Jedan od prvih prioriteta Ministarstva za rad u novom mandatu trebalo bi da bude donošenje novog zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima, koji bi regulisao status sezonskih i povremenih radnika. Time bi elektronska procedura prijave ovih kategorija radnika bila, nakon poljoprivrede, proširena i na odabrane poslove u sektorima građevinarstva, turizma, ugostiteljstva i pomoći u kući.
Zašto je to važno? Pune četiri godine primene pojednostavljene procedure u sektoru agrara dovoljan je period da se sagledaju efekti. Pre 2019. godine država je imenom i prezimenom znala da na sezonskim poslovima u poljoprivredi radi oko 3500 građana Srbije. Sada zna da ove poslove zapravo obavlja više od 73.000 građana. Pre 2019. samo 3500 radnika ostvarilo je svoja prava jer su imali zaključen ugovor o privremenim i povremenim poslovima. Ostali su radili na crno (i ko zna koliko godina i decenija unazad). Više od 73.000 sezonaca, zahvaljujući novom zakonu, steklo je pravo na penzijski staž za dane koje su radili i osiguranje u slučaju povrede na radu.
Šta je donelo takvu promenu? Pre svega, to je prepoznavanje specifičnosti ovih poslova i uvođenje jednostavnije procedure. Birokratiju koja je zahtevala potpisivanje ugovora na papiru i trošila sate na prijavljivanje radnika, zamenila je elektronska procedura gde prijava i odjava traje svega nekoliko minuta i može da se obavi preko portala ili mobilne aplikacije.
Drugo, eliminisan je “motiv” zbog kojeg sami sezonci nisu želeli da budu prijavljeni. Imajući u vidu da je veliki broj njih u kategoriji primalaca različitih vidova socijalne pomoći i drugih naknada, zakon im je omogućio da nastave da primaju ta sredstva iako su prijavljeni (čega ih je zaključivanje ugovora o PP poslovima lišavalo).
Treće, nisu se pokazale opravdanim kritike da će elektronska procedura otvoriti prostor za zloupotrebe jer ne postoji ugovor na papiru kao dokaz odnosa dve strane. Inspekcija rada je umesto lutanja “od vrata do vrata” dobila sistem koji joj olakšava posao. Uvidom u podatke, inspektori sada mogu lako da saznaju koji poslodavci koriste pomoć sezonskih radnika (samim tim i koji poslodavci je ne koriste, a postoji opravdana pretpostavka da bez takve podrške ne bi mogli da posluju) i tako mogu da efikasnije usmeravaju kontrole. Prema izveštaju Inspektorata za rad za prošlu godinu, jedino kršenje zakona desilo se u delu da poslodavci nisu prijavili deo sezonaca ili nisu to uradili na pravilan način (samo 13 od 146 radnika zatečenih u kontrolama).
NALED smatra da bi proširenje zakona ponudilo dobro rešenje i za izazove sa sezonskim i povremenim radom na crno u drugim delatnostima. Zato bi bez odlaganja, a već u prvom kvartalu 2023, vladi i parlamentu trebalo uputiti nacrt čije su usvajanje zaustavili izbori. Prema procenama organizacije, u oblastima na koje bi bilo prošireno njegovo dejstvo, na crno radi između 80.000 i 100.000 građana, pre svega na nekvalifikovanim poslovima u građevinarstvu (priprema gradilišta, utovar, istovar) i poslovima u kući (čuvanje dece i starih, čišćenje), na koje bi se primenjivao ovaj zakon (takođe i konobara, turističkih vodiča, dostavljača, animatora, hostesa i dr.).
Pojednostavljen način angažovanja sezonskih radnika već postoji u Hrvatskoj, Mađarskoj, a nedavno je srpski model odlučila da preuzme Severna Makedonija, što ukazuje na veliki značaj efikasnije procedure. Podršku za proširenje sistema pojednostavljenog radnog angažovanja i dalje unapređenje elektronskog sistema za prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi Srbiji je pružila Britanska ambasada kroz projekat “Counter Grey”.
Nakon nezaboravne godine u evropskom fudbalu, Lidl sa nestrpljenjem iščekuje nastavak partnerstva kao zvanični partner UEFA Lige Evrope i UEFA Lige Konferencija i u sezoni 2025/26.
U sremačkom selu Klenak, među plodnim poljima i ušorenim kućama, nalazi se jedno domaćinstvo koje je uspelo da spoji tradiciju i savremenu poljoprivredu. Porodica Rajčević iz ovog sela već godinama uspešno uzgaja lubenice, a danas su najveći pojedinačni snabdevač lubenicama za Lidl u Srbiji. Njihova priča je priča o predanosti, znanju, domaćinskom pristupu i viziji
Da bi se godišnje prehranila jedna osoba, potrebno je prosečno 2022 kvadratna metra, što je malo više od tri teniska terena. Procenjuje se da će do 2050. godine svako od nas imati “na raspolaganju” 1700 kvadratnih metara.(1) Naime, globalna populacija premašila je 8 milijardi ljudi, a očekuje se da će do sredine ovog veka dostići oko 10 milijardi. Zato je jedan od najvećih izazova pred čovečanstvom da sačuva resurse za ishranu rastuće populacije
Zvuči kao veliki izazov – hraniti sebe zdravo, a istovremeno brinuti o planeti. Ali baš u svakodnevnim izborima koje pravimo – u prodavnici, kuhinji, pa i dok čitamo deklaraciju – krije se ogroman potencijal za promenu
Od 29. jula, Yettel u ponudi ima sav relevantan informativni, dečiji, zabavni i premijum sportski sadržaj. Kroz dva nova tarifna paketa, kompanija uvodi 29 dodatnih kanala, zajedno sa N1 i Nova, koji su uključeni u novi osnovni paket
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
