Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Missy Eliott, Janet Jackson, D-12, India Ari...
Leto je period tradicionalnog odumiranja svih ljudskih vrednosti. Belosvetski japi, pa bio on i srpski pekar, otpasuje svoje pantalone i izlaže svoju dlakavu trbušinu prolazećim ženama, dok mu bale podjednako cure na Johnson&Johnson (sa ili bez faktora) koliko i na koktel sa ananasom (brlju). Tokom leta svaki radnik spreman je da izvuče sve najgore iz sebe pretvarajući se u – Turistu (u Jugoslaviji se prelazi iz nenaglašene u naglašenu fazu odmora).
Moćna muzička industrija smanjuje štancujuću delatnost, pripremajući se za školski septembar kada će radnik-povratnik kupiti i više nego što mu treba. Leto je, izdavački rečeno, manje-više mrtva sezona. Ali, to ne znači da odgovarajuće pripreme nisu napravljene na vreme.
House je mrtav. Živeo r’n’b! Najpotcenjeniji žanr prethodnih godina izborio se za prvenstvo prolaza u novom milenijumu bivajući Ultimativni letnji saundtrak. R’n’b je potaman dinamičan, seksi spor i inspirativno filovan. R’n’b je pohotan. I budi najgore u ljudima, pardon, Turistima.
Ovogodišnja letnja produkcija može se podeliti u dve grupe u zavisnosti od odnosa spram uvodnih stihova hita Video, Indie Arie – Ponekad brijem noge, ponekad ne. Prvi to uvek rade, dok drugi zadržavaju pravo na dilemu.
Iako je negirala da konzumira drogu, Missy Eliott svoj novi album Miss E…So Addictive (Elektra) pokušava da prilagodi narastajućem američkom trendu rađenja ekstazijem. U producentskom duu sa Timbalandom, Missy pravi bug-a-boo ploču po principu – Ako pomešam malo blacker&decker bušilice sa letom aviona sigurno ću dobiti neki dobar sempl. Sa istim ambicijama zagorelom Turističkom guzu pristupa i bivša R Kellijeva, sada Missina, štićenica Aaliyah (trenutno samo u bugarsko-piratskoj varijanti novog albuma). Evidentno je sabotiranje svega na čemu je Michael Jackson godinama radio. Vreme je da se stvari nazovu pravim imenom – krautsoul! Opirući se turbulenciji bratovih perverzija, Janet Jackson se odlučuje za one univerzalno (znači: van Srbije) prihvaćene. Koketirajući sa istim polom, na ploči All For You (Virgin) Janet pokušava da dočara magiju super hita That’s The Way Love Goes, ali nespremna da se ozbiljnije prilagodi novoj radikalnosti žanra. I konačno, još jedan bend koji nema dilemu oko brijanja nogu su Eminemovi puleni – D-12. Dajući sasvim nov smisao izjavama bez dlake na jeziku i tražiti dlaku u jajetu, D-12 na ploči Devil’s Night (Interscope) nedovoljno uverljivo (malkice na silu) progovaraju o najbubuljičastijim ljudskim gadostima. Plus slobodno prdenje za sve!
Emancipovanu školu pedigre umetnica sa stavom (po slobodnoj volji dodati i druge atribute pravovernog intelektualisanja) predvodi autorka pomenutih stihova godine, dvadesetpetogodišnja Denverka India Arie na ploči Acoustic Soul (Motown). Hvaljena od samog Steviea Wondera, India je zdravoseljačkija seksi varijanta Tracy Chapman koja je političke nauke zamenila on-ona problematikom. Nešto poput letnjih kurseva… Epitet album leta svakako dobija Survivor (Columbia), Destiny’s Child. Baroknih aranžmana, pubertetski buntovan kada su ženska pitanja u pitanju, na ovom albumu su pesme tako raspoređene da simuliraju dinamiku i trajanje seksualnog odnosa. Plus znojenje, valjanje u kajmaku i noćna kupanja. Trojku odabranih sa dilemom završava Sunshine Anderson na ploči provokativno nazvanoj Your Woman (Universal). Ovaj moderni retro-soul (a la Erykah Badu) dvoumi se između svetlih grobova Randy Crawford i svetlih silikona Janet Jackson. U svakom slučaju ništa neprijatno.
