Foto: Strahinja Aćimović/Tanjug
Lista Vučićevih ljudi je poduža i uočljivo je da se formira na osnovu pravila opisanih u konceptu „Genghis Khan School of Management“. Izučavanjem principa i postupaka Džingis-kana, jednog od najuspešnijih lidera u istoriji, moderna menadžment teorija je definisala osnovna pravila kojih se pridržavao veliki kan stvarajući svoju imperiju. Očigledno je da se ovi principi i postupci primenjuju u Vučićevoj Srbiji.
Američki filmski politički triler iz 1976. godine „Svi predsednikovi ljudi“, koji je režirao Alan J. Pakula, opisuje tajno prisluškivanje u štabovima političkih protivnika i temelji se na istoimenoj knjizi iz 1974. godine koju su napisali Karl Bernptajn i Bob Vudvord, dva novinara koja su razotkrila aferu Votergejt za „Vašington post“.
Kod nas u Srbiji, korišćenje tajnih službi u obračunu sa političkim protivnicima ne izaziva skandale, nekako se čak to podrazumeva. Zbog toga je u Srbiji bitno na čelu bezbednosnih službi imati ljude od poverenja, bez obzira na njihove kompetencije. Predsednik Vučić je napravio šahovsku rokadu svojih ljudi od poverenja, Aleksandra Vulina i Bratislava Gašića na pozicijama direktora BIA i ministra unutrašnjih poslova, što ne iznenađuje.
Lista Vučićevih ljudi je poduža i uočljivo je da se formira na osnovu pravila opisanih u konceptu „Genghis Khan School of Management“. Izučavanjem principa i postupaka Džingis-kana, jednog od najuspešnijih lidera u istoriji, moderna menadžment teorija je definisala osnovna pravila kojih se pridržavao veliki kan stvarajući svoju imperiju. Očigledno je da se ovi principi i postupci primenjuju u Vučićevoj Srbiji.
A koji su principi i postupci Džingis-kana?
Vučićevi najbliži saradnici su mu apsolutno lojalni, ali je teško zamisliti da bi ga bilo koji od njih mogao zameniti i ugroziti njegovu lidersku poziciju. Probajte zamisliti Marka Đurića ili Anu Brnabić kako izlaze Vučiću na megdan i bore sa sa njim za lidersku poziciju u stranci, i samim tim u državi. Dalje, a u skladu sa ovim principom, Vučić štiti svoje lojalne saradnike: Gašića, „kompletne idiote“ ko god oni bili, Simonovića, Babića, Jutku i slične. Iz ovoga se može zaključiti i kako će se završiti sve sadašnje i buduće afere.
Postoje brojni primeri stranih konsultanata (neki sa lošim referencama kao npr. Toni Bler), ali su ovde interesantniji saradnici koji su zbog stručnosti bili deo sistema, pa zamenjeni. Nabrojimo samo ministre: Vujović, Verbić i Radulović.
Vučić svojim lojalnim koalicionim partnerima (SVM, LDP, SPO, LSV i sandžačke partije) dozvoljava da javno zastupaju svoje političke ideje, iako su one nekad u suprotnosti sa njegovim uverenjima.
Vučićeva retorika prema političkim protivnicima sadrži kvalifikacije poput: šljam, društveni talog, izdajnik i slično. Tu često surovu retoriku, preuzimaju mediji koji su pod kontrolom vlasti i pojedini glasnovornici koji se onda na dnevnom nivou obračunavaju sa neistomišljenicima. Slučajevi fizičkih napada na neistomišljenike postoje, mada je utisak da su to ipak samo ekscesi.
Preteranim korišćenjem statistika, pokazatelja i brojeva Vučić pokazuje da u potpunosti sledi koncept „Genghis Khan School of Management“. Insistiranje na različitim podacima ponekad nema drugog smisla osim prikazivanja „kompetentonsti“ svojim sledbenicima. Sa druge strane, iritirajuće je svakodnevno slušati o uspesima ekonomskog tigra, a živeti u današnjoj Srbiji.
„Viši cilj“ Vučičevog režima je opstanak na vlasti Aleksandra Vučića, jer samo on može da obezbedi: mir, stabilnost, ekonomski napredak i odbranu teritorija „srpskog sveta“. U cilju ispunjenja ovih kontradiktornih ciljeva biraju se, po potrebi, različiti pokrovitelji i saveznici.
Vučić preteruje u isticanju svoje umerenosti, skromnosti, radnih navika, odricanja od svega i svačega. To deluje usiljeno, izveštačeno i samohvalisavo. Usput, često mu se desi da se ne uživi u ulogu u potpunosti, pa mu se potkrade: „Prvi put u istoriji…“ – što baš ne deluje skromno.
Prema prikazanoj primeni principa, izvesno je da Aleksandar Vučić primenjuje liderski priručnik „Genghis Khan School of Management“. Kod primene je veoma važna mera stvari, odnosno moguće je da se jave greške usled preterivanja i kontradikcija. Razlika je u tome što je nepismeni Temujin (Džingis kan) do ovih principa došao spontano, kroz praksu, balansirajući u zamišljenom trouglu između korupcije i paranoje, borbe za vlast i stalnih društveno-istorijskih promena koje su uticale na njegove planove. Videćemo kako će se srpski Džingis snaći u predstojećim društveno-istorijskim promenama.
Autor je redovni profesor na Departmanu za industrijsko inženjerstvo i menadžment novosadskog Fakulteta tehničkih nauka, gde predaje na predmetima Finansijska tržišta, Korporativne finansije, Novac i bankarstvo i Algoritamska trgovina
Ugledni nemački list Frankfurter algemajne cajtung objavio je opširnu analizu u kojoj dovodi u pitanje kredibilitet ključnih izvora za priču o navodnom „Sarajevo safariju“, ocenjujući da film i knjige na kojima se zasniva ne nude dovoljno pouzdane dokaze
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Dojava glasi: Aleksandar Vulin se zagreva pored aut linije spreman da zameni Batu Gašića na poziciji direktora Službe. Može li ga trener vaskolike Srbije uvesti u igru? Ako želi hodajuću sprdnju i skandal – može
Istraživanje kaže da Aleksandra Vučića podržava pola miliona ljudi više nego SNS. Zar samo pola miliona? Milion ili dva bi izgledalo ubedljivije
Problem države Srbije i Jugoslavije nešto je drugo: sposobnost da se donose ispravne političke odluke. Kad je Napoleon jednom tako izgubio živce, pa dao oteti iz Engleske i streljati svog političkog protivnika vojvodu od Angijena, Žozef Fuše, njegov ministar policije, zavapio je: "Veličanstvo, to je gore od zločina! To je greška!"
Istraživački centar Krik objavio je da je u jednom od razgovora koje je prisluškivala policija član kriminalne grupe Kruševljanina Zorana Jotića Jotke izjavio da Jotić nema razloga da se plaši jer je "Gašić kod njega na kazanu", što je žargonski izraz za nekoga ko se nalazi na nečijem platnom spisku. Šef BIA je odbio da odgovori na pitanje novinara da li je i u kakvom odnosu sa ovim kruševačkim mafijašem. No, ovo nije prvi put da se Gašićevo ime nalazi pored Jotkinog. Navodno je devedesetih Jotkina ekipa pokušala da reketira Gašića. Da li ovaj nije hteo da plati reket ili nije platio dovoljno, tek podmetnut je požar ispod njegovog džipa. Gašić je pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal saslušan zbog incidenta, ali je tada izjavio da ne zna za postojanje "čuvene" Jotkine kriminalne grupe. Nije prepoznao ni onoga ko je optužen za paljenje automobila
