Ovoga puta, kažu, poznanstvo nekog ko poznaje nekog koji može da obezbedi upis u ovu ili onu školu, za novac ili lepe oči, jednostavno neće funkcionisati. Direktorima je oduzeto diskreciono pravo upisa mimo rang-liste
Kako se bliži kraj školske godine, jedna specifična, takoreći endemska bolest – upisna groznica zahvatiće uskoro nekoliko stotina hiljada građana ove zemlje, roditelja i dece. Prvi simptomi se pojavljuju ovih dana inicirani roditeljskim sastancima na kojima se saznaje „šta je Ministarstvo opet smislilo da zagorča život nama i našoj deci“, kulminaciju dostiže drugom polovinom juna kada se ispiti polažu da bi se naglo smirila početkom jula, po okončanju upisa. S obzirom na to da će se prijemni ispiti ovoga puta polagati samo u jednom „krugu“, uobičajeni avgustovski recidiv će izostati.
Od konstituisanja ove vlade u Ministarstvu prosvete i sporta govori se o reformi školskog sistema. Dosad, ako se izuzmu šminkanje nekoliko udžbenika, priče o suzbijanju narkomanije piškenjem, zavođenje reda u gimnaziji „Sveti Sava“ u kojoj je javašluk prevršio svaku meru i kontroverzno uvođenje verske pouke u državne škole, te reforme se nisu videle. Došla je na red dugo najavljivana promena koja se priprema još od prošle godine: potpuno nov način organizovanja i sprovođenja upisa u srednje škole, pravičniji i izvesno bezbolniji, imun na lažiranje, protekciju i korupciju.
„Osnovni nam je cilj da sva deca imaju podjednaka prava i jednake šanse, potom da suzbijemo sve malverzacije koje su imale najveći uticaj na srozavanje obrazovanja na grane na kojima se sada nalazi a svi vidimo koliko su niske“, rekla je na samom početku razgovora za „Vreme“ Nevena Vraneš, načelnica odeljenja za stručno-pedagoški i upravni nadzor u sektoru za srednje obrazovanje Ministarstva obrazovanja i sporta Republike Srbije.
Banalno ili ne, tako je: bolno javna korupcija pri upisu, prisutna godinama unazad, bila je podsticaj za ceo poduhvat. Ovoga puta, sva su uveravanja, poznanstvo nekog ko poznaje nekog koji može da obezbedi upis u ovu ili onu školu, za novac ili lepe oči svejedno je, jednostavno neće funkcionisati. Direktorima je oduzeto diskreciono pravo upisa mimo rang-liste a iz ruku istrgnut siguran neoporezovani ekstraprihod. Naravno, promena se ne sastoji samo u tome.
KONTROLA KONTROLE: Jedna od važnijih izmena je mesto polaganja ispita. Sam prelazak iz osnovne u srednju školu je značajan, za mnogu decu sudbonosan korak u životu. Još na početku drugog polugodišta najavljeno je da će, da bi se taj korak učinio što lakšim, deca kvalifikacioni ispit polagati u školama koje su do tada pohađali, kao svojevrsnu malu maturu. „To je učinjeno da bismo decu oslobodili stresa koji je uvek pratilac polaganja ovakvih ispita. Opuštenije će biti da se polaganje obavi u poznatom prostoru, sa poznatima oko sebe. Da bi se pak predupredila mogućnost bilo kakvih manipulacija, nastavnici koji budu dežurali na polaganju neće biti iz tih škola. Kao dodatno osiguranje, raspored ko će gde dežurati, ko će gde pregledati, šifrirati i dešifrirati testove biće objavljen dan ili dva pre samog ispita. Zbog eventualnih grešaka pri pregledanju zadataka koje se, hteli mi to ili ne, događaju i na to moramo računati, biće organizovana i dodatna kontrola, po slučajnom uzorku. Uvid u rezultate i same testove biće svakome dostupan s mogućnošću reklamiranja eventualne greške. U svim školama biće prisutni i nadzornici kao dodatni vid pomoći ali i kontrole“, kaže Nevena Vraneš.
