Foto: Hosny Salah/Pixabay
Broj ubistava novinara širom sveta je povećan za 50 odsto. Prošle godine ubijeno je 67 novinara, kamermana, fotoreportera, stringera. Tokom protekle dve decenije u svetu je ubijeno više 1.700 novinara
Broj ubistava novinara širom sveta povećan je za 50 odsto u 2022. godini u odnosu na prethodnu godinu kada je ubijeno 67 medijskih radnika, što je najveći broj od 2018, saopštio je Komitet za zaštitu novinara (CPJ), a preneo Radio Slobodna Evropa.
Prema izveštaju Komiteta, više od polovine ubistava, 35 od 67, dogodilo se u samo tri zemlje: Ukrajini, Meksiku i Haitiju. Novinari u te tri zemlje kažu da zbog povećana opasnosti rade pod velikim stresom.
U ratom razorenoj Ukrajini prošle godine je ubijeno 15 novinara, naveo je CPJ, „tamo članovi medija često budu povređeni u granatiranju tokom izveštavanja o sukobu, a neki navode da su bili meta ruskih snaga“.
Tokom protekle dve decenije u svetu je ubijeno više 1.700 novinara – prosek od 80 godišnje – pokazala je uporedna analiza Reportera bez granica (RSF) objavljena na kraju 2022. godine.
Irak i Sirija su bile najopasnije za novinare. U tim zemljama je u proteklih 20 godina ubijeno 578 novinara, više od trećine od ukupnog broja u svietu, navodi RSF.
Slede Meksiko (125 ubijenih novinara), Filipini (107), Pakistan (93), Avganistan (81) i Somalija (78).
Najmračnije godine“ bile su 2012. i 2013, „uglavnom zbog rata u Siriji“. Tokom 2012. godine ubijena su 144 novinara, a godinu kasnije 142.
Novinari su u najvećoj opasnosti u područjima gdje se vode oružani sukobi. Međutim, kako navode Reporteri bez granica, „zemlje gde zvanično nema rata nisu neophodno bezbedne za novinare i neke od njih su pri vrhu spiska onih gde je bilo ubistava“. Čak je više novinara ubijeno u mirnodopskim nego u ratnim zonama tokom protekle dve decenije, u većini slučajeva zato što su istraživali organizovani kriminal i korupciju.
M.N./FoNet/RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Novinar Milan Pantić ubijen je pre 21 godinu. Niko za ovaj zločin nije odgovarao, a kako se čini neće skoro. Pantića je ubila prejaka reč, a Srbija i dalje nema snage, ali ni volje da pronađe odgovorne
Likvidacija Jana Kucijaka i njegove verenice izazvala je pravu pometnju. Javni tužilac najavio je paklenu istragu
Nova studija Međunarodnog instituta za bezbednost medija otkriva da novinare ubijaju više nego ikada, a zemlje bivše Jugoslavije svrstane su na osmo najopasnije područje na svetu
Apelacioni sud u Beogradu u ponedeljak, 5. decembra otvara petodnevno zasedanje na kome će odlučivati o žalbama na drugu presudu Posebnog odeljenja Višeg suda za organizovani kriminal, kojom su četvorica optuženih, kao i prvi put, osuđeni na višegodišnje kazne zatvora za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije Presuda će biti doneta do kraja nedelje
Anastasijevići su tih dana, pred pokušaj ubistva, primili izvestan broj pretećih telefonskih poruka, a redakcija "Vremena" sumnjive telefonske pozive od lica koja su se raspitivala za Dejana Anastasijevića i njegove porodične i druge prilike. Odgovore nisu dobili, ali su ti pozivi upamćeni. Prva logična pretpostavka bila je da se ti telefonski razgovori povežu sa gostovanjem Dejana Anastasijevića na radiju, dan-dva ranije, kada je komentarisao prvostepenu presudu grupi Škorpioni
