fotografije: bosiljka zirojević lečić
Bosiljka Zirojević Lečić: Vibrantne forme – Galerija Ogranka SANU u Novom Sadu, Platoneum
Izložba najnovijih radova Bosiljke Zirojević Lečić, jedne od najaktivnijih umetnica srednje generacije i redovne profesorice Akademije umetnosti u Novom Sadu, predstavlja značajan proboj u autorskom izrazu, ali i vredan doprinos široj likovnoj sceni. Bosiljka Zirojević Lečić je umetnica čiji su radovi prepoznatljivi jer unutar konvencionalno shvaćene geometrijske apstrakcije, već godinama, dosledno i kontinuirano istražuje formalna svojstva slike, kombinujući pritom različite materijale i tehnike. Takva istraživačka orijentacija podrazumeva simultano zauzimanje dve danas veoma retke pozicije u polju slikarstva. Najpre, tu su načela Bauhaus prakse koja umetničkoj autonomiji pridružuju funkcije dizajna i principe industrijske proizvodnje. Isto tako, reč je i o izuzetno istančanom (i veoma ličnom) osećaju za materijalno i taktilno koji, u svojoj minimalistički promišljenoj izvedbi, dobija auru neponovljivosti tradicionalnog slikarskog originala.
Kao i u svojim prethodnim ciklusima (Ahromatske kompozicije, Meke forme, Oštre forme), umetnica i dalje radi sa tekstilom i, dominantno, sa vunenim štofom. To znači da su slike Bosiljke Zirojević Lečić radovi koji, pre nego što navuku formu “starog kvadrata slike” na blind ramu, najpre zahtevaju strpljivost i veštinu iskusne švalje. Međutim, ono što ove radove nesumnjivo smešta u domen vrhunskog slikarstva nisu tehnički elementi, već same procedure kreativnog čina. Naime, umetnica skicira, kroji, kolažira, spaja, kombinuje i sučeljava boje i oblike, “pripitomljava” materijal, menja i neretko odustaje od prvobitne zamisli, vođena isključivo osećajem za liniju, formu, format i ritam. Drugim rečima, prolazi kroz istu, nesigurnu i često rizičnu praksu kao i slikari koji koriste četke i boje. “I do samog kraja nisam sigurna kako će rad izgledati”, tvrdi umetnica. Čini sa da upravo na tom mestu, između stroge kontrole i neminovnog rizika, leži aktuelnost i savremenost najnovijih radova Bosiljke Zirojević Lečić.
Izložba Vibrantne forme donosi radikalniji iskorak u umetničkoj produkciji autorke. Umesto kombinacije strogih, ahromatskih materijala čije štepove i linije krojenja naglašava ili remeti crtačka intervencija, sada dobijamo intenzivni kolorit tople i čiste magente i narandžaste. Geometriju i arhitektoniku kompozicija čine isključivo šavovi i njihove senke, bez drugih intervencija. Vibrantni ton štofa, koji verovatno probija prihvatljivu vrednost u RGB skali boja, još je naglašeniji velikim formatom radova. Iz četvrtastog okvira slika “otimaju” se i “bodu” mali i oštri uglovi iskrojenih formi. U tom smislu, Vibrantne forme se na iznenađujući način približavaju pop-artu ili čak Mekim skulpturama Claesa Oldenburga. Međutim, retorika i značenje u slučaju novih slika Bosiljke Zirojević Lečić potpuno je drugačija.
Ako bismo se poslužili metaforičkom asocijacijom iz teorijskog polja, možemo ponuditi koncept prošivenog boda kao novog agenta, odnosno “označitelja bez označenog” koji omogućuje da tekst postane čitljiv. Subjekt je unutar govora jer ne može da napravi distancu, dok se perspektiva potpuno menja. Zbog toga prošiveni bod često deluje paradoksalno, neobično, iščašeno.
Novi radovi Bosiljke Zirojević Lečić upravo menjaju dosadašnji spokojan i meditativan ritam ličnog umetničkog izraza. Geometrijska podela prostora slike na neobičan način je narušena velikim šavovima koji podsećaju na unutrašnjost zimskog kaputa. Vibrantne forme uspevaju da uvuku posmatrača u svoj prostor i primoravaju ga da i sam porumeni, da viče, da dotakne i da se suoči sa oštrim uglovima od mekog štofa.
Nakon Novog Sada, Vibrantne forme putuju u Mađarsku i biće izložene u okviru međunarodnog sajma umetnosti Art Market Budapest, koji se održava od 5. do 9. oktobra 2022. godine kao deo projekta “Most Serbia”, u kome se, između ostalog, predstavljaju galerije iz Beograda, Novog Sada i Kragujevca.
Narodno pozorište nije ni prvo ni jedino sa čije scene se publika poziva da podrži neki stav glumaca, kaže Pavle Jerinić koji je pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, a što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Kada je već odlučeno da se nastavak snimi, moglo je to i malo elegantnije da se uradi
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
