Milan Čolaković, vlasnik Pro-Tech Teama: "Firmu sam kupio aprila 2001. od Dragana Popovića, koji je bio šef kabineta Mirjane Marković. Cena je bila povoljna, firma je bila u gubicima… Nasledili smo i njene dugove. Neka sud presudi ko mora da plati! Mi smo profesionalci"
Pre dve godine maskirani profesionalci (zelene hirurške kapice i maske!) mlatili su pobunjene studente arhitekture i elektrotehnike: ovih dana na adresu Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu stiglo je rešenje Trgovinskog suda u Beogradu da za ove usluge plati Pro-Tech Teamu 264.770,00 dinara. Na Elektrotehničkom fakultetu neverica: da li je ovo moguće, da li je ovo legalno, da li je ovo logično i da li je ovo normalno?
Naš list je doneo hroniku tužnih i neverovatnih zbivanja na Elektrotehničkom fakultetu („Mlati pa naplati“;“Vreme“, 25. jul 2002).
Pro-Tech Team smatra da je ovim tekstom „u javnosti stvorena pogrešna slika o događajima iz bliske prošlosti, o kojima nadležni organi još nisu dali konačan sud. Naši dobri napori da poslujemo profesionalno i apolitično neopravdano su dovedeni u sumnju“.
Pokazuju nam listu korisnika svojih usluga: ambasade, apoteke, banke, savezni organi, menjačnice, vojne ustanove…
NOVI VLASNIK: Naši sagovornici iz Pro-Tech Teama u prvi plan ističu činjenicu da su aprila 2001. godine promenjeni vlasnici i rukovodeća struktura preduzeća tako da među njima nema svedoka događaja iz maja meseca 2000. godine: „Nasleđena je obimna dokumentacija koja svedoči da je izvršena usluga obezbeđenja koja ni do danas nije plaćena. Posle više usmenih razgovora s predstavnicima fakulteta i pismene opomene da se dospeli dug plati, Trgovinskom sudu podnet je predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave“, ukazuje advokat preduzeća i pokazuje Ugovor o obezbeđenju od 10. januara 2.000. godine i time osporava tvrdnju fakulteta da nije imao nikakav pisani ugovor s firmom Pro-Tech Team. Doista, naručilac posla – Vlada Teodosić, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Svojeručni potpis, pečat fakulteta, u arhivi zavedeno pod brojem 365, 3.III.2000. S druge strane, pečat, potpis, izvršilac posla generalni direktor Pro-Tech Team-a Mr Milorad Kačić. Izvršilac posla se obavezuje da „fizički obezbeđuje ulaz u zgradu i amfiteatre fakulteta kada se obavljaju predavanja po rasporedu i uputstvu naručioca posla“.
Ugovorom je preciziran honorar za obezbeđenje: 4.000 dinara po radnom danu.
Dvogodišnje čekanje da naplati dug Pro-Tech Team objašnjava jednostavnom formulom trojne kompenzacije: za „usluge obezbeđenja“ Elektrotehnički fakultet u Beogradu plaća preduzeću Javor iz Ivanjice, koje onda Pro-Tech-Teamu šalje košulje! Ponovimo, računi po fakturama iznose 264.700,00 dinara. Javor je poslao košulje, a Elektrotehnički fakultet ništa nije platio i zato sad Protech-Team sudski „usklađuje finansijske obaveze s Elektrotehničkim fakultetom“.
Podsetimo: i Elektrotehnički fakultet pokušava sudski da uskladi obaveze s bivšim dekanom Vladom Teodosićem koji je novac iz fakultetske kase štedro trošio na „obezbeđenje“: konkretno 180.000 DM za profesionalne „gorile“ i njihove usluge, lance, katance, okove. Ovaj sudski spor je još u toku.
KO JE TUKAO STUDENTE: U zvaničnom pismu upućenom na adresu naše redakcije naglašava se da „vlasnici i rukovodstvo Pro-Tech Teama nemaju odgovor na osnovno pitanje u tekstu: ‘Ko je tukao studente i zaposlene na Elektrotehničkom fakultetu?’, ali podržavaju nadležne organe u otkrivanju i kažnjavanju počinilaca i spremni su da im stave na raspolaganje svu dokumentaciju“.
Milanu Čolakoviću, sadašnjem vlasniku Pro-Tech Teama kažemo da u traženju odgovora možda treba početi od prethodnog vlasnika. „Firmu sam kupio od Dragana Popovića, koji je bio šef kabineta Mirjane Marković. Cena je bila povoljna, firma je bila u gubicima, gotovo svi su je napustili, počinjali smo od nule i većinu ljudi koje danas imamo angažovali smo preko omladinske zadruge.“
Zašto ste onda zadržali ime kada je firma i materijalno loše stajala i bila na zlu glasu?
„Meni se to ime dopada! A i jeftinije je da ne menjate naziv. Pored toga, ja nisam ništa znao o Pro-Tech Teamu, ne znam šta je radio, prvi put sam za njega čuo iz novina. U ovim prostorijama nismo našli nikakve bezbol palice, nikakve maske, niti druge instrumente za mučenje. Možda studente i profesore i nisu mlatili ljudi iz Pro-Tech Teama…Zašto istražni organi ne utvrde ko je to uradio?! Neka utvrde činjenično stanje! Zašto ne pišete protiv istražnih organa?“, pita Čolaković.
Pro-Tech Team je mesecima vrlo prilježno „trenirao strogoću“ na Elektrotehničkom, otkud da baš te noći „posao“ uradi neko drugi?
„Sve je moguće! Možda su angažovane neke druge službe. U bivšem Upravnom odboru Pro-Tech Teama predsednikovao je Aleksandar Đorđević, načelnik VI uprave DB-a. On se obračunavao s požarevačkim otporašima. Postojale su razne paralelne ekipe. To su moje pretpostavke. Ali, neka sud utvrdi istinu“, poručuje Milan Čolaković, bivši bokser, izbacivač, vlasnik pekare u Kijevu (Ukrajina).
Pitamo ga šta je radio u vreme protesta na univerzitetu.
„Učestvovao sam u svim demonstracijama, bio sam drugar Zvonka Osmajlića. Možda sam se tukao i s obezbeđenjem Pro-Tech Teama, ko zna.“
Kako onda kao opozicionar, kao neko ko se borio protiv bivšeg režima može da ispostavlja račun za šikaniranje profesora i mlaćenje studenata za vreme tog režima?
„Ostavite komunističke, moralne parole! Mi u Pro-Tech Teamu nemamo nikakvu političku orijentaciju i ne zanimaju nas nikakvi režimi, ni bivši, ni sadašnji, ni budući. Mi samo obavljamo posao. Mi smo profesionalci. Neka sud presudi ko mora da plati! Nemam ambicija da budem popularan u javnosti! Zašto ne pišete protiv istražnih organa?“
Stvarno, šta rade istražni organi?
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
