Po mnogima ključni čovek pregovora vođenih tokom dve dramatične noći u vili na Dedinju bio je šef poslaničke grupe DOS-a u parlamentu Srbije Čedomir Jovanović. Posle dva dana ćutanja sazvao je konferenciju za novinare jer je smatrao da njegova verzija „nije za pojedinične izjave novinarima“, te da posle „neće biti naknadnih priča“.
„Kada je posle intervencije policije u noći između petka i subote preuzeta donja kapija rezidencije, procenjeno je da u nastavku akcije može doći do žrtava i na strani policije i među onima koji su se unutra nalazili, s obzirom na to da je reč o zgradi koja je prava tvrđava“, rekao je Jovanović. „Procena je govorila da bi samo na strani MUP-a bilo deset žrtava.“
„Smatrao sam se odgovornim za ono što se dešava i samoinicijativno sam zatražio od premijera Đinđića da pokuša da posreduje“, kaže Jovanović. Po dobijanju zelenog svetla kontaktirao je Branislava Ivkovića, šefa poslaničke grupe SPS-a, i u subotu oko pet sati ujutro već je bio u rezidenciji u Užičkoj ulici. „Bio sam svestan težine posla koji sam preuzeo jer su od eventualnog neuspeha misije zavisili i njegova (Miloševićeva, op. D.R.) kao i sudbina njegove porodice i životi pripadnika MUP-a.“
Čedomir Jovanović kaže da su vođene „tri runde pregovora koji su ukupno trajali oko deset časova“. Neki put je bila prisutna i Miloševićeva supruga, a dolazili su s vremena na vreme i njegovi najbliži saradnici. Za bivšeg predsednika kaže da je bio „izuzetno tvrd u odbrani svojih stavova“, ali je dodao da bi bilo „nepristojno da opisuje detalje o atmosferi koja je vladala tokom pregovora, kako su to u nekim ranijim prilikama činili ljudi koji su imali priliku da sa Miloševićem razgovaraju“. Jovanović dodaje da je „Milošević smatrao da je presuda unapred doneta“ i da je bio „spreman da se brani do kraja“.
„U tom stavu imao je podršku članova porodice, ali je bio svestan da ne može pobediti u sukobu sa pripadnicima MUP-a“, kaže Jovanović. Za ponašanje Mirjane Marković tokom pregovora kaže da za čitavu priču „nije bitan ni njen stav ni njena uloga“, ali dodaje da „ona nije olakšala pregovore, naprotiv!“. Još dodaje da su naoružani ljudi koje je sretao u rezidenciji prema njemu „bili korektni“. Jovanović je demantovao sve spekulacije o „misterioznim posetiocima“ tokom dve noći drame, kao i o tajnim kontaktima državnog vrha i bivšeg predsednika.
„Milošević nije izneo nikakve zahteve, a ja sam mu saopštio uslove koje su usvojili lideri DOS-a“, kaže Jovanović i taksativno nabraja garancije koje su ponuđene Miloševiću – da će biti odvezen u Centralni zatvor, a ne na aerodrom, mogućnost da ga porodica svakodnevno obilazi u zatvoru, boravak porodice u rezidenciji dok se ne završi renoviranje kuće u Tolstojevoj, bezbednost za porodicu i imovinu koju poseduju. Jovanović smatra da je još rano za tumačenje toga šta je bilo presudno da Slobodan Milošević pristane na odlazak u Centralni zatvor. Jovanović kaže da „nije ni pomislio da daje bilo kakve garancije koje država ne bi mogla da ispoštuje s obzirom na međunarodne obaveze koje je nova vlast preuzela“.
„Država je bila odlučna, argumenti koje sam iznosio jasni, nije došlo sto hiljada njegovih pristalica da ga brani, i on je odlučio da pristane na ono što smo tražili“, kaže Jovanović. Pitanje da li je Marija Milošević pucala na njega odbio je da komentariše rečima da će „adekvatne odgovore dati MUP“, te da se sve dogodilo kada je „Marija sišla da se pozdravi s ocem pred odlazak iz rezidencije“.
Posebna priča je ponašanje pripadnika Vojske, bar prema onome što je novinarima rekao Čedomir Jovanović. On upravo njih smatra „najodgovornijim za oružani incident“, pre svega zato „što su dozvolili da se u rezidenciju unese ogromna količina oružja“. Kaže da „zvanične izjave VJ-a ne stoje jer je bio svedok razgovora načelnika Generalštaba Nebojše Pavkovića i republičkog ministra policije Dušana Mihajlovića kada nije ispoštovan zahtev MUP-a da se policiji dozvoli ulazak u rezidenciju“, da „vojska čitavog dana nije dopustila pripadnicima MUP-a da preuzmu akciju i da su „neki pripadnici Vojske otvoreno opstruirali čitavu akciju“. Još je dodao da „VJ nije odgovorna za neodgovorno ponašanje pojedinaca iz vojnog vrha“, uz opasku da je reč o „generalima koji su na sadašnje položaje došli u vreme vladavine Slobodana Miloševića“.
