boraca za patriotske stvari od onih koji sede po manhajmima, parizima i štokholmima. I šalju nam poruku da izdržimo još malo, jer će Zapad uskoro da propadne.
Milica Zavetnica je jedan od novijih fenomena političke scene jer su ona i njen pokret praktično iz mišjih rupa iskočili i postali nekakav bitan politički faktor. Nema nikakve sumnje da je uspon „Zavetnika“ podržala vlast jer im je bilo potrebno da na desnici imaju svoje igrače baš za ovakve situacije kakvo je aktuelno tzv. rešavanje kosovskog problema. Desnica viče, galami, služi kao strašilo za Zapad, a onda Vučić ima veći manevarski potez.
Da li je Milica zaista „lažljivica“, kako tvrde grafiti, te je zaboravila sve što su joj naprednjaci dobroga učinili i okrenula se protiv njih, ili je sve ovo još jedna pogana politička igra sa višestrukim dnom – saznaćemo uskoro.
Bora psiho i Pajtić lopov
Uglavnom, pored Miloša i Milice u Novom Sadu su, kako rekosmo, na meti ove nprednjačke akcije još dva političara: lokalni lider Narodne stranke i narodni poslanik Borislav Novakovič i nekadašnji vojvođanski premijer i predsednik DS-a Bojan Pajtić.
Jasno je zašto je Novaković na meti, protiv njega lokalna vlast dugo već vodi žestoku kampanju jer je oštar kritičar režima koji je obznanio mnogobrojne visokokoruptivne afere gradskih čelnika. Za razliku od mnogih drugih opozicionara Novaković, kao bivši gradonačelnik, dobro zna kako grad funkcioniše, a ima i izuzetno dobre izvore informacija. Klasično, najlakše je političkog protivnika dezavuisati tako što ćete ga proglasiti psihopatom – toga smo se načitali u istorijskim knjigama koji opisuju načine funkcionisanja totalitarnih sistema. Na novosadskom asfaltu možemo čitati natpis „Bora psiho“.
Ali zašto se Bojan Pajtić ponovo pojavio na pločnicima kada već godinama nije politički, tačnije stranački aktivan? Možda zbog toga što se u medijima pojavljuje kao analitičar i redovno komentariše političke procese, nemajući baš lepe reči za naprednjačke „poduhvate“. Ili im je, jednostavno, ostala modla iz onog vremena kada je Pajtić bio predsednik vojvođanske vlade i lider Demokratske stranke, a kada smo informaciju o njegovom „lopovluku“ mogli da čitamo na naslovnicima tabloida, zidovima i pločnicima.
Što je dozvoljeno Jupiteru, nije dozvoljeno volu – veli prastara poslovica. Kada su, prošle godine, aktivisti stranke „Zajedno“ po asfaltu ispisivali reči „Digni gard, odbrani grad“ – promptno su uhapšeni (pojavilo se desetak policajaca), saslušani i protiv njih su podnete krivične prijave za uništenje i oštećenje javne imovine. Oni su se, inače, tom akcijom protivili podizanju kontroverznog spomenika kojim se između ostalog odaje i počast fašistima iz Drugog svetskog rata, ali su i generalno protestovali protiv „urbicida“, što je novo ime Novog Sada.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
