Da sam selektor: (Repetitio mater studiorum est, naučio sam to pre mnogo godina); praksa ponovnog gledanja nije mi strana, vremena nemam na odmet, treba da pokažem da ponovni susret sa filmovima sa programa jeste osveženje, a ne namet; ukoliko kažem da treba sve da vidim, daleko sam od ideje za koju se zalažem – da je Fest, pre svega, pravo na izbor. Da li je ovdašnja publika privikla da sama bira; da li posetioci Festa žele da se opredele sami ili je bolje (makar: komotnije) da neko – selektor – to učini za njih i u ime njih… Mislim da istine dostupne na internetu ne treba prevoditi, treba ih dovoditi: treba dovesti gledaoca da proveri ono što mu se nudi kao istina. Istina u novim filmovima; o novim filmovima; dobrim; odličnim; najboljim… Da li da odustanem, učinim stanje stvari jednostavnim i navedem pet, sedam, dvanaest, devetnaest, trideset jedan, pedeset, sedamdeset dva naslova… možda navedem sve filmove („sve su to moja deca“). Nisam u toj meri fertilan, ne mogu da imam toliko dece i zato je bliže stvarnosti (i istini) da se zalažem za individualan izbor; za pravo na izbor.
Da ne verujem selektoru: (može on da misli sta hoće, ali Kan, Berlin, Venecija, Tokio, Pusan, Montreal, Solun, Karlove Vari, Lokarno, London, Moskva, Stokholm, Oslo, Geteborg, Toronto, Boston, Roterdam, Sandens, Sidžes, Valjadolid,… valjda znaju koga zovu u žiri i koje filmove ti članovi žirija nagrađuju!!?!) Soba moga sina, Bulevar zvezda, Putevi droge, Kandahar, Panamski krojač, Kralj pleše, Duhovi u nama, Čovek koji nije bio tamo, Mulen Ruž, Monsunska svadba, Profesija: oružje, Gosford park, Sestre, Slobodno vreme, Letovanje u troje, Eksperiment, Jalla! Jalla!, Prah.
Da verujem selektoru: (možda bi bilo bolje – sigurnije – da pogledam filmove koje su potpisali poznati reditelji, bez obzira na njihove godine, i filmove koji su osvojili nagrade u svetu, ili, ipak da oslušnem koje filmove pominje tek pošto kaže nazive onih sigurnih?) Dan kada sam postala žena, Mulen Ruž, Sestre, Kandahar, Slobodno vreme, Eureka, Pasji dani, Dani između, Životi, Samia, Ispod peska, Tabu, Gožo, Umri loše, Krećući se napred pokatkad bih susretao odsjaje lepote.
Da verujem selektorovim prijateljima: Apokalipsa danas, Prah, Kraljica noći, Pansion za pse, Eureka, Dan kada sam postala žena, Pasji dani, Moja zvezda, Roba i kinta, Šeherezada.
Da volim preplitanja, preklapanja rukopisa i izdanja: (je l’ to znači među javom i med snom?) Pasji dani, Krećući se napred pokatkad bih susretao odsjaje lepote, Porto moje mladosti, Idem kući, Jugodive, Put, Moja zvezda, Dan kada sam postala žena, Snovi svica, Bulevar zvezda, Eureka, Grimizna diva, Apokalipsa danas.
Da sam opčinjen cifrom dva: Hotel & Time code, Hleb i mleko & Oda Prešernu, Porto moje mladosti & Idem kući, Mulen Ruž & Duhovi su u nama, Goford park & Zaslepljeni advokat.
Da se pozabavim igrama istine i fikcije: (nije neophodno da nešto naučim) Životi, Kineska pijaca, Dželati, Jugodive, Film na buretu baruta, Porto moje mladosti, Homemad(e), Smireno i sumanuto, Krećući se napred pokatkad bih susretao odsjaje lepote, Crna kutija SRN.
Da mi je bilo suviše erotike i seksa prošle godine, a ne želim da priznam: program „Đavo u telu“ u Domu omladine Beograda, svake večeri u 23:23 i repriza u Kulturnom centru Beograda u 24:00, ali sutradan.
Da imam novca samo za tri filma: Tirana godine nulte, Životi, Mulen Ruž.
Da sam apotekar, mesar, interpretator, skulptor, stolar, pekar, stvaralac, spravljač čaja: pročitao bih katalog Festa 2002, dok vetar pirka.
Da sam čitao tekst Džonatana Rozenbauma: pogledao bih samo one filmove o kojima on piše, a ima ih na programu Festa 2002.
Da sam Miroljub Stojanović: sačekao bih da Fest napravi retrospektivu Edvarda Janga, pa da u Beogradu vidim Yi Yi.
Da vodim računa o vremenu: ostavio bih, ipak, štopericu kod kuće.
