Dan posle spektakla

‘Oće da mi uvedu kablovsku! Beogradom sve češće kruže predstavnici privatnih kompanija koje nude usluge kablovske distribucije televizijskog programa. Zaigrala je mečka i pred mojom zgradom pa je stanje u kućnom savetu vanredno. Potpisali smo nekakve ugovore, dostojne Trotera, a obećali su nam 15 domaćih i 18 stranih programa. Kada sam pitao kojih, odgovor je bio maglovit jer očigledno zavisi od skremblovanja satelitskih kanala. Po definiciji, mlađi stanari pristaju na novotariju, razumeju jezike, vole filmove, a stariji nekako vole starinski princip – antenu na dršku od metle, pa na terasu i cepaj. RTS i Pink se, kao što je opšte poznato, vide i bez antene. Na šta će da liče soliteri kad ostanu ćosavi bez spleta antena i kablova. Drugi problem javlja se na pomen mrske reči – pretplata. Pa nismo se borili da nam danas kojekakvi hohštapleri (čitaj privatnici) naplaćuju televiziju, kažu penzioneri. Još jednom biznis u Srbiji ide korak ispred zakonske regulative.

Prođe i Cecin koncert. Sudeći po zastupljenosti na Pinku, plašio sam se kako će izgledati dan posle spektakla. Hoće li nam svima život biti besmislen, prazan i dosadan kad jednom doživimo vrhunsku ekstazu. OK, bilo je više ljudi nego na Čolinom koncertu, ali diva je ovde samo pevala komotnije odevena držeći većim delom programa prstić u uvetu – radi bolje intonacije. Svi efekti, gosti u svečanoj loži, izbor za dvojnicu, vatromet i XXL grudi nisu ovu priču pomakli ni za milimetar od njene jednostavne suštine – narodnjački koncert. Iskreno sam se nadao nekom inventivnijem nastupu, zanimljivijoj dramaturgiji, koji bi u estradnom smislu bili pomak od pukog presvlačenja između pesama. No, publici je i ovo bilo dovoljno jer su očekivanja danas skromnija. Priznajem da me Cecine pesme podsećaju na odvratne stvari koje su se u ovoj zemlji dešavale poslednjih desetak godina, ali shvatam da su mnogima u publici to najlepše godine života. U oba slučaja Ceca je ikona, koju će od sada pratiti mit o Marakani.

U seriji televizijskih priloga o aktivnostima MUP-a povodom ubistva Buhe (kakva tragikomična floskula) izdvojila se reportaža o potrazi za čovekom u gaćama na TV B92. Ekipa specijalaca naoružanih do zuba, s oružjem na gotovs, zvoni na vrata stanara i pita za „upadljivo odevenog čoveka u gaćama“. I dok teku pregovori s građanima, neko pobeže, a policajci pojuriše za njim. Nisam uspeo da vidim ni gaće ni lični opis. Sledeći prilog koji sam video na Studiju B prikazuje policajce u vrsti, s nekakvim motkama u rukama, kako pretražuju mesto zločina. Ništa čudno, uobičajena procedura, samo što se iz priloga vidi kako se ekipa zevzeči i kerebeči, a malo im je i neprijatno zbog kamera. Umesto da jure u džipovima, oni tu sad mlate motkama i traže bog te pita šta. Tako valjda izgleda to prevrtanje neba i zemlje. Što bi rekao Šerlok Holms – dokazi i dedukcija, dragi moj Votsone, hipoteza nam je dosta.

Osim Mihajla Markovića na BK televiziji, Mirka Marjanovića na Studiju B, Baneta, Bidže i Arežine na Pinku, ove nedelje nije bilo mnogo socijalista na televiziji. Da, Vučela je bio na koncertu, pa nije stigao. ‘Oće li se već jednom pocepati pa da se skinu s ekrana ili ćemo tek tada svakodnevno gledati sukobe na levici. Kad smo kod iritantnih sadržaja, sve nas, naravno, nerviraju reklame tokom prenosa Svetskog prvenstva. Od reklama se živi, to je OK, ali širom anketom među gledaocima potvrdio sam hipotezu da je većina njih bila ubeđena da Bajaga i ona golišava devojčica na jahti reklamiraju ženske uloške. Tek posle desetog gledanja (ne zaboravite koncentrisanost gledalaca na fudbal), „provalite“ da su u pitanju cigarete. S etičkog stanovišta, više bih voleo da su u pitanju ulošci (iako se stalno reklamira desetak vrsta s 12 poboljšanja), a bila bi i veća fora. Poruka bi bila, kao, nasred okeana – vidi Bajo, ja dobila, ništa se ne „provaljuje“.

Na kraju, jedna odlična emisija, i to na RTS-u u okviru beskrajno dosadnog nedeljnog popodneva. Domaća verzija „Uradi sam“, sa simpatičnom voditeljkom koja je za male pare napravila stolicu i stočić, a usput popravila drugarici ringlu i očistila bakarni ibrik. Najvažnije od svega – neprestano je nasmejana! Dosta mi je bre, oznojenih, nadrndanih majstora što ti naprave džumbus po kući, uvek im fali neka alatka i uvek nešto mora da se izbajcuje. Ova emisija može da nas inspiriše da sami počnemo da prčkamo, odnosno, da dobijemo želju da nešto u svojoj okolini popravimo. Bravo majstorka!