“VREME”: Jedna od uloga međunarodnih festivala koje se podrazumevaju a o kojima ne piše u njihovim osnivačkim aktima jeste kulturna diplomatija. Kako se Fest tokom svojih 50 godina snalazio u njoj?
JUGOSLAV PANTELIĆ: Kada je osnivan, jedna od inicijativa bila je da tadašnji predsednik države Josip Broz odlikuje 12 stvaralaca iz celog sveta. Savet festivala obratio se ambasadama predloženih dobitnika i tada je u stvari počela kulturna diplomatija koja, na ovaj ili onaj način, traje do danas. Pored toga, za 50 godina postojanja Fest je ponudom svog kulturnog sadržaja postao deo identiteta grada, a uz projekcije koje se paralelno održavaju i u ostalim gradovima, i deo kulturnog identiteta same države. Svake godine Fest, pored velikog broja posetilaca, učesnika, gostiju festivala, filmskih autora, glumaca, privlači i veliki broj kritičara, novinara, producenata i publike iz inostranstva, pa tako pokreće još jedan instrument kulturne diplomatije, a to je turizam.
Da li je kulturna diplomatija stavka u planiranju budžeta za festival?
Kroz budžet Festa redovno se planiraju sredstva koja su pored obezbeđivanja najnovijih filmskih ostvarenja, nagrada i ostalih potreba, namenjena i za goste festivala koji su jedan od najbitnijih elemenata kulturne diplomatije. Koliki su to iznosi, zavisi od budžeta koji se svake godine razlikuje, jer u ukupnom budžetu, pored redovnih sredstava koja izdvajaju državni i gradski organi, učestvuju i sredstva koja obezbeđuju sponzori festivala. Deo stvari koje se tiču kulturne diplomatije a nisu direktno finansirane obavlja se putem ličnih kontakata, upoznavanje ljudi na događajima za vreme trajanja festivala, na neformalnim druženjima i koktelima.
Da li Fest prate strani novinari?
Od prvih dana, ovaj festival je izazvao veliko interesovanje stranih medija. Ostalo je upamćeno da je na prvom Festu 1971. godine bilo mnogo više stranih novinara nego domaćih. Fest je za njih tada bio jedinstvena prilika da na jednom mestu, za desetak dana, vide sve najbolje filmove sveta, naročito za novinare iz istočne Evrope. Tih prvih godina o Festu su pisali dopisnici za “Njujork tajms”, “Mond”, “Korijere dela sera”, “Pravdu”, “Noje cirher cajtung”, “Avanti”, “Figaro”, “Nis maten”, “Di velt” i druge. Tokom godina su se stvari menjale, na šta su najviše uticale političke okolnosti. Danas su pored domaćih novinara najredovniji novinari iz regiona i okolnih evropskih država koji tradicionalno prate program festivala.
Da li je neko otišao razočaran iz Beograda?
Koliko ja znam nije. Obično je upravo suprotno. Zbog predrasuda koje mnogi stranci imaju o našoj zemlji, ponekad ih nije lako ubediti da dođu na festival, ali svi, zaista svi, nerado odlaze odavde i prijatno su iznenađeni onim što ovde možemo da im pružimo. U tom smislu, ovaj festival ima ključnu ulogu i u razbijanju stereotipa i predstava o Srbiji formiranih i oblikovanih u stranoj javnosti i doprinosi poboljšanju imidža Srbije u svetu. Često narednih godina žele da se vrate i sami se nude da na neki način ponovo prisustvuju festivalu. Utisci koje ponesu odavde i njihovo afirmativno svedočenje o našem festivalu, Beogradu i Srbiji bitno pomažu razbijanju tih stereotipa.
Kako vi ocenjujete Fest kao kulturnog diplomatu?
Fest je do sada uvek bio idealan instrument za sprovođenje kulturne diplomatije. Pored saradnje sa kulturnim centrima stranih država u Beogradu koji afirmišu svoje umetnike i pomažu nam da ih dovedemo na festival, i saradnje sa dijasporom i našim ljudima u svetu koji takođe predstavljaju nosioce kulturne diplomatije i pomažu u promovisanju naše kulture u svetu, tu su i naši umetnici koji svojim radom u međunarodnim okruženjima uspevaju da pomognu u promociji i valorizaciji ovog festivala i u svetu. Kao umetnički direktor i selektor Festa, u prilici sam i da posećujući razne međunarodne festivale doprinesem afirmaciji i popularizaciji Festa u svetu.
