Počelo je šamaranje! Proteklih nedelja političari su nemilosrdno pljuvali protivkandidate, a onda smo sa velikim čuđenjem konstatovali da su birači počeli da se biju. Tokom vikenda me u poštanskom sandučetu dočekao letak sa „Timom koji pobeđuje“, gde su okupljeni svi Predsednikovi ljudi. Bože oprosti, fotografije kao sa groblja, diskretno podrugljivi komentari – autor nepoznat. Već sutradan gorila sa štanglom je prebio aktiviste GSS-a, dok su lepili plakate za Labusa. Istog dana, u Čačku je Labus napadnut jajima, a na Pinku sam video kompletan izveštaj sa iznerviranim kandidatom. Neko je hteo da Čačak postane novi Požarevac, zabranjeni grad za sve neistomišljenike. Pink je, naravno, dobio savršenu priliku da prikaže skandale u Čačku i Labusovu posetu Urgentnom centru, jer mediji vole ovakvu dramaturgiju. Pribrani gospodin Svilanović, koji je tokom ovog predizbornog perioda pokazao najviši stepen političke zrelosti, nije se uklopio u ovu sliku, pa ga valjda zato najmanje ima u medijima. Na TV B92 banku je zatvorio gospodin Koštunica u emisiji „Gospodine Predsedniče“. Osim živopisnog Kabineta, koji sam oduvek želeo da vidim, video sam i jato sova koje posmatraju našeg Predsednika, ali i Žuću koji je njegovo ljubimče. Koštunica voli životinje, u mojim očima to je veliki plus, a one mu se prikazuju kao sudbinska znamenja i putokazi. Bez trunke podrugljivosti, ovakav odnos prema sovama i Žući mogu da prihvatim, ali moram da pomenem sličnu sklonost našeg Premijera. On je tokom gostovanja na Studiju B objasnio prirodu svojih metafora u kojima često pominje životinje. Čovek budućnost vidi u slikama, otud metafore sa ribicama u akvarijumu, a moja omiljena je izrečena tokom šetnji 96/97, kada smo mi bili „demokratski piton koji će ugušiti Miloševića“. Ne bih voleo da se u metaforama ili znacima pojave krvoločne zveri, zadovoljan sam sa ribicama i bubamarama.
Najpotresnija tema protekle nedelje je priča o trgovini bebama, koju je svojevremeno načeo „Glas javnosti“, a danas je prati TV B92. Poslednjih četrdesetak godina u ovoj zemlji se manipuliše i trguje bebama, postoje brojne privatne i kolektivne tužbe nesrećnih roditelja, a još nema komentara od strane nadležnih institucija. Kada sam bio klinac, roditelji, rođaci ili vaspitači plašili su nas pričama da su nas zamenili u porodilištu. Čitave generacije su plašene ovom sf. metodom, dostojnom „Dosijea X“, a danas se ona čini kao potpuno realistična. Zato je najveći horor Srbije činjenica da ništa nije toliko naučnofantastično da ne bi moglo postojati kao surovi realizam.
Na beogradskim ulicama kampanju sprovodi i Aca Lukas, umetnik ovdašnji, koji narod poziva na svoj koncert zanimljivim plakatima. Prvo je bilo čudno što se Aca pojavljuje samo na BK, a onda su mi objasnili da je pukla tikva između njega i Pinka. Gazda Mitrović je potpuno pravilno shvatio, da nema tog Grand-šou programa i te Stoje i Cece koje bi danas u Srbiji bile popularnije od političara. Otud na plakatima poruka kojom se sugeriše da ima estrade i bez srpa i čekića, odnosno ružičaste televizije. Pitanje je pomalo metafizičko, da ne kažem sholastičko, pa ćemo sačekati žurku da bismo dobili pouzdan odgovor.
Na TV Košavi video sam rođendansko slavlje „Blica“, gde su se između ostalih zvanica muvali neki estradni likovi. Čeda Čvorak je pohvalio novine, ocenio ključni uticaj stranog kapitala, a njegova koleginica je iskoristila priliku da najavi novi CD koji se zove „U prodaji“, bar sam tako ja shvatio.
Maja Marijana je istakla da prati „sve sfere“, a ne samo estradu, dok je u pozadini cepalo kolce. Ja se pridružujem čestitkama i s familijom i prijateljima želim prijatno popodne.
Na kraju, jedna lepa vest. U Leskovcu je završena Roštiljada, video sam reportažu na Studiju B. Bilo mesa ko drva, ispekli su najveću pljeskavicu na svetu (ima, kažu, veći hamburger, ali svi znamo da to nikako nije isto), a cene južnjačke – povoljne. Takmičenje je ove godine lišeno mazohizma – jer je ukinuto prvenstvo u brzom proždiranju ljutih papričica. Prošlogodišnjem pobedniku se slošilo, pa mu priseli i pobeda i roštilj. Možda je ovo prvi znak buđenja racionalnosti među Srbima, jedan mali korak ka evropskoj integraciji i Zapadu koji ne razume ovu vrstu testa muškosti.
