„Mala Frida“ je četvrta premijera Malog pozorišta „Duško Radović“ ove sezone. Ostala beogradska pozorišta su realizovala jednu do dve
Malo pozorište „Duško Radović“ je beogradsko pozorište sa najviše premijera u ovoj sezoni, od septembra 2025. do sad.
Večeras (17. april) zakazali su četvrtu – ostala pozorišta su uspela da realizuju samo jednu ili dve.
Biće to Mala Frida po tekstu Jelene Kovačić u režiji Đurđe Tešić, priča o detinjstvu Fride Kalo, jedne od najvećih slikarki prošlog veka.
Bojana Karajović kaže za „Vreme“ da su u „Radoviću“ ponosni zbog četvrte premijere ove sezone, ali i da nema poseban recept za, u ovim okolnostima, ovakav uspeh.
Doza sreće
„Imam potpuno razumevanje za ostale kolege i odlično osećam sve teškoće u kojima radimo, ali izgleda da je nama pomogao splet okolnosti i doza sreće“, kaže Bojana Karajović.
Navodi da je premijera Ostrvo s blagom bila planirana za prethodnu sezonu pa je tek u ovoj realizovana, a da su ostale realizovane po tekućem planu.
„Nismo hteli da odustanemo od plana, a imali smo i sopstvena sredstava, i – uspeli smo. Moram da kažem da smo u tome svi učestvovali, i zaposleni i honorarci, od blagajnika preko glumaca i majstora, do uprave. Hteli smo da dokažemo da se može raditi i u lošem vremenu po kulturu“, kaže Bojana Karajović, uz rizik da će u Skupštini grada zaključiti da „Radović“ može da radi i sa minimalnim budžetom.
Napominje da „nije nevažno reći i da su naše predstave krcate, što je poseban podsticaj“.
Nakon Ostrva s blagom, sledile su premijere Ako pčele nestanu sa lica zemlje u režiji Anje Suše, i Krokodil koprodukcija sa OperaLab.
„Sledi nam Brehtov Baal u režiji Primoža Ekarta, gosta iz Slovenije, za Večernju scenu. Biće to interesantno viđenje ove drame sa akcentom na ženskim likovima“, najavljuje Bojana Karajović.
„Mala Frida“
Priča aktuelne premijere Male Frido je izmaštana, ali zasnovana na stvarnoj činjenici da su Fridu u detinjstvu ismevali vršnjaci zbog njene bolesti.
„To je priča koja nas vodi u 1914. godinu, kada djevojčica Frida uči kako prihvatiti sebe, dok mi učimo kako prihvatiti druge. To je priča i o prijateljstvu i ljubavi, boli i radosti, okrutnosti i nježnosti, o snazi mašte i nepokolebljivosti duha, ali i o jednoj vrlo važnoj odluci: da ćemo, bez obzira na to što nam život donese, kroz njega ići hrabro i otvoreno, čak i kada nam to bude teško“, kaže autorka teksta Jelena Kovačić.
Glume Nevena Kočović, Strahinja Blažić, Sunčica Milanović, Filip Stankovski, Mladen Vuković, Mladen Lero i Ivana Adžić.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Čuo sam da je Disney strašno blizu tome da kompletan igrani film napravi bez ljudskog dodira. Scenaristi su se probali braniti, bili su dugo u štrajku. Pravilo koje su uspeli dobiti je da veštačka inteligencija može napisati scenario, ali da onda mora ići nekom živom scenaristi koji ima pravo to doraditi i sebe potpisati. Bojim se da će doći do ogromne manipulacije, jer će naći klince koji će to potpisati
Kada mladi ljudi kroz dramski proces shvate da u “Mišolovci” nema pogrešnog odgovora, da je greška legitiman alat učenja i da niko od njih ne očekuje gotov šablon, dešava se neverovatna transformacija. Oni brzo prepoznaju da su spori rezultati do kojih dolaze sopstvenim istraživanjem i traganjem mnogo stabilniji, dublji i trajniji od bilo kakve brze spoljašnje nagrade
„Milonga strasnih senki“ je zbirka priča o tangu koje su napisali Borhes, Kortasar – ukupno 24 hispanoameričkih autora koje volimo, ali je i knjiga o njegovoj duši
Autori festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti objašnjavaju da sloganom u veoma nepovoljnoj i teškoj godini za kulturu i film kuckaju u boriće parka gde se pod zvezdama održava festival - za sreću i pametnije odluke
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
