Foto: John MacDougall/Pool Photo via AP
Nemačka ministarka spoljnih poslova zalaže se za osnivanje specijalnog, međunarodnog krivičnog suda koji bi krivično gonio odgovorne za invaziju Rusije na Ukrajinu i ratne zločine koje su Rusi navodno počinili
Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok pozvala je na osnivanje specijalnog međunarodnog tribunala za krivično gonjenje ruskih lidera zbog invazije Rusije na Ukrajinu i navodnih ratnih zločina.
„Moramo da pošaljemo jasnu poruku ruskom rukovodstvu ovde i sada da agresorski rat neće proći nekažnjeno“, rekla je Berbok na Akademiji međunarodnog prava u Hagu.
Ona je takođe pozvala na izmene statuta Međunarodnog krivičnog suda sa sedištem u Hagu kako bi ruskom rukovodstvu moglo da se sudi za agresiju na suverenu državu. To trenutno, kaže političarka iz redova Zelenih, nije moguće zato što ni Rusija ni Ukrajina nisu potpisnice Rimskog statuta, njihovo pravosuđe se ne temelji na njemu. Ona tu vidi rupu u međunarodnom pravu „koju bi trebalo popuniti“ jer je neophodno da se pošalje signal da napadački rat, agresija, invazija na jednu suverenu državu neće proći nekažnjeno.
Međunarodni krivični sud istražuje navodne ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Ukrajini. Ali prema pravilima usvojenim 2018. godine, ne može da goni Rusiju, jer ona, baš kao ni Sjedinjene Američke Države, nije članica tog suda.
Trenutno bi jedini način da se to uradi bilo da se Savetu bezbednosti UN pošalje odgovarajući zahtev, na šta bi Rusija kao stalna članica sasvim sigurno stavila veto.
„Razgovarali smo sa Ukrajinom i našim partnerima o ideji da se formira specijaln tribunala za zločine agresije protiv Ukrajine“, rekla je Berbok.
Govorila je i o „svesnim i ciljanim“ zločinima ruskog rukovodstva kakva „nismo mogli da zamislimo da će se dešavati u 21. veku“, pa o izveštajima da su navodno deca u anektiranim oblastima „kidnapovana“ i odvedena u Rusiju na adoptaciju.
Rusija je odbacila sve optužbe za ratne zločine, uključujući namerno gađanje ukrajinskih civila.
J.H./FoNet/ZDF
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Zbog sumnje da su učestovovali u napadu na Miloša Pavlovića uhapšeno je 20 osoba. Studenti u blokadi saopštili su da su njihove kolege koje su privedene na osnovu prekršaja puštene na slobodu. Studenti koji se terete krivičnim delima i dalje se nalaze u pritvoru
Da li je Aleksandar Vučić postrojio policijski vrh i naredio da se po hitnom postupku pohapse svi napadači na omiljenog režimskog studenta Miloša Pavlovića
Evropska komisija donela je odluku da projekat „Jadar“ uvrsti u projekte od strateškog značaja. Kakve su reakcije stigle do sada? Šta kaže vlast, šta struka, a šta aktivisti? I koliko se građana Srbije protivi ovom projektu
Beograd je besplatan javni prevoz dobio početkom godine kada su u jeku bili studentski protesti. Od jula besplatan javni prevoz dobiće i Niš, a šta će biti sa 24 miliona dinara za validatore koji su uvedeni pre samo nešto više od četiri meseca, nije poznato
Na većini beogradskih fakulteta biće održana nastavno-naučna veća na kojima će se diskutovati o nekim vidovima početka nastave i nadoknade zimskog semestra
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Miloš Pavlović je napadnut jer nije shvatio da u naprednjačkoj Srbiji učešće u javnom životu ima neformalnu cenu. I da nju sada plaćaju i ćaciji
Intervju: Tužiteljka Bojana Savović
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Prošlog proleća Poljska je prva poslala tenkove kao pomoć ukrajinskoj vojsci. Bili su to njihovim tenkistima dobro poznati sovjetski T-72. Na početku drugog ratnog proleća ukrajinske tenkovske jedinice dobiće po prvi put moderne tenkove koji nisu nasleđe Sovjetske ere - obećani su im nemački Leopard 2 i britanski Čelindžer 2. Da li oni mogu da promene tok rata?
Pogođena devetospratnica u Dnjepropetrovsku. Pogođeni su i Kijev, Harkov i Odesa. Meta ruskih raketa bila su energetska postrojenja. Rusija izvršila tri vazdušna udara, 57 raketnih udara i 69 napada iz raketnih sistema teškog naoružanja
Masakr koji su ruske trupe počinile u Buči i dalje je jedna od centralnih svetskih tema. U Irpinu se posle povlačenja ruskih trupa naziru slične strahota kao u Mariopolju. U Mikolajivu ima ponovo ubijenih i ranjenih, raketirana je Odesa, očekuje se pregrupisavanje ruskih trupa i njihova koncentracija na jugu i istoku zemlje, Nemačka se ne odriče ruskog gasa, a papa Franja hoće da poseti Ukrajinu