Do sada je najslabija tačka bila tajnost zadataka koje će deca rešavati. Problem nije mali: reč je o šezdeset hiljada primeraka upitnika koji se moraju unapred odštampati i na vreme distribuirati po celoj Republici. Kako se moglo saznati, kao taktička varka biće odštampano više različitih verzija samih upitnika i na samom početku polaganja saznaće se koji je odabran.
Ne sa vidljivim razlogom, u ceo proces uključeni su i „čuvari revolucije“, Narodni pokret Otpor, nezaobilazna mirođija našeg svakodnevnog života nasušnog. „Nama oni neće smetati i rado ćemo prihvatiti njihovu asistenciju“, posle kratkog razmišljanja odgovorila je Nevena Vraneš na pitanje koja je uloga ove organizacije u sprovođenju ispita. „Ako mogu da pomognu, dobrodošli su.“
KLASIFIKACIONA MATEMATIKA: Večita je dilema šta vrednovati više: uspeh u školovanju ili rezultate pokazane na ispitu. O tome se jalovo razglaba godinama pa i decenijama unazad. Svima je poznato da školski sistem kakav imamo favorizuje bubalice. S druge strane, s obzirom na to da su pitanja unapred poznata i da je kvalifikacioni ispit više provera memorije nego stečenog znanja, odgovori na ispitna pitanja mogu se naučiti napamet. To potvrđuje izbor pitanja iz srpskog jezika: neki genije je, primera radi, zaključio da u neophodan fond znanja budućeg srednjoškolca obavezno mora biti uključen i podatak „koje godine je postignut novosadski sporazum i koja su kapitalna dela, u koliko tomova i koje godine potom štampana“. Ovakvih inventivnih pitanja ima podosta.
Dilema se povećava naročito kad se u obzir uzme gorko prošlogodišnje iskustvo. Mnogi odlični učenici, na sveopšti užas, nisu pokazali minimum znanja za upis u srednje škole pa su kvalifikacioni ispit morali polagati u naknadnom ispitnom roku. Sada drugog kruga nema a i broj neophodnih bodova na ispitu je prepolovljen. Iako u Ministarstvu, ne zna se zašto, insistiraju na pridevu „kvalifikacioni“, sa ovako sniženim „pragom znanja“ pridev „klasifikacioni“ bolje bi pristajao ovom ispitu.
„Različiti kriterijumi u školama jesu veliki problem koji se na ovaj način ne može rešiti“, objašnjava Nevena Vraneš. „To će tek moći da se reši eksternim ispitima, ali tek za koju godinu kad se promene nastavni programi, tek kada se pristupi ozbiljnijoj reformi školskog sistema. Razlika u uspehu na ispitu i tokom školovanja, iako može biti neki pokazatelj, sada se ne može uzimati u obzir.“ Tako će se, bilo to pravedno ili ne, i ove godine kao i ranije uspeh u prethodnom školovanju vrednovati više nego rezultat samog ispita.
Sam način izračunavanja zbira biće ovoga puta precizniji i time će se smanjiti broj učenika sa istim brojem bodova. Srednja ocena izražena kao dvodecimalni broj iz poslednja tri razreda osnovne škole množi se sa četiri pa je maksimalan broj bodova šezdeset a minimalan, praktično nepostojeći jer je teško poverovati da neko za tri godine školovanja nije dobio nijednu ocenu sem dvojke, dvadeset četiri. Maksimalno se može osvojiti sto poena, minimalno trideset četiri.
Uspesi na domaćim i međunarodnim takmičenjima vrednovaće se posebno kao dodatni bodovi, mada se još ne zna tačno kako i koliko. Vukova diploma imaće uticaja samo kao korektiv ako se jedan pored drugog nađu dva učenika s istim brojem bodova u konkurenciji za istu školu a za jedno slobodno mesto.
KOMPJUTERSKA NEPRISTRASNOST: Za svakog učenika napravljena je baza podataka koja sadrži prosečne ocene za šesti i sedmi razred a za osmi će biti unete čim se saznaju, kasnije će se dodati rezultati testova. Svi podaci će biti dostupni učenicima i njihovim roditeljima da bi i oni pomogli u otklanjanju eventualnih grešaka.
Po suočavanju s konačnim ukupnim rezultatima deca će imati dva dana da definišu do četrnaest željenih škola i smerova u koje bi se rado upisali. Na prvom mestu je, naravno, ona u koju bi se dete najradije upisalo, na četrnaestom alternativa svih alternativa. Redosledom želja ne stiče se nikakva prednost, već je važan samo zbog toga da bi se za svakog našlo najbolje moguće rešenje, da bi se svako na sopstvenoj listi želja plasirao što više a u skladu s rezultatima. Kao vodič mogu poslužiti prošlogodišnji podaci o minimalnom broju bodova neophodnih za upis u pojedine škole, ako se Ministarstvo setilo da u konkurs, koji izlazi za neki dan, unese i te brojke. Postoje škole za koje je učenik trebalo da ima svega nekoliko bodova manje od maksimuma.
Dalje će sve raditi kompjuter koji donosi krajnji nepristrasan i brojkama determinisan sud o tome ko će se gde upisati. Spiskovi se tada vraćaju u matične osnovne škole gde svako dete dobija informaciju u koju školu je primljeno. Ministar prosvete overavaće rešenje za svaku školu ponaosob koje sadrži imena i prezimena svih upisanih đaka. Taj spisak niko ne može menjati ni po kom osnovu pa ni sam ministar jer će svi podaci, u svakom koraku, biti javni i svaka izmena videla bi se sa mnogo strana, između ostalog i na globalnoj kompjuterskoj mreži na oficijelnoj stranici Ministarstva (www.min.edu.yu).
Teorijski je moguće da nekome ne bude ispunjena nijedna navedena želja. Zato će uporedo sa spiskovima o tome ko je gde upisan biti objavljeni i spiskovi slobodnih mesta u školama gde će se učenici moći direktno obratiti i upisati se. Tu je ograničavajući kriterijum najmanji broj bodova upisanih učenika u prvom krugu. Stav je Ministarstva da velikih razlika u bodovima u jednoj školi ne može biti, što znači da je moguće da broj bodova bude povod za diskvalifikaciju.
Na kraju: učenici prvih razreda srednjih škola koji nisu postigli zadovoljavajući uspeh u prvom razredu i koji su ponavljali moći će da se upišu samo u školu koju pohađaju. Ako žele da promene školu ili usmerenje, moraće ponovo da polažu ispit u svojoj osnovnoj školi ili onoj koja je najbliža mestu stanovanja.
Pripreme su privedene kraju, nepredviđeno će se, kao što je i red kada se nešto iz temelja menja, doterivati u hodu. „Ovo je sve za sada na teorijskom nivou“, zaključuje Nevena Vraneš. „Svesni smo da je teorija jedno, a praksa nešto sasvim drugo. Ne znamo sa sigurnošću šta nas sve čeka, ali ni reljef ne možete upoznati dok ga ne prepešačite.“
Ministarstvo prosvete od početka maja pokreće veliku medijsku kampanju čiji je cilj informisanje o školama i šta one pružaju, o obrazovnim profilima i programskim sadržajima. Mnoge škole su već odštampale svoje informatore, imaju svoje stranice na globalnoj mreži. Vreme je da pešačenje počne.
