Izvori Albanijan posta tvrde da je novi predlog Francuske i Nemačke proizašao direktno iz uključivanja Emanuela Makrona i Olafa Šolca u proces dijaloga, jer „Kosovo i Srbija sami nikada neće moći da reše problem”. Takođe, kaže se i da je „novi okvir“ predstavljen Aljbinu Kurtiju i Aleksandru Vučiću.
U prvoj tački ovog predloga ističe se da „do sredine 2023. godine mora biti postignuta suštinska normalizacija odnosa“. Pojašnjava se i da „Srbija neće biti spremna za ulazak u EU bez potpune normalizacije političkih, pravnih i diplomatskih odnosa sa Kosovom“, ali da se „s obzirom na to da je pristupanje Srbije EU još daleko, u ovoj fazi od Srbije neće tražiti da pravno prizna Kosovo“. Izvori albanskog medija kažu da je ovakav stav rezultat činjenice da EU trenutno nije spremna ni da razmatra ubrzano članstvo Srbije, a samim tim ni ostalih zemalja Zapadnog Balkana.
Precizira se i da „Srbija za sada, umesto priznanja, mora da prihvati Kosovo kao posebnu političku i pravnu realnost”. Pojašnjava se i da je „suština ispravna upotreba semantike – prihvatanje nezavisnosti Kosova, nasuprot priznavanju nezavisnosti Kosova“.
Pomenuto „prihvatanje nezavisnosti“ je podeljeno u tri tačke. Prva kaže da „faktički gledano, Kosovo i Srbija treba da u potpunosti normalizuju odnose, omogućavajući bilateralno kretanje ljudi i robe“, kao i „povezanost, socio-ekonomski razvoj, dobrosusedstvo…“, pominje se i „zajedničko regionalno tržište koje promoviše Savet za regionalnu saradnju, zasnovano na četiri slobode EU…“.
Što se tiče „prihvatanja Kosova kao posebne političko-pravne realnosti od strane Srbije“, to bi značilo da će Srbija zauzeti pasivan stav i više se neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama, koje bi teklo kroz četiri etape. Prva faza je da „Kosovo postane članica Saveta Evrope“, druga „članstvo u Interpolu i Unesku”, treća „početak pregovora za pristupanje NATO-u i aplikacija za članstvo u EU“, a četvrta „članstvo u UN“.
Izvori Albanijan posta kažu da Nemačka i Francuska insistiraju na svemu navedenom i da su ove dve države, „stubovi EU“, usaglasile politiku prema Zapadnom Balkanu, tako što „Francuska snažno staje sa Nemačkom u njenom cilju revitalizacije i punog uspeha Berlinskog procesa, dok Nemačka snažno staje sa Francuskom u njenoj viziji za opreznu politiku širenja prema Zapadnom Balkanu“.
Ističe se i da su Francuska i Nemačka jasno su stavile do znanja Kosovu i Srbiji da do kraja 2022. žele što više praktičnih sporazuma između dve strane, koje omogućavaju uspešnu revitalizaciju Berlinskog procesa.
Kaže se i da bi se nakon drugog sporazuma o normalizaciji odnosa pet zemalja EU pridružilo ostalim zemljama EU i priznalo Kosovo, što bi omogućilo Briselu „da tretira članstvo šest država Zapadnog Balkana kao jedan blok“.
Na samom kraju je objašnjeno šta Srbija i Kosovo dobijaju ako potpišu sporazum, i kakve bi bile posledice ako se dogovor ne postigne. Kosovo bi, osim priznanje pet država EU, dobilo „otključavajuću perspektivu za članstvo u NATO i EU“, dok bi Srbija dobila značajnu finansijsku i ekonomsku pomoć i „bila prepoznata kao sila koja ekonomski i politički vodi region“.
Ima i deo o štapu, odnosno posledicama odbijanja ovog predloga. Tako bi Kosovo, kao posledicu neprihvatanja, dobilo „potpunu izolaciju Kurtijeve vlade, kao oblik pritiska koji bi uticao na dugovečnost vlade“. Što se tiče Srbije, ako ne prihvati ovaj plan sledi „ekonomska i finansijska izolacija“, a ističe se i da će pet država koje ne priznaju Kosovo na kraju napustiti Srbiju i pridružiti se ostalim državama koje su ga priznale, uz upozorenje da će „EU govoriti jednim glasom”.
Izvori Albanijan posta kažu i da je, bez spremnosti Srbije da formalno prizna nezavisnost Kosova, veoma teško postići dogovor o ZSO, koji bi obezbedio veći stepen autonomije za kosovske Srbe. Drugim rečima, razgovori o ZSO mogu se premestiti u treću fazu dijaloga, kada evropska perspektiva Srbije i Kosova postane opipljiva.
M.T/Albanijan post/Kosovo onlajn/Danas
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com