Fudbal: Malo dobrih ljudi

Dobre vesti nastavljaju da dolaze iz srpske „kuće fudbala“. Posle kapitena Dejana Stankovića i selektora Vladimira Petrovića, iz reprezentacije se povlači i najzvučnije ime srpskog fudbala u poslednjih dvadeset godina, aktuelni kapiten Mančester Junajteda Nemanja Vidić.

U tekstu koji je „Vreme“ objavilo neposredno po završetku poslednje utakmice u kvalifikacijama na EP u Poljskoj i Ukajini ovakav rasplet je bio najavljen. Sada je još samo ostalo da bude smenjen ili da sam ode predsednik saveza Tomislav Karadžić pa da zaključimo da neke perspektive u ovom sportu ima.

Fudbalski tim Srbije je za sada ostao bez svoje najveće internacionalne zvezde, ali igrača koji nije uspevao da sa ostatkom tima uspostavi dobru komunikaciju o čemu se govorilo još 2006. godine na prvenstvu sveta u Nemačkoj.

Ko god je pratio utakmice reprezentacije u poslednjih desetak godina, koliko Vidić igra za „nacionalni tim“, mogao je da vidi da je ovaj fudbaler gotovo od prve utakmice u jesen 2002. godine zauzeo poziciju vođe, ali da to drugi nisu lako prihvatali.

Poslednjih godina je to bilo još očevidnije na utakmicama reprezentacije na kojima je Vidić bukvalno komadovao timom na terenu, ali je u gro situacija bio očajan jer njegovi pokliči nisi davali mnogo rezultata. Izgledao je kao general čije instrukcije niko ne sprovodi u delo, ma koliko ovaj mahao rukama, vikao na svoje saigrače ili ih fizički postavljao na mesto na kome bi recimo trebalo da stoje kada se izvodi korner.

Iz takvog konteksta se stekao utisak da on ne igra kao u klubu, što je bilo tačno, ali je to proisteklo iz nepostojanja organizovanog sistema igre srpske reprezentacije.

Vidića su pogodile negativne kritike koje su stigle kao ocena njegove igre na utakmici sa Slovenijom koje su išle do ubeđivanja javnosti da je namerno promašio penal i da je imao dogovor sa slovenačkim golmanom. Na ovako otvorene napade i budalaštine Vidić je reagovao nervozno i isključio se iz daljih akcija reprezentacije.

Najlepša je bila reakcija Tomislava Karadžića koji je požurio da nam objasni da je to zapravo bio strateški potez jer je Vidić još ranije rekao da više neće nastupati za Srbiju. Karadžiću uspeva još uvek da se kroz neke medije predstavi kao čovek koji drži konce u rukama i zna šta treba činiti i da ne snosi odgovornost za loše stvari u srpskom fudbalu.

S druge strane, onima koji zaista vole igru i srpsku reprezentaciju ostaje nada da će se možda Vidić predomisliti ali je pitanje da li on može uopšte da pomogne i toj nekoj novoj ekipi koju treba napraviti. On ima dodatne probleme u svom klubu jer se nemali broj puta je Aleks Ferguson lako odricao igrača koji su do juče bili broj jedan u timu. Nemanju svakako treba podržati i ostaviti da reši probleme svoje karijere.

U Srbiji se čeka neko da promeni FSS. Možda Boris Tadić, možda Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala, možda neki tal koji će biti dobar za Toleta.