Načelnica odeljenja za stručno-pedagoški i upravni nadzor u sektoru za srednje obrazovanje Ministarstva obrazovanja i sporta Republike Srbije
Želje…
Voleli bismo da svi osmaci izađu na kvalifikacioni ispit, da se svi odmere bez obzira na to da li je za odabranu školu ovaj ispit potreban ili ne. Velika nam je želja da se svi upišu tamo gde žele ali tako što će, to možda više važi za roditelje, pronaći sebe među zanimanjima koja se nude i koja su toliko potrebna ovoj državi.
…I saveti
Svesni smo da dete sa petnaest godina ne može imati pravu viziju o tome kuda će dalje, ali to ne bi trebalo da bude razlog da svi pohrle u gimnazije. Posle gimnazije naša deca nemaju gde da se upute nego na fakultet a statistički podaci govore da svega šest odsto njih završava višu ili visoku školu. Na srednjim stručnim školama počiva srednji stalež, a na srednjem staležu počiva država.
Roditeljski gresi…
Najveći problem pri odabiru škole je pre svega roditeljska neobaveštenost o tome šta koja škola nudi. Svi polaze od sebe smatrajući da je za dete najbolje da upiše onu školu koju su oni pohađali. To je posebno izraženo kod roditelja koji su pohađali gimnaziju. Ne treba pri tom zaboraviti da škole danas nisu onakve kakve su bile pre tri ili četiri decenije. Mnogo šta se promenilo, mnogo toga nagore, nažalost. Valja dobro promisliti šta je značajno za dete, koje su mu želje, ali i sposobnosti. Retko ko se, nažalost, uputi u Zavod za tržište rada gde se može ustanoviti profesionalna orijentacija dece, koje usmerenje najviše odgovara njihovim sposobnostima.
…I strepnje…
Ovogodišnji upis je, pored profesionalnog angažmana, za mnoge od nas u Ministarstvu veoma bitan jer su i deca mnogih od nas stasala za srednju školu. Ove godine upisuju se sin ministra prosvete, sin zamenika ministra, koji je najviše radio na novom načinu upisa, upisuje se i moje dete…
Prošle godine se od 84.430 osmaka za polaganje kvalifikacionog ispita u prvom i drugom krugu prijavilo u celoj Republici 58.916 kandidata ili 67 odsto, konkurišući za planiranih 57.693 mesta u četvorogodišnjim školama. Ispitu je pristupilo 56.582, upisano je 44.267 ili 78 odsto prijavljenih ili 52 odsto svršenih osnovaca raspoloženih da nastave školovanje.
U Beogradu je od 19.634 osmaka u prvom krugu prijavljeno 13.575 kandidata ili 69 odsto za 13.690 mesta. Upisano je 11.329 ili 82 odsto prijavljenih za polaganje ili 57,5 odsto svršenih osnovaca kojima osmi razred nije poslednji u školovanju.
Novouspostavljeni „prag znanja“ ove godine, sudeći po prošlogodišnjim rezultatima, neće dostići najmanje 14 odsto kandidata. Od pretpostavljenih 19.000 ovogodišnjih osnovaca za upis u četvorogodišnje škole može se očekivati da će konkurisati 13.110 kandidata i ako (ne)uspeh bude kao i lane upisaće se svega 11.275 učenika.
Osnovnu školu u Beogradu ove godine završiće 18.200 učenika. Očekuje se, kao i svake godine, i dodatni priliv iz unutrašnjosti naročito u „unikatne“ škole kao što su zubotehnička, brodarska i umetničke škole. Ove godine u Beogradu ima manje osmaka nego prošle a u planu je, do početka nove školske godine, da se otvore neke nove srednje, odnosno prošire neke postojeće. Tako se na opštini Zvezdara planira otvaranje nove gimnazije, Turistička škola se izdvaja iz Politehničke akademije i proširiće se kapaciteti Ugostiteljskog smera, sportska odeljenja Jedanaeste gimnazije dobiće svoju zgradu… Sve u svemu, mesta će biti nešto više nego lane.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
