Naučnici pokušavaju da objasne da nema nikakve bojazni od kloniranja čoveka, radi se o kloniranju u terapeutske svrhe
MISTERIJE ĆELIJE: Kloniranje u laboratoriji nedaleko od Melburna
Urednik internet časopisa „E-Biomed“ (Žurnal za regenerativnu medicinu) Meri En Lajbert objavila je u utorak 27. novembra 2001. godine informaciju da je privatna firma ATC (AdvancedCellTechnology, USA) iz Vorčestera, država Masačusets, uspešno klonirala ljudski embrion u medicinske svrhe. ATC je već početkom ove godine krenuo s eksperimentima kloniranja ljudskog embriona, prethodno oformivši odbor za nadgledanje celokupnog procesa sastavljenog od advokata, filozofa, stručnjaka za fertilitet i savetnika. Januara ove godine u bostonskim novinama objavljen je oglas u kome ATC kao donatore jajnih ćelija traži žene između 24 i 32 godine starosti, majke barem jednog deteta. Nakon opsežnih psihičkih i medicinskih testova odabrali su dvanaest kandidatkinja. Na nekoliko drugih anonimnih kandidata urađena je biopsija kože i izolovane su ćelije koje se koriste u procesu kloniranja – fibroblasti. Pokušaj svakog kloniranja ove vrste zavisi od menstrualnog ciklusa žene donatora, koja nekoliko dana pre ovulacije prima hormonalnu injekciju da bi umesto jednog ili dva jajašca ovulirala deset i više njih; inače ovo je standardan tretman prilikom lečenja steriliteta kod žena i razlog usled kojeg kada već dobijete dete, često ne dobijete jedno već blizance, ponekad trojke ili petorke. Motiv ovih žena da učestvuju u eksperimentu navodno je strast ka nauci, no čini se da je zarada u iznosu od 4000 dolara (oko četrdeset dolara po satu) ipak bila presudna za donaciju jajašca.
Nakon pet dana, tim genetičara iz firme ATC, predvođeni Hoseom Sibelijem, dobili su 71 jajašce od čega je samo šest dostiglo razvoj ranog embriona (deobom su nastale četiri ćelije), a samo jedno je progresiralo u šest ćelija nakon čega je rast zaustavljen.
GREŠNOINEMORALNO: Republikanci, Vatikan, desničari, antiabortus organizacije i ostali konzervativci horski su arlauknuli da ovaj eksperiment u stvari utire put ka stvaranju kloniranog čoveka i blasfemiji nebeskih razmera. Prvi se preko televizije, reagujući na vesti o prvom kloniranom ljudskom embrionu, američkim građanima obratio predsednik Džordž Buš Junior objasnivši da je po njegovom mišljenju cela stvar moralno grešna. „Mi kao društvo ne bi trebalo da uzgajamo život kako bismo ga uništili“, dodao je Buš u TV obraćanju naciji. Buš se i sam našao na meti organizacija protiv kloniranja, abortusa i genetskog inženjeringa, iako je među njima uživao podršku zbog svojih stavova protiv abortusa. Američki Senat je još letos stopirao sva finansiranja iz budžeta državnim institucijama koje rade eksperimente kloniranja, ali nije zabranio da privatne firme o svom trošku nastave takve pokuse. Tada su republikanci predložili da se za svaki pokušaj kloniranja ljudskog embriona razreže novčana kazna od milion dolara i kazna zatvora u trajanju od deset godina. Demokrata Džerold Nadler bio je protiv: „Ne smemo dozvoliti da milioni bolesnih i povređenih ljudi umru ili ostanu paralizovani samo zato što mi verujemo da je grupica ćelija bitnija od njih.“
U trenutku dok se priprema ovaj broj „Vremena“, republikanski senatori predlažu donošenje moratorijuma na kloniranje, ističući da ćemo, ukoliko to ne urade sada, vrlo uskoro svi zajedno videti kloniranog čoveka koji diše. Takav predlog demokrate su britko odbile objašnjavajući da sa kloniranjem u terapeutske svrhe treba nastaviti, što uz neka goruća pitanja uveliko povećava tenzije između ove dve partije.