Pobrojani albumi koncentrišu pozitivnu energiju sveta na to da ribe brže (sporije, još sporije…) mrdaju guze, dok se sunčani horizont izjednačuje sa tanga trakicom koja ih prekriva. Sledeće nedelje obradićemo letnje ploče koje Turiste vode natrag u košmar života koje su upravo napustili…
Slobodan Vujanović
CD: Letnje ploče (1)
Energija sveta
Missy Eliott, Janet Jackson, D-12, India Ari…
Leto je period tradicionalnog odumiranja svih ljudskih vrednosti. Belosvetski japi, pa bio on i srpski pekar, otpasuje svoje pantalone i izlaže svoju dlakavu trbušinu prolazećim ženama, dok mu bale podjednako cure na Johnson&Johnson (sa ili bez faktora) koliko i na koktel sa ananasom (brlju). Tokom leta svaki radnik spreman je da izvuče sve najgore iz sebe pretvarajući se u – Turistu (u Jugoslaviji se prelazi iz nenaglašene u naglašenu fazu odmora).
Moćna muzička industrija smanjuje štancujuću delatnost, pripremajući se za školski septembar kada će radnik-povratnik kupiti i više nego što mu treba. Leto je, izdavački rečeno, manje-više mrtva sezona. Ali, to ne znači da odgovarajuće pripreme nisu napravljene na vreme.
House je mrtav. Živeo r’n’b! Najpotcenjeniji žanr prethodnih godina izborio se za prvenstvo prolaza u novom milenijumu bivajući Ultimativni letnji saundtrak. R’n’b je potaman dinamičan, seksi spor i inspirativno filovan. R’n’b je pohotan. I budi najgore u ljudima, pardon, Turistima.
Ovogodišnja letnja produkcija može se podeliti u dve grupe u zavisnosti od odnosa spram uvodnih stihova hita Video, Indie Arie – Ponekad brijem noge, ponekad ne. Prvi to uvek rade, dok drugi zadržavaju pravo na dilemu.
Iako je negirala da konzumira drogu, Missy Eliott svoj novi album Miss E…So Addictive (Elektra) pokušava da prilagodi narastajućem američkom trendu rađenja ekstazijem. U producentskom duu sa Timbalandom, Missy pravi bug-a-boo ploču po principu – Ako pomešam malo blacker&decker bušilice sa letom aviona sigurno ću dobiti neki dobar sempl. Sa istim ambicijama zagorelom Turističkom guzu pristupa i bivša R Kellijeva, sada Missina, štićenica Aaliyah (trenutno samo u bugarsko-piratskoj varijanti novog albuma). Evidentno je sabotiranje svega na čemu je Michael Jackson godinama radio. Vreme je da se stvari nazovu pravim imenom – krautsoul! Opirući se turbulenciji bratovih perverzija, Janet Jackson se odlučuje za one univerzalno (znači: van Srbije) prihvaćene. Koketirajući sa istim polom, na ploči All For You (Virgin) Janet pokušava da dočara magiju super hita That’s The Way Love Goes, ali nespremna da se ozbiljnije prilagodi novoj radikalnosti žanra. I konačno, još jedan bend koji nema dilemu oko brijanja nogu su Eminemovi puleni – D-12. Dajući sasvim nov smisao izjavama bez dlake na jeziku i tražiti dlaku u jajetu, D-12 na ploči Devil’s Night (Interscope) nedovoljno uverljivo (malkice na silu) progovaraju o najbubuljičastijim ljudskim gadostima. Plus slobodno prdenje za sve!
Emancipovanu školu pedigre umetnica sa stavom (po slobodnoj volji dodati i druge atribute pravovernog intelektualisanja) predvodi autorka pomenutih stihova godine, dvadesetpetogodišnja Denverka India Arie na ploči Acoustic Soul (Motown). Hvaljena od samog Steviea Wondera, India je zdravoseljačkija seksi varijanta Tracy Chapman koja je političke nauke zamenila on-ona problematikom. Nešto poput letnjih kurseva… Epitet album leta svakako dobija Survivor (Columbia), Destiny’s Child. Baroknih aranžmana, pubertetski buntovan kada su ženska pitanja u pitanju, na ovom albumu su pesme tako raspoređene da simuliraju dinamiku i trajanje seksualnog odnosa. Plus znojenje, valjanje u kajmaku i noćna kupanja. Trojku odabranih sa dilemom završava Sunshine Anderson na ploči provokativno nazvanoj Your Woman (Universal). Ovaj moderni retro-soul (a la Erykah Badu) dvoumi se između svetlih grobova Randy Crawford i svetlih silikona Janet Jackson. U svakom slučaju ništa neprijatno.
Pobrojani albumi koncentrišu pozitivnu energiju sveta na to da ribe brže (sporije, još sporije…) mrdaju guze, dok se sunčani horizont izjednačuje sa tanga trakicom koja ih prekriva. Sledeće nedelje obradićemo letnje ploče koje Turiste vode natrag u košmar života koje su upravo napustili…
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve