Dvadeset godina rada, izdavačka kuća „Heliks“ obeležava Festivalom savremene skandinavske književnosti predstavljajući autore koji spajaju književnost i nauku, pričajući o antropocenu – našem dobu
Izdavačka kuća „Heliks“ izdvaja se po naučnopopularnim knjigama, koje nisu česte među ovdašnjim izdavačima. Osnovana je pre 20 godina u Smederevu, a jubilej obeležava dvodnevnim Festivalom savremene skandinavske književnosti, 19. i 20. avgusta u Beogradu, u galeriji Artget Kulturnog centra, i u Štrik kafe knjižari.
Festival je deo projekta dugačkog naslova Svet u kojem živimo i svet koji ostavljamo za sobom: suočavanje sa antropocenom. Cilj ovog projekta je da pomoću knjiga prevedenih sa osam manjih jezika koje se bave naukom, predstavi odraze nauke u savremenoj evropskoj književnosti, s posebnim akcentom na antropocen.
Dva skandinavska romana
Kako za „Vreme“ objašnjava urednica „Heliksa“ Katarina Ješić, fokus Festivala savremene skandinavske književnosti su „dva izuzetna skandinavska romana – Daning–Krugerov efekat švedskog autora Andresa Stupendala, koji je gost festivala, i Nasloni svoju usamljenost, polako, na moju norveške književnice Klare Veberg.“
S obzirom da je „Heliks“ od osnivanja posvećen promovisanju nauke, „i ovim festivalom smo hteli da naglasimo koliko su naučni fenomeni i procesi inspirativni za savremene autore, ali i koliko književnost može biti moćan medij za isticanje naučnog načina razmišljanja“, kaže Katarina Ješić.
Navodi da „Stupendalov roman otvara razgovor o psihološkom fenomenu Daning–Krugerovog efekta, dok Veberg, matematičarka i književnica, gradi priču oko života Rakel, matematičarke koja pak, piše o Sonji Kovaljevskoj, prvoj ženi profesorki matematike. Klara Veberg je doktorirala na fraktalnoj geometriji i ovaj matematički pojam je utkala i u strukturu romana.“
Na Festivalu, u okviru promocije romana Klare Veberg, o psihološkim aspektima Daning–Krugerovog efekta govoriće dr Kaja Damnjanović, profesorka psihologije.
Tribina
Drugog dana festivala je tribina „Naučnice u književnosti“, na kojoj će Katarina Ješić sa matematičarkom Aleksandrom Ravas razgovarati o položaju žena u nauci, naročito u STEM oblastima, ali i o poznatim naučnicama kroz istoriju koje su utkale put današnjim naučnicama, uključujući i Sonju Kovaljevsku o kojoj Klara Veberg piše.
„Na ovaj način, festival postaje platforma koja ne samo da promoviše književnost skandinavskih pisaca, već podstiče i kritičko mišljenje, razmenu znanja i interdisciplinarni dijalog. To je u potpunom skladu sa misijom Heliksa – da gradi široke vidike, budi radoznalost i otvara prostor za promišljanje najvažnijih pitanja savremenog sveta“, kaže Katarina Ješić.
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
U Beogradu je medijsku i javnu pažnju okupiralo Narodno pozorište, pa se ne primećuje da ostala pozorišta ove sezone imaju po jednu do dve premijere, a to je tačan pokazatelj položaja kulture u ovoj Srbiji
Emisija „Ode ponedeljak“ Dejana Cukića skinuta je sa programa Radija 202 zato što je ovaj muzičar odnedavno u penziji
Upravni odbor je odlučio da ne produži ugovore za tri emisije rađene kao inostrane franšize kako bi napravio mesta za nove projekte, dok Vladimir Kecmanović više neće uređivati Kulturno-umetnički program
U Muzeju devedesetih izložba logotipa i vizuelnih identiteta Jugoslavije „Yugo.logo“ vraća u vreme kad je dizajn oblikovao svakodnevnicu
„Mala Frida“ je četvrta premijera Malog pozorišta „Duško Radović“ ove sezone. Ostala beogradska pozorišta su realizovala jednu do dve
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
