Politizacija policije je dovela do novog problema – zarobljavanja policije, u kojoj direktor policije postoji samo formalno, a policija služi prvenstveno za zaštitu političke elite. Posledica zarobljene policije su i policijsko-kriminalne veze, kao dokaz da postoje privilegovani kriminalci. Ovi trendovi obesmišljavaju dvadesetogodišnju reformu policije i vraćaju je ponovo na početak
Krajem decembra 2021. godine, u medijima se pojavila vest da Vladimir Rebić više nije direktor policije. Vlada Srbije je donela rešenje o prestanku njegovog mandata i on je sa godišnjeg odmora otišao u penziju. Zbog izbora koji se u aprilu održavaju u Srbiji, nepoznato je kad će biti izabran novi direktor policije, ali se može očekivati da će to biti neko ko je lojalan ministru unutrašnjih poslova.
Iako Ministarstvo unutrašnjih poslova još uvek nije zvanično saopštilo da je mesto direktora policije upražnjeno, ta informacija je došla do stručne i zainteresovane javnosti, ali verovatno mali deo građana Srbije zna ko je direktor policije. Za takvo stanje zaslužan je i sam direktor. Umesto njega, uvek je istupao ministar unutrašnjih poslova i bio centralna figura konferencija za medije. Zapravo, takvim činjenjem ministar unutrašnjih poslova otima ulogu direktoru policije i obesmišljava je.
Direktor policije upravlja Direkcijom policije, odnosno organizacionom jedinicom Ministarstva unutrašnjih poslova, u okviru koje se nalaze uprave policije / područne policijske uprave, specijalna i posebne policijske jedinice. Naime, policija je garant unutrašnje bezbednosti države i njenih građana. U tom smislu, dakle, poslovi policije prate policijsku organizaciju, na čijem čelu je direktor policije, koji zauzima vidno mesto u toj strukturi i treba da rukovodi radom policije, kako bi bila ispunjena njena zakonom predviđena funkcija.
IZBOR I PRESTANAK MANDATA DIREKTORA POLICIJE
Prema Zakonu o policiji (član 149), ministar unutrašnjih poslova, nakon sprovedenog javnog konkursa, predlaže kandidata za direktora policije, koga postavlja Vlada Srbije. Da bi neko postao direktor policije, potrebno je da ima najmanje 15 godina rada na rukovodećim radnim mestima u policiji, visoko obrazovanje od najmanje 300 ESPB bodova, i da ispunjava opšte uslove definisane Zakonom o državnim službenicima i posebne uslove određene Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta.
Međutim, ovaj pravilnik nije javno dostupan, jer je proglašen za tajni dokument, čime opisi poslova zaposlenih u policiji nisu poznati.
Mandat direktora policije traje pet godina i na predlog ministra unutrašnjih poslova, bez javnog konkursa, Vlada Srbije ga može postaviti na drugi mandat, odnosno može biti izabran u najviše dva uzastopna mandata. S druge strane, s protekom vremena na koje je izabran, prestankom ispunjavanja uslova za izbor direktora policije, prestankom radnog odnosa po sili zakona, ostavkom ili razrešenjem prestaje mandat direktora policije. Direktor policije podnosi ministru unutrašnjih poslova polugodišnje i godišnje izveštaje o svom radu.
Pored pravnih i formalnih uslova za izbor direktora policije, postoje i praktični/neformalni uslovi koji su se u praksi pokazali kao možda i važniji. Pretpostavlja se da će biti predložen, a nakon toga i izabran, kandidat poslušan vladajućoj političkoj eliti. Tako se ograničava mogućnost da bude izabran najbolji kandidat od prijavljenih, zato što nije po želji političkih struktura. Dodatno, to je uzrok što policija nije operativno nezavisna, jer direktor policije, iako je (trebalo bi da jeste) stručan i profesionalan, ne može samostalno da radi svoj posao.
PROBLEMI U UPRAVLJANJU DIREKCIJOM POLICIJE
Poslednju godinu, dok je Vladimir Rebić upravljao Direkcijom policije, obeležile su brojne afere, gde su glavni akteri bili časni i manje časni policajci, odnosno hapšenja policajaca zbog moguće povezanosti sa organizovanim kriminalom i tabloidna kampanja protiv pojedinih policajaca. U vrtlog tih dešavanja neposredno je bio uključen i direktor policije, koji je više puta bio saslušan u Sektoru unutrašnje kontrole, zbog mogućih saznanja o postojanju paralelnih struktura u policiji. Pre odlaska na godišnji odmor, ostaće upamćeno njegovo gostovanje u kojem je uspeo, na kraju svoje karijere, da odbrani integritet napadnutih policajaca.
