Jezički kodovi
Galerija Remont, 23. septembar – 4. oktobar 2002. godine; 43. oktobarski salon, Pedagoški muzej, 10. oktobar – 27. oktobar 2002. godine
„Postao sam kolekcionar još od svojih prvih dužih putovanja. Sakupljam reči, ponavljajući ih svakodnevno, u različitim okolnostima. Pokušavam da zamislim znak koji bi me podstakao na razmišljanje o sopstvenom odnosu prema nekim svakodnevnim temama, koje formulisane u sklopu odabranih reči postaju višeznačne za individualna tumačenja. Otkrivam kombinacije koje u nekim prethodnim konstelacijama nisu bile u dodiru. Tragam za idealnim skladom (koji, naravno, na kraju uvek ostaje subjektivan) bez pretenzije da time pošaljem još jednu poruku u javnost…“
Izložbom Signposts u Galeriji Remont Lana Vasiljević nam predstavlja seriju objekata realizovanih tokom ove godine u okviru saradnje s programom Kultur Kontakt iz Beča. Pomenuti objekti predstavljaju kombinaciju različitih tehnika izvedbe, jezičkih i društvenih kodova, otvaraju pitanje funkcionisanja umetničkog dela, s jedne strane, u galerijskom i, s druge strane, u otvorenom prostoru… Nakon Galerije Remont, od 10. do 31. oktobra ovi radovi će biti izloženi u Pedagoškom muzeju u Beogradu u okviru 43. oktobarskog salona.
U zamračenoj galeriji prikazana su tri objekta rađena u tehnici klirit (pleksiglas). Klirit je presvučen specijalnom folijom, perforiran određenim tekstom. Neonsko osvetljenje unutar rada daje svetlosnu dimenziju objektima i osvetljava fotografije koje su, takođe, unutar objekata. Kada je osvetljenje isključeno, specijalna folija funkcioniše kao ogledalo, na kojem posmatrač čita određeni termin (urezan u posmatračev lik u ogledalu!): joy objekat nam predstavlja radosnu devojčicu koja se igra u bazenu; usual route – četiri lutke spojene kao propelerski perpetuum mobile, dok objekat waiting area prikazuje jednu praznu stolicu u prozorskom ragastovu.
Do pre dve nedelje, moram priznati, nisam mnogo obraćao pažnju na saobraćajne znake. Jaywalking mi je bio omiljena zabava… A onda me je jedan uniformisani gospodin naterao da promenim zabavu. Sada gledam semafore i „uživam“ u izgubljenom vremenu. Iako postoji desetak različitih vrsta semafora u Beogradu, to nisu preterano zanimljivi objekti. Semaforska signalizacija, kao i svaki drugi oficijalni sistem, šalje poruke od nepromenljivih znakova. Onda pogled odluta ka reklamnim plakatima i panoima, neoficijalnim sistemima znakova. Negde na sredini između ova dva sistema nalazi se sistem znakova Signposts Lane Vasiljević.
Signposts, dakle, imaju hibridnu formu saobraćajnih/reklamnih znakova, a bave se temama joy, usual route i waiting area. Kako objašnjava umetnica, pomenuti radovi su „segment većeg projekta koji će, osim njih, sadržavati i sledeće teme – local color / isolation / modern living / timeless / flux / entropy / tacit agreement / madness / daydream / loneliness / backlash / travelogue… Oni su makete za buduće ‘znakove’ koji bi trebalo da stoje u javnom prostoru“.
Ferdinand de Sosir zasniva semiologiju kao „nauku koja proučava život znakova u društvenom životu“. U objektima Lane Vasiljević, uz društvene, i lingvistički kodovi predstavljaju smernicu kojom se kreće autorka. U vremenu sve težeg određenja identiteta, pomoću popularnih termina ona daje oznaku (tj. brand) osećanjima, definiše pojedine pojmove kao markantne za karakteristične fenomene naše svakodnevice. Ako pretpostavimo da bilbordi, saobraćajni znaci i grafiti manifestno predstavljaju određene pojmove, Signposts Lane Vasiljević, kada bude izložen na otvorenom prostoru, vrlo lako može da se uklopi u pomenuti način komunikacije.
Saopštenje Adrijane Mesarović potpredsednice Vlade kojim sa sajtu SNS-a vređa reditelja Gorana Markovića izazvalo je velike kritike javnosti. Ona ga, između ostalog tereti i da se „otvoreno zalaže za ubistvo“ predsednika Vučića
Siniša Mali i kompanija Beograd na vodi najavljuju operu u Hali 1 Beogradskog Sajma. Pretpostavlja se da misle na Operu Narodnog pozorišta
Zašto u Hrvatskoj snimaju filmove poput „Svadbe“ a u Srbiji filmove poput „Dare“, i zašto publika u obe države više voli „Svadbu“. Za deset dana videlo ga je blizu 380.000 gledalaca
Prva ovogodišnja premijera „Puls teatra“ iz Lazarevca „Ale i bauci“ predstavlja slovenska mitska bića kao ugrožena, a ne bića kojima se zastrašuju deca
„Sinjajevinu smo doneli u Ameriku”, rekla je protagonistkinja dokumentarnog filma „Planina“ koji je upravo pobedio na Sandens festivalu
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
U projektu “Arheologija sećanja” fotografišem kuće u jednom kraju Beograda, potom ih monohromatski obrađujem, zatim štampam na glinenim pločicama i kasnije preko toga intervenišem crtežom. Proces izgradnje jednog sveta traje dugo, a mi smo skloni da ga u trenutku srušimo i zamenimo. Ja mislim da ima nešto u tome, u tim kućama... Opstati stotine godina, kao tajna. U tom urbanističkom vrtlogu susreću se razni paradoksi gradnje, kao i nemar u ophođenju prema prirodi koja je ranije tu bila dominantna
