Foto: Instagram Budućnostsrbijeav
SAD su svesne "remetilačke uloge Rusije koja je u više navrata izjavljivala podršku svom slovenskom savezniku Srbiji", rekao je specijalni savetnik američkog Stejt departmenta u intervjuu „Fajnenšl tajmsu“, kao i da misli " da postoji srednji put koji možemo da postignemo, inače ne bismo ulagali u ovo na način na koji jesmo"
Srbi će na kraju morati da prihvate određeni nivo suvereniteta, a Kosovo mora Srbima sa Kosova da dodeli veću autonomiju, naročito Zajednicu srpskih opština na severu Kosova, izjavio je specijalni savetnik američkog Stejt departmenta Derek Šole u intervjuu „Fajnenšl tajms“, a prenosi KoSSev.
Šole je kazao da je kosovskom premijeru na sastanku u četvrtak rekao da postoji „velika hitnost“ da se ovo telo uspostavi. „Oni razumeju važnost toga“, dodao je Šole. Precizirao je da su SAD svesne „remetilačke uloge Rusije koja je u više navrata izjavljivala podršku svom slovenskom savezniku Srbiji“.
Zbog zavisnosti Srbije od ruskih energenata, koju je, konstatuje „Fajnenšl tajms“ počela da smanjuje, pitanje Kosova ostalo kao „poslednja poluga koju Moskva ima nad Beogradom – aspekt koji Vašington nije izgubio“. „Razlog zašto želimo da se pronađe sporazum između Kosova i Srbije je da oduzmemo tu polugu Rusiji“, rekao je Šole i dodao da ne treba da precenjujemo taj uticaj, on je stvaran, ali da to nije razlog zašto ovo radimo.
Pristup „korak po korak“ nazvao je Šole kao potencijalni put napretka u dijalogu Beograda i Prištine, odnosno rešenja. Prvi korak bi bio da Srbija i Kosovo normalizuju odnose, čak i bez potpunog uzajamnog priznavanja, kao što su to učinile druge zemlje, kazao je Šole.
„Bar kao početni korak, to je način da se Kosovo stavi na evroatlantski put na kojem želimo da ga vidimo“, poručio je Šole i dodao da je za tako nešto potrebno da obe strane pokažu spremnost za kompromise.
Nakon najnovijih tenzija na severu Kosova, Šole je kazao da SAD pojačavaju diplomatski pritisak na Beograd i Prištinu kako bi sprečile da „metastazira nasilje“.
„Poslednja stvar koju neko od nas trenutno želi je kriza u ovom delu sveta s obzirom na to da imamo najveću krizu od Drugog svetskog rata nedaleko od nas“, kazao je Šole.
Poručio je da SAD ne žele kriznu diplomatiju, već da Beograd i Priština započnu da sklapaju sporazum zasnovan na predlogu Evropske unije.
„Mislim da postoji srednji put koji možemo da postignemo, inače ne bismo ulagali u ovo na način na koji jesmo“, rekao je on, dodajući da veruje da je dogovor izvodljiv, ali je i, kako prenosi „Fajnenšel tajms“, odbio da postavi vremenski okvir.
S.Ć./KoSSev
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