Ova dešavanja su ponovo pokazala stare/nove probleme policije. Politizacija policije ili politički uticaj na rad policije je stari problem kojim se unapred određuje do koje mere će ići pojedine istrage i koji kvalitet dokaza će policijski službenici prikupiti. U tom smislu, dolazi do prevage političkog dela Ministarstva unutrašnjih poslova nad profesionalnim delom policije, što rezultuje željenim ishodom istraga. Sve to nesumnjivo ukazuje da operativna nezavisnost policije neposredno zavisi od hrabrosti policijskih službenika.
S druge strane, politizacija policije je dovela do novog problema – zarobljavanja policije, u kojoj direktor policije postoji samo formalno, a policija služi prvenstveno za zaštitu političke elite. Posledica zarobljene policije su i policijsko-kriminalne veze, kao dokaz da postoje privilegovani kriminalci. Ovi trendovi obesmišljavaju dvadesetogodišnju reformu policije i vraćaju je ponovo na početak. Pored toga, u jesen 2021. godine predložen je, a ubrzo i povučen nacrt Zakona o unutrašnjim poslova, čijim usvajanjem bi se stvorio oreol nedodirljivosti nad radom policije. Uprkos tome, ostaje pretpostavka i nada da će izmene zakona, planirane za ovu godinu, poslužiti da se navedeni problemi reše.
Ministarstvo unutrašnjih poslova, u međuvremenu, nije raspisalo javni konkurs za radno mesto direktora policije. Možda predsednički i parlamentarni izbori zakazani za april ove godine, odnosno njihovi rezultati, prolongiraju objavljivanje konkursa. Još uvek se ne zna ko će biti stari/novi ministar unutrašnjih poslova, a ko će, kao njegov kadar od poverenja, ući u uži izbor za direktora policije.
Očekivanja od novog direktora policije ne treba da budu velika. Najpre je potrebno da se izbori da radi svoj posao, a za to je neophodan lični integritet. Time bi predstavljao otklon političkom pritisku na rad policije. U Srbiji, zarobljenoj državi, za sada je taj poduhvat teško ostvarljiv, mada bi se tako vratilo poverenje građana u policiju. Nažalost, verovatniji je scenario da će se i novi direktor policije nalaziti u senci ministra unutrašnjih poslova.
Autor je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku
Šta poručuje režim koji slavi čoveka osuđenog za genocid i zločine protiv čovječnosti? Zašto je Rasim Ljajić jedini na derbiju reagovao kako dolikuje? Zbog čega Vučić više nije mogao odlagati narodno izjašnjavanje? Gde su tu opozicija i studenti? I kako je Srbija postala umorna od lidera
“Nisam ravnodušna prema tome što neko može da me vidi, čuje ili fotografiše, ali prva reakcija mi je bila bes”, kaže za “Vreme” studentkinja Milica čiji je telefon napadnut špijunskim softverom. “Mogli su da upale kameru dok se tuširamo, pričamo privatne stvari. Nije normalno ovo što se dešava... Mislim da je takvom sloju ljudi čak neshvatljivo da nešto može da funkcioniše bez ucene, bez potplaćivanja, nego samo uz čistu volju, želju i entuzijazam da uspemo u našoj borbi”
Kada se BIA (na slici) zainteresuje za nekoga, tvrde izvori “Vremena”, preko svojih spavača u medijima ili političkim strankama pusti neku optužbu, najčešće da taj i taj sarađuje sa tajnim službama druge zemlje, da je izdajnik, strani plaćenik i slično. Na osnovu toga, od tužioca se pribavi potrebna dozvola za nadzor komunikacija, što onda predstavlja pravno pokriće za špijuniranje svake vrste
Srbija se u Evropi sada i javno naziva “žarištem” na kojem se vrbuju i za sabotaže obučavaju ruski ljudi. O tome se u Beogradu samo ćuti
Neko će reći, pa šta te čudi što su “Zvezdini” navijači razvili gigantsku fotografiju osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića i zajedno sa “Grobarima” skandirali njegovo ime? Da je bilo samo to, niko možda ne bi ni reagovao. Kao – to su već radili i šta sad? Ali sve to je začinilo ono što je pisalo ispod te slike, taj pogani poklič “Pravac Potočari”. Reč je najodvratnijoj stvari koja se ikada pojavila na toj tribini i na tom stadionu. Zbog toga bi ga trebalo zatvoriti za sva vremena
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Na šta bi Vučić ličio ispred nekoliko hiljada migratornih mitingaša okružen kordonima i, iza njih, masom bijesnih Novosađana? Zar njegov marš na Novi Sad nije bio otkazan i prije nego što je zakazan
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
