Foto: Tanjug
Radnici Fijata sutra kreću u štrajk kragujevačkim ulicama. Pregovori sa Vladom su propali, a država je jasno dala do znanja da im je interes firme Stelantis iznad interesa radnika. Zaposleni žele da znaju “pravo stanje stvari” oko odlaska u inostranstvo, ali predstavnici vlasti odbijaju da daju bilo kakva konkretna rešenja
Nakon neispunjenih obećanja Vlade Srbije, radnici kragujevačkog Fijata kreću sutra u štrajk ispred Skuštine grada Kragujevca. Zaposleni u ovoj fabrici automobila smatraju da su “pušteni niz vodu”. Pregovori od početka nisu mnogo obećavali, ali su sada iz nezavidne pozicije radnici prešli u još goru.
Problem je nastao kada je preduzeće Fijat u većinskom vlasništvu firme Stelantis, a manjinskom države Srbije, odlučilo da delu radnika ponudi dva rešenja – da idu na rad u inostranstvo, ili da budu proglašeni za tehnološki višak i idu kući.
Nakon poslednjeg dana pregovora održanih u sredu, predstavnici Vlade povukli su se sa obećanjem da će do četvrtka u 11 časova izaći sa konkretnim rešenjima, ali je predstavnicima delegacije radnika danas saopšteno samo da “ne mogu da im daju ni jednu ponudu jer traje izjašnjavanje radnika u Fijatu, do utorka”, oko odlaska u inostranstvo.
Član Pregovaračkog tima radnika i Radne grupe o rešavanju socijalnog programa za radnike Đorđe Milojević izjavio je za N1 da smatra da vlast “ne želi da ugrozi projekat Fijata” i da strahuju da im ovo preduzeće “ne ode”. Zato je Vlada, uprkos insistiranju na postojanju volje da se problem reši, danas odbila da se izjasni o “ponudi za zaposlene koji su tehnološki višak”, kao i o “visini otpremnina”.
Inače Fijat je najavio pokretanje proizvodnje električnih automobila za dve godine, što je i predsednik države Aleksandar Vučić najavljivao kao investiciju veka.
Radnicima je ponuđeno da idu u inostranstvo na18 ili 24 meseca, dok se kao destinacije u 80 odsto slučajeva navode Slovačka i Poljska. Samo za mali broj, ulepšavanja ponude radi, pominju se Nemačka i Italija. Radnici su navodno saznali od kolega koje su već bile u Slovačkoj da su uslovi za rad prilično loši, te da ništa nije tako bajno kako se predstavlja.
Dobili bi bonus pre odlaska u visini od 11.000 evra, ali bi morali da ga vrate u slučaju ranijeg povratka u Kragujevac. Plata bi im se kretala oko 800 evra. Nije poznato koliko se radnika za sada izjasnilo da prihvata ponudu, ali se po medijima spekuliše da je taj broj jako mali.
Radnici smatraju da je taj bonus šminkanje situacije, jer oni sami tamo moraju da plaćaju smeštaj, hranu i povratak u Srbiju u toku trajanja obuke. Zato, kako su ranije govorili, traže da im se iskreno predstavi šta ih čeka na radu u Slovačkoj kako bi se upoznali sa “pravim stanjem stvari”.
Oko 500 radnika će svakako biti proglašeno tehnološkim viškom, te oni zahtevaju ili da dobiju otpremnine, ili da im država pronađe adekvatnu alternativu u Kragujevcu ili okolini.
U pregovore koji traju od kraja maja, uključena je i premijerka Ana Brnabić.
F.M. /Fonet/N1/RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
