Ako bi trebalo da označimo domaći strip koji je postigao najveći internacionalni uspeh, nesumnjivo bismo se zaustavili na Točku scenariste Gorana Skrobonje i crtača Dražena Kovačevića. Reč je o prvoj epizodi serijala s naslovom Proročanstvo Korota, koju je 2000. godine prestižna francuska izdavačka kuća Glena odlikovala prvom nagradom na međunarodnom konkursu i objavila početkom prošle godine. Sada se strip Skrobonje i Kovačevića, zahvaljujući preduzimljivosti ljudi iz novosadskog Marketprinta, pojavljuje i pred našim ljubiteljima devete umetnosti.
Storija Točka zasnovana je na istoimenoj noveli najznačajnijeg domaćeg pisca horora i fantastike Gorana Skrobonje, a adaptaciju fabule uradio je Vladimir Vesović. Skrobonja je u svojoj noveli kombinovao iskustva krimića, na samom početku novele, potom fantastike (koristeći se vremeplovom i vremenskim skokom glavnog junaka) i u dominantnom delu žanrom tzv. epske fantastike. Glavni junak Točka je ubica iz budućnosti Alfred Čester, koji posle zločina po kazni biva prebačen iz svog doba u sasvim drugačiji „srednjovekovni“ univerzum Arkama. Usložnjavajući Česterovu poziciju, Skrobonja će njegovo biće ubaciti u telo mlade plemkinje Leone, koja se nalazi u centru klanovskih sukoba. Posle niza zavrzlama, preokreta i neočekivanih zbivanja, u kojima će se Čester u koži mlade Leone uspešno snaći, on se vraća u svoj svet budućnosti, mada ostaje mogućnost otvorenog kraja i ponovnih povrataka u složeni svet Arkama.
Ako smo vam ovim rečima koliko-toliko dočarali scenario, mnogo više reči trebalo bi potrošiti na slike (ne kažem, namerno, crteže) Dražena Kovačevića, koji je nagrađenim albumom diplomirao ilustraciju kod prof. Rastka Ćirića. Uzimajući u obzir iskustva strip umetnika, koji su pre njega efekat svojih stripova uglavnom zasnivali na preciznom crtežu i bojama, dakle Frenka Belamija, Riča Korbena, Dona Lorensa i Segreljesa, Dražen Kovačević je uprkos mladosti a zahvaljujući talentu uspeo da u 64 table prve epizoda Točka izgradi vlastiti stil, primeren duhu Skrobonjine storije. Dok u uvodnim krimi-futurističkim tablama insistira na prozirnosti plavih tonova, gradeći hladnu atmosferu tehno-sveta, u arkamskim tablama on će efekat „srednjeg veka“ postizati tonovima braon i mrke boje, a efekat arkamske zime modrinom širokog horizonta i blagom azurnošću snežnog pokrivača. Sa potpunom sigurnošću Dražen Kovačević je vladao portretima i figurama (glavnih) junaka, gradio funkcionalne enterijere i eksterijere i pokazao dobru uobrazilju stvorivši lik fantastične životinje hag-gosa, koja ima presudnu ulogu u bojevima zakrvljenih klanova. Ipak, čini nam se da je najviše umetničke invencije Kovačević pokazao u masovkama bitaka, gde sve pršti od strela u letu, konja u jurišu, smrti i ranjavanja, pokliča i krikova. U mnogim tablama Kovačević niže sliku za slikom, bez teksta, pokazujući iznimnu sposobnost stripskog pripovedanja, ostvarenog čisto grafičkim sredstvima.
I još nešto: ni na jednoj tabli prve priče Točka čitalac stripa neće osetiti znake ošljarenja i korišćenja „linije manjeg (umetničkog) otpora“.