Papa se povodom prvog kloniranja ljudskog embriona obratio čovečanstvu rečima: „Pravi humanizam nikada ne može da dozvoli metode i eksperimente koji u sebi sadrže pretnju protiv života, sastavljene u naučnom i sistematičnom obliku.“ Svojevremeno je Vatikan slično reagovao i na vest o kloniranju ovce, te je pod svojim skutima osnovao laboratoriju koja se bavi isključivo i jedino istraživanjem placente. Glavni predmet, može se reći sholastičkog spora između Vatikana i pro–cloning naučnika jeste činjenica da i samo jednu jedinu ćeliju ljudskog embriona katolici smatraju živim ljudskim bićem.
Pravoslavni svet je na tragu osuda katoličkog: sinod Grčke pravoslavne crkve svojevremeno je energično osudio odluku britanske vlade da odobri kloniranje u medicinske svrhe; Srpska pravoslavna crkva je ne tako davno u svojim novinama „Pravoslavlje“ zaključila da je repliciranje (kloniranje) protivprirodno i bogohulno, pak da nema raznovrsnosti koju Gospod voli; Ruska pravoslavna crkva je povodom prvog kloniranja ljudskog embriona saopštila da će svako ko odluči da se koristi plodovima takvih eksperimenata biti izopšten iz crkve. Od duhovnih organizacija javnu podršku ovom eksperimentu izrazili su jedino prezbiterijanska crkva i Jevreji reformisti.
POMOĆBOLESNIMA: Naučnici iz firme ATC i oni koji brane kloniranje pokušavaju da objasne o čemu se tu zapravo radi i da nema nikakve bojazni od kloniranja čoveka, ističući da se radi o terapeutskom kloniranju i da taj pojam treba jasno razlikovati od pojma kloniranja čoveka. Njihov cilj je da pomognu ljudima obolelim od Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, dijabetesa, leukemije. „Mi želimo da ACT pomoću ekstrakovanih ćelija iz ljudskog embriona omogući stvaranje organa bez kojih bi neki ljudi umrli. Mi pokušavamo da spasimo živote onih koji su bolesni“, kaže dr Majkl Vest, predsednik firme ACT. Klarkovski gledano (velikan SF književnosti i sam planira da pošalje fotografiju i par vlasi svoje kose na kloniranje vanzemaljcima, uz „poruku samo me dobro hranite“), razvojem terapeutskog kloniranja i usmeravanjem rasta embriona mogao bi se dobiti bilo koji ljudski organ po meri onoga kome je potreban, bez straha od njegovog odbacivanja.
EKSPERIMENTIIZAKONI: Do sada je devet evropskih zemalja donelo zakone koji se tiču zabrane kloniranja na nacionalnom nivou, a neke od njih, prvenstveno Nemačka i Francuska, podnosile su inicijative za zabranu kloniranja preko Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Međutim, postoji i druga bojazan raširena u većini zapadnih zemljama – da se zabranom kloniranja gubi utrka u genetskom inženjeringu. Poslednji slučaj kloniranja ubrzao je rešavanje zakonskih nedoumica vezanih za kloniranje. Parlamentarna skupština Evropske unije je u prošli četvrtak neočekivano velikom većinom glasova, 317 protiv i 37 za, odbila da zabrani terapeutsko kloniranje u Evropi, što ne znači da sve članice EU-a moraju da ispoštuju ovu odluku, ali je bitno to da za ovakva istraživanja EU u naredne četiri godine planira da uloži od 400 miliona eura. Interesantno je da se istog dana Nemački nacionalni komitet za etiku odlučio za podršku uvozu kloniranih embrionalnih ćelija pod jasno preciziranom supervizijom. Britanci su u ekspresnu proceduru stavili zabranu kloniranja ljudi i počeli raspravu o kontroli takvih eksperimenata, prisećajući se skandala u dečjoj bolnici „Alder Hey“, gde su jedan lekar i jedan patolog bez dozvole roditelja skupljali organe umrle dece; tom prilikom pronađena je kolekcija od 400 fetusa, 2080 dečjih srca i više od 800 različitih organa.
