Glumačka bravura
Nagradu „Zoran Radmilović“, priznanje izuzetnog renomea zbog glumca čije ime nosi, dobila je Milica Mihajlović za ulogu Gospave u predstavi Čudo u Šarganu Ljubomira Simovića u režiji Dejana Mijača, koja se igra u Ateljeu 212. Nagrada se dodeljuje za glumačku bravuru, za, kako piše u obrazloženju žirija, one trenutke koje je Milica Mihajlović odigrala „na tragu Radmilovićevog umeća, duhovito i s osećanjem za geg, neprestano spretno opipavajući puls gledališta, na čas iskočivši iz Gospavine kože da bi s distance bacila pogled iskosa na nju, Gospavu, istovremeno je opisujući, komentarišući njen život, ali ravnodušno nagoveštavajući tragediju rečima: Al’ to više trpeti ne mogu„.
Predstava Čudo u Šarganu s Milicom Mihajlović u ulozi Gospave učestvuje na Danima Zorana Radmilovića u Zaječaru, manifestaciji koja se po tradiciji održava u novembru. Ove godine, izuzetno, Festival će biti održan u decembru zbog glumičinog porođaja.
S. Ć.
Koncert Vidal – Ferandi
Svojim drugim nastupom u Beogradu, na Kolarcu, u organizaciji Francuskog kulturnog centra, operska umetnica iz Francuske Elizabet Vidal je pre svega neuhvatljivom lakoćom i takoreći poigravanjem, egzibicijom vlastitih glasovnih mogućnosti u arijama Čarobne frule i Otmice iz Saraja V.A. Mocarta još jedanput zasenila beogradsku publiku. Ne zaboravimo da je njen koncert u Beogradu 1997. godine bio proglašen koncertom godine, ali ni to da je od uglednih italijanskih kritičara proglašena za najbolji koloraturni sopran. Zadovoljstvo saradnjom s Beogradskom filharmonijom Vidal ne skriva: „Pri prvom susretu s ovim orkestrom osetila sam ono najvažnije – muziku“. Koncert je snimljen (teško je razumeti zašto na Kolarcu to dosad nije bio običaj) u nameri da se Beogradska filharmonija u punom svetlu predstavi Parizu. Za pikantan i slojevit tempo koncerta treba zahvaliti najpre dirigentu Brunu Ferandiju, istaknutom umetniku, izvođaču avangardnih dela u savremenoj muzici. Kako dobri običaji nalažu, pored Mocarta, beogradskoj publici Ferandi se predstavio i izvođenjem Oktoiha br. 3: Ostinato super thema naše čuvene kompozitorke Ljubice Marić. O svom izboru i mestu ove kompozitorke u istoriji srpske muzike Bruno Ferandi kaže: „Ljubica Marić je stub savremene srpske muzike. Ona je baza, preteča svog vremena. Zašto Oktoih? Nisam vernik, niti je muzika Oktoiha religijska, ali podseća me na gregorijansku muziku u pravoslavnoj verziji. To je muzika koja direktno ide u moju dušu.“
I. M.