Propuštena je šansa za zvanično učlanjenje u Savet Evrope, najavljeni su oštriji uslovi iz Strazbura, ustavna komisija naišla je na nove prepreke, dva njena člana podnela su ostavku, a nova sednica je neizvesna
Umesto pripreme za svečano podizanje jugoslovenske zastave ispred sedišta Saveta Evrope u Strazburu, visoki zvaničnici ovdašnji odlučili su da se ipak pripreme za novi dolazak Havijera Solane u Beograd i njegovo „ohrabrivanje“ novog kruga dogovora o zajednici Srbije i Crne Gore. Kao i mnogo puta ranije, neki važan posao (učlanjenje u Savet Evrope) biće obavljen kasnije i pod težim uslovima nego što je bilo neophodno, a sve zbog unutrašnjih trvenja i kalkulacija.
Iz Strazbura, naime, već stižu vesti da će uslov da Savet ministara verifikuje odluku Parlamentarne skupštine SE o prijemu Jugoslavije biti komplikovaniji: do sada je traženo samo usvajanje ustavne povelje u parlamentima Srbije i Crne Gore, a, prema rečima Denija Ibera, administratora Saveta ministara za politička pitanja, „u međuvremenu su u SE postavljena brojna pitanja o obavezama koje je Jugoslavija preuzela kao preduslove za prijem“. Pre svega, pomenuta je saradnja s Haškim tribunalom. Taj uslov mogao bi biti komplikovaniji čak i od uslova koji podrazumeva dogovor domaćih aktera – pre samo nedelju dana Tribunal je uložio žalbu Savetu bezbednosti zbog, prema njegovoj oceni, nedovoljnog stepena saradnje Jugoslavije s Haškim sudom.
Sve to se ne bi desilo da je uspelo dogovaranje o sadržini ustavne povelje, odnosno čvrstini buduće veze Srbije i Crne Gore. Bilo je čak i nagoveštaja da će se to desiti: u nedelju uveče, iz Podgorice, gde je zasedala ustavna komisija, stigla je optimistička procena da će, nakon desetak dana oštre paljbe po medijima, mesecima pisani dokument u ponedeljak dobiti svoj finalni oblik. Umesto toga, u ponedeljak je stigla vest da je sastanak komisije prekinut i da se ne zna ni kada će ni da li će uopšte biti nastavljen. Nije izostao ni uobičajeni prilog: Miodrag Vuković iz crnogorskog DPS-a i Boško Ristić iz DS-a optužili su predstavnike jugoslovenske delegacije da su blokirali rad na usvajanju povelje. Iz karakterističnog kitnjastog jezika Miodraga Vukovića prepoznavao se stav da bi umesto „produžetka ove agonije“, parlamenti i vlade Srbije i Crne Gore trebalo da uzmu stvari u svoje ruke i „završe posao“. Ristić je još ocenio da „saveznim organima smeta redefinisan odnos zato što više neće biti u žiži političke javnosti“.
Nije izostao ni federalni utuk na utuk: Srđa Božović (SNP) i Dragan Jočić (DSS) govorili su o nameri Ristića i Vukovića da „podmetnu tekst ustavne povelje koji su dogovorili Milo Đukanović i Zoran Đinđić“. Jočić je ocenio da „aranžman Đinđić–Đukanović“ podrazumeva zajednicu koja neće trajati tri godine i od koje se očekuje da pokaže da Srbija i Crna Gora ne mogu zajedno. Nije naročito bitno, ali je zanimljivo da je i konferencija za štampu nakon prekida rada komisije pretvorena u svojevrstan cirkus, u kome su se članovi komisije bukvalno otimali oko mikrofona: novinarima se, naime, prvi obratio Ristić, ali nije uspeo da izgovori ni tri rečenice kada ga je prekinuo Božović i zamolio ga da se skloni pošto bi on „po poslovniku“ , kao predsedavajući, trebalo da govori prvi. Podršku Ristiću pružio je Vuković tako što je prekidao Božovića i zahtevao da bude kraći „jer nema vremena da ga čeka“. Božović je minirao zabavu neodgovarajući na Vukovićeve žaoke.
Iako su čelnici najvećih partija u Srbiji i Crnoj Gori i dalje kao osnovni problem isticali nepostojanje saglasnosti o načinu izbora poslanika u parlamentu Srbije i Crne Gore (a time i o čvrstini buduće zajednice, kojoj bi neposredan izbor poslanika dao veći značaj), poslednja runda pregovora o ustavnoj povelji izrodila je i nove velike sporove. Pale su i dve ostavke, i to „na nacionalnoj osnovi“ – iz komisije su se ispisali predstavnik albanskih partija u Crnoj Gori Ferhat Dinoša i savezni poslanik DOS-a iz Liste za Sandžak Esad Džudžević.
Dinoša je podneo ostavku nakon usvajanja preambule u kojoj je definisano da u sastav Srbije ulaze autonomne pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija, ocenivši da je reč o „direktnom ataku na Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244“. O tom pitanju oglasili su se drugi: tri najveće albanske partije zatražile su, tim povodom, reagovanje međunarodne uprave na Kosovu, ocenivši da je u pitanju „provokacija“ koja može izazvati nove sukobe. Predstavnici Srpskog nacionalnog veća severnog i centralnog Kosova, s druge strane, zatražili su od državnih organa da povelja ne bude usvojena bez pominjanja Kosova i Metohije kao sastavnog dela Srbije i Jugoslavije, a Nebojša Čović, šef Koordinacionog centra za Kosovo, ocenio je da je pominjanje Kosova kao sastavnog dela Srbije u preambuli povelje „potpuno u skladu s Rezolucijom 1244“.
Džudžević je svoju ostavku obrazložio rekavši da ne može da pristane da sandžačka regija, koja postoji s obe strane granice, bude podeljena na dva dela. „Moje dalje učešće u radu komisije, umesto na transformaciji, bilo bi jednako saučesništvu u razbijanju sadašnje države“, rekao je on.
Ciklus pregovora o povelji, započet nakon crnogorskih parlamentarnih izbora, dao je nekolicini analitičara razloge za ocenu da se taj dokument, zapravo, pravi kako bi olakšao razlaz Srbije i Crne Gore. Argument za takvu ocenu Đorđe Vukadinović vidi u „nepostojanju monolitnog stava“ DOS-a o očuvanju zajedničke države. „Vlada i premijer Srbije manifestovali su spremnost da izađu u susret predsedniku Crne Gore i njegovoj partiji gde god se to može“, ocenio je on i dodao da su, s druge strane, posle Đukanovićevog trijumfa na izborima u Crnoj Gori, Sjedinjene Države i Evropska unija zauzele fleksibilniji stav prema političkim snagama oko crnogorskog predsednika, „koje nikada nisu krile da im je cilj nezavisna država i da na privremenu zajednicu pristaju pod međunarodnim pritiskom“.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
