Komentar
Batina ima jedan kraj – još uvek
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Teoretski, na internetu možete da nađete sve. U praksi je to sve teže, umesto da razvojem tehnologije bude jednostavnije. I nema veze sa tehnologijom. Kao u aktuelnom slučaju Nila Janga i Džoa Rogana.
Nil Jang je rok legenda, bilo solo bilo kao Jang iz Krozbi, Stils, Neš i Jang. Više od šezdeset godina sviranja rokenrola je iza njega. Džo Rogan je najpoznatiji svetski potkaster, koji je u životu bio tekvondo prvak, potom TV komentator ultimajt fajta, komičar i TV voditelj. Kada se Rogan rodio (1967), Nil Jang je imao svoj prvi megahit sa Bafalo springfildsima, čisto da formiramo neki tajmlajn za ovu priču. Roganovi potkasti su uvek na granici nečega, najčešće etike, to ga je i učinilo megapopularnim, najpre na Jutjubu, a sada na platformi Spotifaj s kojom je sklopio ugovor o emitovanju vredan sto miliona dolara godišnje.
Rogan u svoje potkaste često poziva ljude koji dovode u pitanje zvanične stavove ili politiku, pa su tako razgovori sa naučnicima koji se suprotstavljaju zvaničnoj antipandemijskoj politici među najpopularnijim. Jedan od poslednjih, sa virusologom Robertom Malounom, nekom vrstom američkog profesora Nestorovića je po mišljenju mnogih, a svakako Nila Janga, bio previše. Toliko previše da je Nil Jang tražio da Spotifaj ukloni svu njegovu muziku, jer ne želi da deli istu platformu sa ljudima koji, po njegovom mišljenju, šire neistine o pandemiji, virusima i vakcinaciji u tolikoj meri da to ugrožava globalno javno zdravlje. Janga su mnogi podržali, a još jedna rok veteranka, Džoni Mičel, mu se pridružila. Nije mala stvar u pitanju, Jang kaže da je ovim zahtevom ostao bez 60 odsto prihoda od strimovanja, što je danas najveći prihod koji autori imaju budući da se ploče i ce-de-ovi danas slabo prodaju. Spotifaj, inače, prihode pravi od reklama i pretplate onih koji ne žele da im reklame prekidaju muziku ili video koji prate.
Menadžment ove platforme je izrazio žaljenje i poželeo da im se Jang brzo vrati, ali nisu javno kritikovali Rogana (Jutjub mu je, recimo, skinuo sporne potkaste čiji se fragmenti objavljuju i na toj platformi). Svet se, naravno, podelio. Jedni bezrezervno podržavaju Janga i govore kako likovi poput Rogana i Malouna nanose nemerljivu štetu čovečanstvu te da moraju biti ućutkani, drugi opet kažu da se sa njima ne moramo slagati, ali da internet mora da ostane mesto gde svako može da iznese svoje mišljenje dokle god ono nije protivzakonito. Jer da jeste, Maloun bi bio u zatvoru.
Afera je itekako živa i razvija se na dnevnom nivou. Pod pritiskom javnosti, Spotifaj je pooštrio politiku skidanja sadržaja koji su u suprotnosti sa prihvaćenom naukom ukoliko se proceni da će štetno uticati na javnost, a tamo gde su te linije zamućene dodaju se linkovi koji upućuju na ispravan, društveno-prihvaćeni sadržaj. Slično onome što je Tviter uradio pre nego što su krenuli mačem da seku naloge koji su ocenjeni kao neprihvatljivi.
Do pandemije smo strahovali da bi internet mogao da se podeli na brži i sporiji, gde bi brži imali oni koji su to spremni više da plate. Mnogi su se takvoj podeli suprotstavili, pozivajući se na princip ravnopravnosti kao osnovu interneta. Sada se nameće nova podela, ideološka, gde će se internet deliti na vakserski i antivakserski, trampovski i antitrampovski, jangovski i roganovski, darvinovski i kreacionistički. Mnogi su spremni da plate da ne budu u društvu onih čije stavove ne trpe.
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve