Otvorene sve opcije

„Ohridski okvirni sporazum je katastrofalan za Makedoniju, ali mi smo ga morali potpisati jer je naša zemlja pod velikim vojnim i ekonomskim pritiskom. Zato pozivam sve poslanike Sobranja da podrže inicijativu o promeni Ustava u skladu sa okvirnim sporazumom.“ Ovim je rečima pre dva meseca premijer Georgijevski pokušao da ubedi uglavnom poslanike iz njegove partije VMRO-DPMNE da uprkos lavini optužbi koje su izneli na račun Ohridskog sporazuma ipak prihvate inicijativu predsednika Trajkovskog o ustavnim promenama… i uspeo je.

Nakon što su poslanici VMRO-DPMNE potrošili nekoliko dana u Sobranju Makedonije da bi izgovorili najružnije reči na račun Ohridskog sporazuma, ipak su glasali „za“.

Tada su politički analitičari procenjivali da je predstava završena i da će ostatak parlamentarne procedure o izglasivanju amandmana ići ekspresno… Pogrešili su. Tako se još jednom pokazalo da politička prognoza na Balkanu ima mnogo više kombinacija od sportske prognoze. Ideju o referendumu o ustavnim promenama koju su pokrenuli parlamentarci Nove demokratije i koja je na samom početku izgledala kao sitan politički marketing ove male partije, ubrzo su prigrlili i poslanici VMRO-DPMNE-a. Referendumu su se suprotstavili poslanici albanskih političkih stranake PDP i DPA, ali i poslanici Socijaldemokratskog saveza Makedonije. Nekoliko dana su se parlamentarci VMRO-DPMNE-a i SDSM-a međusobno optuživali za veleizdaju, a onda je došlo iznenađenje za sve. Bivši predsednik Makedonije Kiro Gligorov, koji je još pre dve godine dao reč da se povlači iz politike nije izdržao i javno je progovorio. Gligorov je podržao ideju o referendumu i napao Ohridski sporazum, rekavši da niko sa strane ne može makedonskom narodu zabraniti da sam odluči da li će zemlja promeniti ili ne svoj ustav. On je rekao da je brisanje makedonskog naroda iz Ustava nakon 60 godina državnosti nedopustiva greška sa nesagledivim posledicama.

Ovakvi stavovi Gligorova su se praktično poklopili sa stavovima VMRO- DPMNE-a, partije koja je skoro uvek imala različite stavove od onih koje je zastupao Gligorov. Sa druge strane, Branko Crvenkovski i njegov SDSM, koji su uvek sledili politiku Gligorova, ovog su puta ostali usamljeni u nameri da Ohridski sporazum bude sproveden od tačke do tačke, tako da je i ova partija u poslednjem trenutku zatražila da u preambuli Ustava ostane formulacija „makedonski narod“.

Javna rasprava o ustavnim promenama koja se ovih dana odvija u Makedoniji, pokazuje da Ohridski sporazum ne podržavaju ni makedonski pravni eksperti ni Makedonska akademija nauka i umetnosti, a još manje Makedonska pravoslavna crkva. Ako se ovome doda i podatak da je Ohridski sporazum prema nekim anketama nepopularan kod 85-90 odsto makedonaca, onda je jasno da njegova implementacija neće biti tako jednostavna kako se smatralo.

Interesantno je, međutim, napomenuti da se najružnije reči o Sporazumu izgovaraju tek sada, više od mesec dana nakon njegovog potpisivanja. Ima li ovakva odložena reakcija zvaničnog i nezvaničnog Skoplja veze sa najnovijim događajima u Sjedinjenim Državama može se samo pretpostavljati. Sigurno je jedino to da je američki izaslanik u Makedoniji Džejms Perdju nekoliko puta naglasio da se politika Sjedinjenih Država prema Makedoniji neće promeniti i da se varaju oni koji misle da će se nešto drastično menjati u politici SAD na Balkanu nakon terorističkih napada na Njujork i Vašington.

Perdju, koji je osobito nepopularan kod Makedonaca, nekoliko puta je opomenuo političke lidere u Skoplju da odustanu od sprovođenja referenduma jer to nije deo Ohridskog sporazuma. Odnosi na relaciji Perdju -Vlada su inače najlošiji od njegovog dolaska u prestonicu Makedonije. Američki izaslanik je pre nekoliko dana bio bukvalno izbačen iz kabineta premijera Georgijevskog kada je makedonskom premijeru rekao da su albanske policajke koje se obučavaju u Centru za policijsku obuku Idrizovo seksualno maltretirane od strane makedonskih policajaca. Druga verzija o napuštanju premijerovog kabineta je ta da je Georgijevski rekao Perdjuu da su SAD najveći teroristi, nakon čega je američki diplomata ljutito izašao iz kabineta.

Upravnik Centra za policijsku obuku Idrizovo je pre nekoliko dana izjavio da je Perdju prilikom nenajavljene posete ovom Centru ušao u kuhinju i počeo da baca kuhinjski pribor vređajući zaposlene da ne održavaju higijenu. Perdju je ovu optužbu demantovao, ali nije komentarisao incident u kabinetu premijera Georgijevskog. U Skoplju se sve češće čuju pozivi da se američki diplomata proglasi personom non grata.

U međuvremenu Zapad pojačava pritisak na makedonske vlasti da ubrzaju proces implementacije Ohridskog sporazuma. Možda u ovom trenutku EU i SAD ni nemaju štap kojim bi primorale makedonske lidere da se drže dogovorenog, ali imaju šargarepu koja je toliko potrebna Makedoniji -pare. Evropljani su već najavili odlaganje donatorske konferencije koja je od strane zvaničnog Skoplja očekivana sa nestrpljenjem. Makedonska privreda je tokom poslednjih sedam meseci pretrpela štetu od oko milijardu nemačkih maraka, za porušene kuće u kriznim područjima biće potrebno oko 280 miliona maraka, a stotine miliona maraka je velika i budžetska rupa nastala kao posledica velikih ratnih izdataka i smanjenog priliva sredstava u državnu kasu.

Evropljani su ipak pokazali spremnost da Makedoncima daju i neke ustupke.

„Mi bismo mogli podržati diskusiju o preambuli makedonskog Ustava u kojoj bi bile sadržane istorijske aspiracije makedonskog naroda za sopstvenom državom, ali samo ukoliko ostali delovi Ohridskog sporazuma budu izglasani u parlamentu“, rekla je u Skoplju Doris Pak, predsednik delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa Jugoistočnom Evropom.

Što se tiče amnestije ekstremista koja je takođe deo okvirnog sporazuma, sve su češće tvrdnje u medijima da će ona biti proglašena od strane predsednika Trajkovskog uz blagoslov Vlade, umesto da bude izglasana u Sobranju kako predviđa makedonski Ustav.

Evrokomesaru Havijeru Solani bio je potreban čovek koji bi ubedio makedonski politički vrh u neophodnost amnestije. Solana je pozvao u Skoplje potpredsednika srpske vlade Nebojšu Čovića da Makedoncima objasni sve pozitivne strane amnestije koja je već sprovedena na području južne Srbije. Koliko je Čović uspeo u ubeđivanju pokazaće nekoliko narednih dana.

U Makedoniji su još uvek sve opcije otvorene. Prema nekim analitičarima, makedonski političari odugovlače sa sprovođenjem okvirnog sporazuma najviše zbog novonastale globalne situacije, za koju se nadaju da će ići u prilog makedonskoj strani. U novinarskim krugovima se govori da je premijer Ljupčo Georgijevski ozbiljno shvatio pretnju Branka Crvenkovskog da će njegov SDSM napustiti Vladu ukoliko bude usvojena odluka o referendumu, tako da Georgijevski već radi na formiranju nove parlamentarne većine i naravno nove vlade u kojoj neće participirati Albanci. Nisu iskljućeni ni novi sukobi, posebno ako se zna da „žeteoci“ nisu požnjeli sav „kukolj“ od terorista, a skrštenih ruku, što se tiče naoružavanja, nije sedela ni makedonska strana.

Automobili-bombe, podmetanje požara i slični događaji postali su dekor svakodnevice u gradovima sa mešanim stanovništvom. Oni podsećaju da ratni požar još nije ugašen i da Makedonija još uvek može biti najozbiljniji konkurent Avganistanu u disciplini nazvanoj BREAKING NEWS.