Glumačka bravura
Nagradu „Zoran Radmilović“, priznanje izuzetnog renomea zbog glumca čije ime nosi, dobila je Milica Mihajlović za ulogu Gospave u predstavi Čudo u Šarganu Ljubomira Simovića u režiji Dejana Mijača, koja se igra u Ateljeu 212. Nagrada se dodeljuje za glumačku bravuru, za, kako piše u obrazloženju žirija, one trenutke koje je Milica Mihajlović odigrala „na tragu Radmilovićevog umeća, duhovito i s osećanjem za geg, neprestano spretno opipavajući puls gledališta, na čas iskočivši iz Gospavine kože da bi s distance bacila pogled iskosa na nju, Gospavu, istovremeno je opisujući, komentarišući njen život, ali ravnodušno nagoveštavajući tragediju rečima: Al’ to više trpeti ne mogu„.
Predstava Čudo u Šarganu s Milicom Mihajlović u ulozi Gospave učestvuje na Danima Zorana Radmilovića u Zaječaru, manifestaciji koja se po tradiciji održava u novembru. Ove godine, izuzetno, Festival će biti održan u decembru zbog glumičinog porođaja.
S. Ć.
Koncert Vidal – Ferandi
Svojim drugim nastupom u Beogradu, na Kolarcu, u organizaciji Francuskog kulturnog centra, operska umetnica iz Francuske Elizabet Vidal je pre svega neuhvatljivom lakoćom i takoreći poigravanjem, egzibicijom vlastitih glasovnih mogućnosti u arijama Čarobne frule i Otmice iz Saraja V.A. Mocarta još jedanput zasenila beogradsku publiku. Ne zaboravimo da je njen koncert u Beogradu 1997. godine bio proglašen koncertom godine, ali ni to da je od uglednih italijanskih kritičara proglašena za najbolji koloraturni sopran. Zadovoljstvo saradnjom s Beogradskom filharmonijom Vidal ne skriva: „Pri prvom susretu s ovim orkestrom osetila sam ono najvažnije – muziku“. Koncert je snimljen (teško je razumeti zašto na Kolarcu to dosad nije bio običaj) u nameri da se Beogradska filharmonija u punom svetlu predstavi Parizu. Za pikantan i slojevit tempo koncerta treba zahvaliti najpre dirigentu Brunu Ferandiju, istaknutom umetniku, izvođaču avangardnih dela u savremenoj muzici. Kako dobri običaji nalažu, pored Mocarta, beogradskoj publici Ferandi se predstavio i izvođenjem Oktoiha br. 3: Ostinato super thema naše čuvene kompozitorke Ljubice Marić. O svom izboru i mestu ove kompozitorke u istoriji srpske muzike Bruno Ferandi kaže: „Ljubica Marić je stub savremene srpske muzike. Ona je baza, preteča svog vremena. Zašto Oktoih? Nisam vernik, niti je muzika Oktoiha religijska, ali podseća me na gregorijansku muziku u pravoslavnoj verziji. To je muzika koja direktno ide u moju dušu.“
I. M.
Domovinski pokret traži od Hrvatskog narodnog kazališta u Splitu da skine s repertoara predstavu koja je urađena po kolumnama Viktora Ivančića, a koji je režirao beogradski reditelj Kokan Mladenović
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Peticiju sa 10.500 potpisa predalo je Bibliotekarsko društvo Srbije nadležnima, nadajući se brzom rešenju koje će ih osloboditi nezakonite odluke po kojoj biblioteke treba da plaćaju nadoknadu za izdate knjige organizaciji OORP
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
