Koliko su realne pretnje sankcijama

U pokušaju da opravda “načelno prihvatanje” evropskog plana za “normalizaciju odnosa sa Kosovom”, Aleksandar Vučić se poslužio zastrašivanjem javnosti rekavši da, u slučaju odbijanja plana, EU može da uvede vize za putovanja građana Srbije, da neće biti novih stranih investicija i da će se povući postojeći zapadni investitori.

“Strašne posledice” odbijanja predloga EU Vučić je “potkrepio” tvrdnjom da je Rusiju napustilo 99 odsto stranih investitora, uz napomenu da bi se nešto slično moglo dogoditi i Srbiji, gde stotine hiljada ljudi radi u zapadnim kompanijama.

RUSIJI SANKCIJE NISU MNOGO NAUDILE: Kad je Rusija u pitanju, istina je, međutim, potpuno drugačija: prema podacima iz studije švajcarskih naučnika, profesora Eveneta sa Univerziteta u Sen Galenu i profesora Pisanija sa Međunarodnog instituta za razvoj menadžmenta (IMD), svega devet odsto od 1.400 zapadnih kompanija koje su poslovale u Rusiji pre napada na Ukrajinu povukle su (bar jedan) od svojih ogranaka iz te države. Pritom, najviše se povuklo američkih kompanija, nešto ispod 18 odsto, iz Japana 15 odsto, a iz EU svega 8,3 odsto.

Što je još značajnije, zapadne banke su nastavile da posluju u Rusiji. Unikredit banka i Rajfajzen banka spadaju među sistemske banke u toj državi i njihov ekonomski interes da nastave poslovanje očigledno je prevladao “moralne razloge”, čak i pored pretnji američkog ministarstva finansija. To nije nimalo čudno ako znamo da je, prema pisanju agencije Rojters, Rajfajzen banka prošle godine ostvarila dobit od 3,8 milijardi evra, od čega je čak dve milijarde evra realizovano u Rusiji. Koliko su zapadne sankcije “pogodile” Rusiju govore i podaci MMF-a. Kada je počeo rat u Ukrajini, ta institucija je procenila da će Rusija imati pad BDP-a u 2022. godini od preko osam odsto i da će se pad nastaviti i 2023. godine. Međutim, po poslednjim projekcijama MMF-a, Rusija će imati pad od svega 2,3 odsto BDP-a u prošloj godini, dok se ove godine očekuje rast BDP-a od 0,3 odsto, uz već primetan rast od 2,4 odsto u 2024. godini. Ti podaci dobro ilustruju kako su zapadne sankcije “teško podbacile”; pritom treba imati u vidu da MMF procenjuje kako će Velika Britanija u 2023. godini ostvariti pad BDP-a od 0,6 odsto, dok će Nemačka imati rast od svega 0,1 odsto.

SAD i EU nisu uspele čak ni da blokiraju avio-saobraćaj iako su zabranile izvoz rezervnih delova za Boing i Erbas, čiji avioni čine 90 odsto ruske civilne avijacije; Rusi su uprkos sankcijama uspeli da obezbede delove i servis, tako da se letovi unutar te ogromne zemlje neometano odvijaju.

DA LI ĆE SE POVUĆI ZAPADNI INVESTITORI IZ SRBIJE?: Teško je poverovati da će se zapadne kompanije povući iz Srbije ukoliko se odbaci ponuđeno rešenje za “normalizaciju odnosa”. Pre svega, Srbija odbacivanjem evropsko-američkog predloga ne čini nikakav akt agresije, pa bi EU teško mogla da opravda bilo kakve ekonomske sankcije prema našoj državi. Čak i da se pokrene pitanje uvođenja sankcija, o njihovom uvođenju se mora postići jednoglasnost svih 27 članica. Sankcije Srbiji zbog neprihvatanja predloga predstavljale bi i ogromnu blamažu za EU u međunarodnoj javnosti, u kojoj se vodi velika bitka za “srce i dušu” velikog broja država na svetskom jugu. Kako je priznao i sam visoki komesar EU za spoljne poslove Borelj, tu bitku Zapad za sada gubi.

Ali čak i da EU uvede nekakve sankcije, pitanje je da li bi došlo do povlačenje zapadnih firmi. Pre svega, kompanije koje posluju u Srbiji dobile su ogromne subvencije od naše države (samo u budžetu za ovu godinu predviđa se “stimulisanje” od 210 miliona evra). Prilikom ugovaranja investicija za koje dobijaju subvencije, strani investitori moraju da deponuju bankarske garancije u visini primljenih sredstava uz obavezu da će bar pet godina poslovati u Srbiji; u slučaju da se povuku pre tog roka, naplatile bi se bankarske garancije. Ali, ako napuste Srbiju, zapadne kompanije bi mnogo veću štetu od naplate garancije pretrpele samim činom prekida poslovanja. Ne samo što bi kompanija rizikovala celokupna uložena sredstva, već bi prekid proizvodnje doveo do problema sa kupcima i dobavljačima, uz potencijalne tužbe za naknadu štete. Uostalom, upravo iz tog razloga, i pored svih pritisaka, najveći broj zapadnih kompanija ne napušta Rusiju.

