Foto: FoNetNe zna se ko i s kojom namerom ruši Nemački paviljon na Starom sajmištu. Centar za istraživanje i edukaciju o Holokaustu traži od Skupštine grada da ovo stratište zaštiti u celosti. Do sada je isti zahtev upućivan i prethodnim gradskim vlastima, ali je potencijal ove lokacije uvek bio jači od njenog kulturnog i memorijalnog značaja
U Beogradu je u toku rušenje Nemačkog paviljona ua Starom sajmištu. O tome je javnost danas obavestio Centar za istraživanje i edukaciju o Holokaustu, i pozvao gradsku upravu da rušenje zaustavi.
Uklonjen je krov sa jedne od zgrada paviljona i srušene su okolne posleratne zgrade nekadašnje firme „Rade Končar“. Rušenje se obavlja bez identifikacije izvođača i table sa informacijom o gradilištu, navodi Centar.
Na sajtu Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda piše da je Staro sajmište spomenik kulture od 1987. godine.
Nemački paviljon koji se upravo ruši, iako je deo Starog sajmišta, nije spomenik kulture zato što pripada delu ovog logora koji nije zaštićen.
Na sajtu Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda nije navedeno da je Staro sajmište samo delom zaštićeno. Piše samo da „danas, osim kule, postoje paviljoni turski, italijanski, čehoslovački, mađarski i paviljon Zadužbine Nikole Spasića“.
Odgovor na pitanje zašto nisu zaštićeni svi objekti Starog sajmišta, jer u svakom su za vreme Drugog svetskog rata likvidirani i mučeni ljudi, postoji, ali nije prikladan za priču o stratištu zato što se tiče atraktivnosti lokacije i njene isplativosti, dakle privatnih interesa.
Mediji su, na primer, svojevremeno pisali da je u paviljonu Zadužbine „Nikole Spasića“, bivšoj logorskoj bolnici, otvoren privatni sportsko-rekreativni centar „Posejdon hol“, da ga je njegov vlasnik kupio od Zavoda za izgradnju grada za tadašnjih dva miliona maraka i to 1998. godine. Kao i da je Poslovni prostor Novi Beograd prostor gde je nekada bio krematorijum, izdao restoranu „So i biber“ 2008. godine. Međutim, niti su ti slučajevi razrešeni, niti se status Starog sajmišta promenio.
Danas, Centar za istraživanje i edukaciju o Holokaustu opet ističe da ni zgrada Nemačkog paviljona, ni polovina površine logora na Sajmištu nisu stavljeni pod zaštitu „uprkos našim pokušajima i pokušajima jevrejske zajednice u Srbiji da se to učini i da ista uđe u sastav ustanova memorijalnog centra na mestu logora“. Povodom aktuelnog rušenja Nemačkog paviljona, Centar je od Skupštine grada Beograda zatražio zaštitu celokupnog istorijskog prostora logora na Sajmištu, kao i Savskog mosta.
U nezvaničnim razgovorima, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada kaže da je naknadna zaštita do sada ne zaštićenih objekata Starog sajmišta sada nemoguća, jer nema više šta da se štiti. Autentičan izgled objekata je izgubljen, uništen vremenom, i smatra se da nemaju vrednost koju bi trebalo čuvati.
O prostoru Starog sajmišta na sajtu Zavoda za zaštitu piše da „s istorijskog stanovišta predstavlja mesto stradanja Srba, Jevreja i Roma tokom Drugog svetskog rata, s arhitektonsko-urbanističkog, reč je o jednom od najkvalitetnije rešenih prostora grada Beograda u periodu između dva svetska rata, a sa privrednog stanovišta govori o stepenu razvoja ekonomskih potencijala prestonice od 1937. do 1941. godine.“
Međutim, to sve ipak nije dovoljno da se Staro sajmište zaštiti kao prostor, kao logor kroz koji je prošlo 90.000 zatvorenika i u kome je samo tokom pet meseci likvidirano 11.000 Jevreja. Jer su čini se i dalje jači oni koji u Starom sajmištu vide isključivo zaradu.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Ekonomista Milojko Arsić očekuje pad zaposlenosti u firmama koje su poslovale uz podršku odlazeće vlasti. Za „Vreme“ govori o tome kako sačuvati radna mesta i šta javnim finansijama preti zbog dugova grada Beograda i Telekoma
Studentski pokret i budući poslanici traže dogovor o tome ko odlučuje o sastavu i programu nove Vlade, piše „Vreme“ u novom broju. Dok traju konsultacije, program na više od hiljadu stranica već je spreman
Za Aleksandra Vučića posledice smene njegove vlasti će biti ekonomsko urušavanje, odlazak stranih investitora iz Srbije, masovna otpuštanja, ugrožavanje isplata penzija, nestabilnost bankarskog sistema, širenja kriminala. Sve u svemu - kataklizma
U jeku hapšenja političara i poslovnih ljudi nakon poraza režima Aleksandra Vučića na izborima, kontroverzni biznismen Zvonko Veselinović otputovao je u Tursku.
Više javno tužilaštvo u Beogradu odbacuje izveštaj Komisije Vrhovnog javnog tužilaštva kao „maliciozan“ i „neutemeljen“, optužujući njene članove za prekoračenje ovlašćenja i zastrašivanje tužilaca
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Dobro je što će posle toliko decenija na Starom sajmištu, valjda, početi nešto da se gradi. Ne znam da li su već iseljeni privatnici koji su se tamo bili proširili. Tamo je bilo i jedno od sedišta stranke čiji je predsednik Aleksandar Vučić. Bio je i jedan restoran koji je, pored svega, služio i krvave bifteke
U julu prošle godine Aleksandar Vučić je nadobudno izjavio da je Sajmište bilo “pod teškim naslagama zaborava” sve dok ga se on nije setio, te da, uz njega, srpsko društvo “konačno figurativno i stvarno oslobađa Sajmište”. A oslobađa ga onako kako su, pre 30 godina, Vučićevi tadašnji politički istomišljenici “oslobađali” Dubrovnik: iz porušene stare kule Beogradskog sajma niče “lepša i starija”, sve sa panoramskim liftom, čija je jedina svrha da posetiocima Memorijalnog centra, umesto podsećanja na prošlost, ponudi pogled na budućnost, Vučićev Beograd na vodi
"Bilo je to sasvim izvan grada. Pošto smo prešli most na Savi, pošli smo duž dve staze sve do jednog komada zemlje okruženog šipražjem, gde se uzdizalo nekoliko oronulih paviljona", napisao je Nikola Buvije u knjizi Upotreba sveta. Šezdeset godina kasnije krajolik se nije promenio, samo što se grad spustio nadomak nekadašnjeg nacističkog logora, preteći da pregazi sve znakove smrti o kojima svedoči neprimetna mermerna ploča na kojoj piše da je ovde "uz pomoć domaćih izdajnika, svirepo mučeno i ubijeno preko 40.000 ljudi iz svih krajeva naše zemlje"
