Foto: Seagul on Pixabay
Od početka rata u Ukrajini Evropska unija proizvodi rekordnu količinu električne energije iz obnovljivih izvora. Od marta do septembra skoro jedna četvrtina potrošene struje dobijena je iz sunčeve svetlosti i vetra
Studija organizacije Ember i E3G pokazuje da u Evropskoj uniji nikada nije bila proizvedena tolika količina električne energije iz sunca i vetra, kao od početka rata u Ukrajini – 24 odsto ukupne proizvodnje struje. U istom periodu prošle godine električna energija iz obnovljivih izvora je iznosila 21 odsto ukupne proizvodnje struje. Iz vetra i sunca dobijeno je 345 teravat sati električne energije, što je plus od 39 teravat sati u odnosu na prošlu godinu.
Devetnaest država članica EU su od marta ostvarile rekordnu proizvdnju energije iz obnovljivih izvora, među kojima su Francuska, Italija, Poljska i Španija. Nemačka je u tom periodu proizvela 104 teravat sati čiste električne energije.
Studija Ember i E3G pokazuje da je ovom rekordnom proizvodnjom EU nadomestila kupovinu (ruskog) gasa u vrednosti od 11 milijardi evra, a potencijal je daleko veći.
Rat u Ukrajini i sankcije Rusiji zbog kojih su cene energenata dostigle rekordne vrednosti, ubrzale su planove EU za razvoj obnovljivih izvora energije.
Evropska komisija priprema paket mera koji bi trebalo da ublaži posledice poskupljenja struje i gasa po privredu i građane, o čemu bi u četvrtak i petak na samitu u Briselu odluku trebalo da donesu šefovi država i vlada EU.
U međuvremenu, Nemačka je zbog krize na energetskom tržištu potpuni izlazak iz atomske energije odložila za 15. april 2023. godine. Turbulentnu disksiju unutar vladajuće koalicije Socijaldemokrata, Zelenih i Liberala da li da dve ili tri preostale atomske centrale ostanu u funkciji i posle 1. januara 2023, ili ne, je presekao Olaf Šolc na osnovu ustavnog ovlašćenja prema kojima je kancelar kompetentan da određuje smernice politike.
Šolc se nije obratio naciji, niti medijima, već je napisao pismo koje, piše nemački Špigel“, na strani A4 formata sadrži 18 redova čija je suština: uprkos prethodnom koalicionom sporazumu da samo dve atomske centrale nastave sa radom i posle 31. decembra, u funkciji će do 15. Aprila 2023. ostati i treća. A onda je kraj, Nemačka definitivno izlazi iz atomske energije.
Na kraju su se kancelarskoj presudi povinovali i Zeleni.
J.H./Spiegel
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Vučić je izjavio da će predsednički izbori najranije biti održani krajem decembra ove godine, a najkasnije početkom februara 2027. godine, nakon parlamentarnih izbora koje očekuje u oktobru ili novembru
Crna Gora uvodi vize za Ruse, Turke i Kineze. Može se očekivati da ulaskom Crne Gore u EU interesovanje za crnogorsko državljanstvo značajno porasti posebno kod ljudi iz Srbije
Dugo su se opozicija i građani pitali – gde je gradonačelnik Beograda, a posle sastanka Sindkata Centar GSP sa predsednikom Aleksandrom Vučićem nametnulo se pitanje – ko u stvari donosi odluke u/o Beogradu
Predsednik Vučić je na RTS-u objavio da su od noćas, američke carine od 35 odsto, zahvaljujući pregovorima smanjene na nula odsto
Ni jedan od šest ponuđača prijavljenih na tender za rekonstrukciju Kalenić pijace u Beogradu nije zadovoljio uslove. Posao je vredan više od 20 miliona evra
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