Nisu samo obilate subvencije, koje pokrivaju čak 25 odsto od ukupne vrednosti investicije, razlog za ulaganje stranih kompanija. Srbija je privlačna investitorima zbog povoljne cene struje i gasa (struja je trenutno dva puta jeftinija nego, recimo, u Sloveniji), kao i niskih troškova radne snage. Ne samo to: strani investitori imaju prioritetan tretman preko posebnog “deliveri junita” koji odgovara direktno predsedniku države. Uz posredovanje tog “deliveri junita”, investitorima se obezbeđuje besplatno zemljište, prioritetno priključenje na infrastrukturu (što uključuje čak i gradnju autoputeva!), kao i brojne druge povlastice kakve može da ponudi samo jedan autokratski režim.

ŠTA JE SA NOVIM INVESTICIJAMA: Predsednik je pomenuo i da bi u slučaju odbacivanja plana prestale nove investicije sa Zapada u Srbiju. I ta teza je veoma diskutabilna: interesovanje zapadnih kompanija za nova ulaganja prestalo je još pre skoro godinu dana (fabrike koje se ovih dana otvaraju ugovorene su pre nekoliko godina). To i ne čudi pošto je svuda znatno pogoršana investiciona klima. U uslovima naglog rasta kamatnih stopa (šestomesečni euribor je skočio za godinu dana sa -0,5 odsto na 3,2 odsto, uz tendenciju daljeg rasta), investitori moraju da računaju na znatno veće troškove investiranja.

Pored rasta kamata, ni privredne okolnosti u EU ne idu u prilog novim investicijama. Za ovu godinu prognozira se privredni rast u EU od svega 0,8 odsto, dok se u Nemačkoj, našem ključnom trgovinskom partneru, očekuje svega 0,1 odsto.

Postoji još nešto što treba imati na umu. Srbija poseduje jedan veliki adut za investitore, a to je projekat iskopavanja litijuma u Jadru. Prelazak na proizvodnju isključivo električnih automobila u EU od 2035. godine podrazumeva da se obezbede ključne sirovine u količinama koje višestruko prevazilaze postojeću proizvodnju u celom svetu; litijum je neophodna komponenta za baterije koje su srce električnog automobila.

Ako dozvoli eksploataciju litijuma, Srbija će sasvim sigurno za taj posao imati koliko god poželi investitora sa Zapada, prihvatila ili odbila ponuđeni plan. Ne treba zaboraviti da litijuma kod nas ima ne samo u Jadru, nego i na drugim lokacijama.

ODSUSTVO EU PERSPEKTIVE ILI PRAZNA PUŠKA: Zanimljivo je da niko od zapadnih diplomata nije ni ovlaš pomenuo mogućnost uvođenja sankcija ukoliko se odbaci ponuđeni predlog. Doduše, francuski i nemački ambasador su izjavili da bi u tom slučaju došlo do prekida pregovora o pridruživanju EU.

Nije sporno da će to desiti ukoliko se plan odbije. Ali, u pitanju je pretnja praznom puškom: potpuno je izvesno da u narednoj deceniji (ako ne i duže) neće biti prijema novih članica u EU, šta god država-kandidat uradila. To je postalo potpuno jasno posle jednog važnog istupanja nemačkog kancelara Olafa Šolca. Govoreći 29. avgusta 2022. godine na Karlovom univerzitetu u Pragu, Šolc je naglasio da daljeg proširenja Unije neće biti sve dok se ne reformiše proces odlučivanja, odnosno dok se ne ukine mogućnost veta u pitanjima spoljne politike, oporezivanja, pa i u nekim drugim oblastima.

Ukidanje prava veta zahteva izmenu osnivačkih ugovora na kojima je utemeljena EU, što je veoma zamašan proces, čak i u idealnim okolnostima. Pritom, potpuno je nejasno kako Šolc misli da ubedi čitav niz država da se odreknu prava veta jer se manje članice EU plaše da će biti “progutane” od velikih u nizu stvari ukoliko se ukine veto.

ČEMU ZASTRAŠIVANJE?: Predsednik Vučić se nalazi pred teškim političkim odlukama. “Načelno prihvatanje” evropskog plana predstavlja korak ka de fakto priznavanju “Kosova” kao nezavisne države, što podrazumeva i članstvo u UN. Za taj put bez povratka Aleksandar Vučić očigledno nema skoro nikakvu podršku u biračkom telu. On se loše proveo na nedavnoj dvodnevnoj sednici parlamenta, gde ga nije jasno podržao čak ni koalicioni partner SPS.

Pored toga, vlast sve više pominje mogućnost uvođenja sankcija Rusiji, što je u ovom trenutku druga velika tačka sporenja sa Zapadom. Manje-više je izvesno da će Srbija i to učiniti ako potpiše traženi sporazum sa “Kosovom”.

Priča o sankcijama je Vučićev prilično jeftin pokušaj da pred biračima pripremi teren za ovako teške i nepopularne odluke. To je politika kratkog daha, posebno što se ništa pozitivno u srpskoj privredi neće dogoditi ako Srbija potpiše plan i otvori vrata UN-a za “Kosovo”: velikih investicija jednostavno nema ni u najavi, osim već davno ugovorenih projekata. ¶