Jezički kodovi
Galerija Remont, 23. septembar – 4. oktobar 2002. godine; 43. oktobarski salon, Pedagoški muzej, 10. oktobar – 27. oktobar 2002. godine
„Postao sam kolekcionar još od svojih prvih dužih putovanja. Sakupljam reči, ponavljajući ih svakodnevno, u različitim okolnostima. Pokušavam da zamislim znak koji bi me podstakao na razmišljanje o sopstvenom odnosu prema nekim svakodnevnim temama, koje formulisane u sklopu odabranih reči postaju višeznačne za individualna tumačenja. Otkrivam kombinacije koje u nekim prethodnim konstelacijama nisu bile u dodiru. Tragam za idealnim skladom (koji, naravno, na kraju uvek ostaje subjektivan) bez pretenzije da time pošaljem još jednu poruku u javnost…“
Izložbom Signposts u Galeriji Remont Lana Vasiljević nam predstavlja seriju objekata realizovanih tokom ove godine u okviru saradnje s programom Kultur Kontakt iz Beča. Pomenuti objekti predstavljaju kombinaciju različitih tehnika izvedbe, jezičkih i društvenih kodova, otvaraju pitanje funkcionisanja umetničkog dela, s jedne strane, u galerijskom i, s druge strane, u otvorenom prostoru… Nakon Galerije Remont, od 10. do 31. oktobra ovi radovi će biti izloženi u Pedagoškom muzeju u Beogradu u okviru 43. oktobarskog salona.
U zamračenoj galeriji prikazana su tri objekta rađena u tehnici klirit (pleksiglas). Klirit je presvučen specijalnom folijom, perforiran određenim tekstom. Neonsko osvetljenje unutar rada daje svetlosnu dimenziju objektima i osvetljava fotografije koje su, takođe, unutar objekata. Kada je osvetljenje isključeno, specijalna folija funkcioniše kao ogledalo, na kojem posmatrač čita određeni termin (urezan u posmatračev lik u ogledalu!): joy objekat nam predstavlja radosnu devojčicu koja se igra u bazenu; usual route – četiri lutke spojene kao propelerski perpetuum mobile, dok objekat waiting area prikazuje jednu praznu stolicu u prozorskom ragastovu.
Do pre dve nedelje, moram priznati, nisam mnogo obraćao pažnju na saobraćajne znake. Jaywalking mi je bio omiljena zabava… A onda me je jedan uniformisani gospodin naterao da promenim zabavu. Sada gledam semafore i „uživam“ u izgubljenom vremenu. Iako postoji desetak različitih vrsta semafora u Beogradu, to nisu preterano zanimljivi objekti. Semaforska signalizacija, kao i svaki drugi oficijalni sistem, šalje poruke od nepromenljivih znakova. Onda pogled odluta ka reklamnim plakatima i panoima, neoficijalnim sistemima znakova. Negde na sredini između ova dva sistema nalazi se sistem znakova Signposts Lane Vasiljević.
Signposts, dakle, imaju hibridnu formu saobraćajnih/reklamnih znakova, a bave se temama joy, usual route i waiting area. Kako objašnjava umetnica, pomenuti radovi su „segment većeg projekta koji će, osim njih, sadržavati i sledeće teme – local color / isolation / modern living / timeless / flux / entropy / tacit agreement / madness / daydream / loneliness / backlash / travelogue… Oni su makete za buduće ‘znakove’ koji bi trebalo da stoje u javnom prostoru“.
Ferdinand de Sosir zasniva semiologiju kao „nauku koja proučava život znakova u društvenom životu“. U objektima Lane Vasiljević, uz društvene, i lingvistički kodovi predstavljaju smernicu kojom se kreće autorka. U vremenu sve težeg određenja identiteta, pomoću popularnih termina ona daje oznaku (tj. brand) osećanjima, definiše pojedine pojmove kao markantne za karakteristične fenomene naše svakodnevice. Ako pretpostavimo da bilbordi, saobraćajni znaci i grafiti manifestno predstavljaju određene pojmove, Signposts Lane Vasiljević, kada bude izložen na otvorenom prostoru, vrlo lako može da se uklopi u pomenuti način komunikacije.
Kod samih plovnih vrata luke, „Kontakt 2025.” prošle subote zakucao je završni udarac za ovaj put, koncert beogradskih Partibrejkersa. Jer, pre tri godine su na Sajmu slavili svoj 40. rođendan, ali sad je pravo vreme za autentični bunt rokenrola u Srbiji
Naslov izložbe radova Aleksandra Zografa, „Hvatač snova“, otkriva njenu temu i interesovanje autora koje on opisuje kao dugogodišnju opsesiju
Pozorište „Pinokio“ otvara prvu pozorišnu scenu za bebe „Kolevka teatar“ predstavom „Zora i San“, u kojoj učestvuju i gledaoci - bebe
Rezultati vojvođanskih konkursa za kulturu neskriveno ukazuju da Pokrajina ne želi da pomaže one koji su podržali studente. A to su Sterijino pozorje, Egzit, Akademija umetnosti, Tvrđava teatar, Šekspir festival, Akademska knjiga...
U utorak 3. juna, dodelom nagrada i programom pod nazivom Epilog u ritmu, završeno je jubilarno 70. Sterijino pozorje. Ovaj festival je tačna slika situacije u kojoj se nalazi naše pozorište uvek – čak i onda kada pozorišna javnost nije zadovoljna načinom podele nagrada, ili onda kada se čini da selekcija nije “pravedna”. Zato u ovom tekstu neće biti reči o svih 12 predstava (devet u takmičarskom programu i tri u Krugovima), koje je odabrala selektora Ana Tasić, već o pokušaju da se uhvati slika naše teatarske situacije
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Miloš Pavlović je napadnut jer nije shvatio da u naprednjačkoj Srbiji učešće u javnom životu ima neformalnu cenu. I da nju sada plaćaju i ćaciji
Intervju: Tužiteljka Bojana Savović
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