Pristalice kloniranja Elvisa Prislija, Isusa, poginule dece, kućnih ljubimaca, homoseksualaca koji se nadaju da bi kloniranjem mogli dobiti dete koje bi nosilo gene jednog od partnera i mnogi raznorazni nastrani likovi oduševljeni su kloniranjem ljudskog embriona, i nadaju se da dan kloniranja prvog čoveka više nije tako daleko. Nekako najviše pogođenim osetili su se oni koji već više od godinu dana potresaju javnost sa najavama kloniranja čoveka. Italijanski naučnik Severino Antinori je navodno već odavno obezbedio i sredstva i ljudsku zamorčad, najavivši pokuse kloniranja ljudi za novembar, ali, eto, omela ga viša sila, pa sada kloniranu bebu najavljuje u narednih šest meseci. Takođe tvrdi da mu je ACT ukrao ideju. Izvršni direktor kalifornijske firme Clonaid Brigita Doiselie, pripadnik sekte raelijanaca, iako odavno u svojim laboratorijama ima FBI agente i inspektore FDA-e (FoodAndDrugAdministration), tvrdi da je na skrovitim lokacijama sa svojom ekipom stručnjaka odavno klonirala mnoštvo ljudskih embriona, ali se posle ACT eksperimenta više ne oseća tako usamljeno. Raelijanci inače veruju da je celokupna ljudska populacija klonirana u laboratorijama vanzemaljaca, čije se ime Elohim može naći u Bibliji, pogrešno prevedeno rečju Bog. Početkom prošlog meseca i grupa južnokorejskih naučnika objavila je da su uspešno klonirali ljudski embrion, no nikada nisu pokazali niti jedan validan dokaz o uspešnosti eksperimenta.
Za kloniranje ljudi ne može se pronaći niti jedan valjan razlog, pa čak ni onaj „najhumaniji“ argument koji koristi pro–humancloning bratija (da bi kloniranje čoveka pomoglo mnoštvu sterilnih bračnih parova da dobiju decu) nema valjanu osnovu. Jeste da bi to obezbedilo potomke koji imaju gene jednog od roditelja, ali to dete bilo bi dete samo jednog roditelja, što nije baš najbolje za njegov razvoj. Da ne govorimo o bizarnosti ideje da umesto poginulog deteta pojedinci naprave njegov klon.
U narednih sto godina desiće se verovatno dramatičnije promene na polju genetskih istraživanja nego u veku iza nas, a naučnici će zasigurno uspeti da pronađu način da iskoriste potencijal embrionalnih stanica kao neku vrstu temelja koja daje mogućnost diferencijacije u bilo koje tkivo ljudskog organizma. Do tada treba naći pravo rešenje koje bi sprečilo zloupotrebe ovakvih istraživanja.
Kloniranja u XX veku:
1938 Hans Speman predložio je kloniranje sisara transplantacijom jezgra jedne odrasle ćelije u jaje. 1952. Robert Brigs i T.J. Kings klonirali su prvu žabu koristeći Spemanovu ideju prenosa jezgra.
1962 Džon Gurdon objavio je uspešno kloniranje punoglavca iz odrasle ćelije, otvarajući prvu javnu debatu o kloniranju.
1963 J.B.S. Haldane skovao je termin „klon“ u svom govoru.
1979 Karl Ilmensi saopštio je uspešno kloniranje tri miša, međutim niko u njegovoj laboratoriji nije bio u stanju da ponovi eksperiment.
1984 Stin Viladsen klonirao jagnje iz embrionske ćelije, prvi verifikovani klon sisara.
1995 Jan Vilmut i Kejt Kampbel klonirali su dva jagnjeta iz embriona ćelije.
1996 Ovca Doli je prvi organizam ikada stvoren iz ćelije odraslog sisara.
1997 Predsednik Klinton zabranjuje kloniranje u narednih pet godina.
1998 Rjuzo Janagimači, Toni Peri i Teruhiko Vakajama klonirali su pedeset miševa iz odraslih ćelija.
1998 Koreanski naučnici prvi objavljuju da su preduzeli prve korake ka kloniranju ljudi.
1999 Teruhiko Vakajama i Rjuzo Janagimači uspeli su da kloniraju prvog muškog miša iz odrasle ćelije.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!