U Muzeju devedesetih izložba logotipa i vizuelnih identiteta Jugoslavije „Yugo.logo“ vraća u vreme kad je dizajn oblikovao svakodnevnicu
Muzej devedesetih u Beogradu, predstavlja od 18. aprila izložbu odabranih logotipa i vizuelnih identiteta nastalih na prostoru Jugoslavije. Autori projekta, grafički dizajneri Ognjen Ranković i Antonio Karača, godinama sistematski prikupljaju i istražuju tu građu, objedinjenu nazivom “Yugo.logo”.
Izložba “Yugo.logo: Znakovi pored puta” donosi deo njihove obimne kolekcije i usmerava pažnju ka vremenu u kojem je grafički dizajn imao važnu ulogu u oblikovanju javnog prostora, industrijske proizvodnje i svakodnevne vizuelne kulture.
Predstavljeni logotipi nisu samo tragovi nekadašnjih preduzeća, kulturnih institucija i robnih marki, već i svedočanstva šireg sistema vrednosti, estetskih normi i društvenih aspiracija.
Posebna vrednost Yugo.logo projekta ogleda se u njegovoj dokumentarnoj dimenziji.
Nakon raspada Jugoslavije, veliki deo materijalnog i nematerijalnog nasleđa vezanog za industriju i primenjenu umetnost ostao je zapušten, fragmentiran ili izgubljen. U tom kontekstu, prikupljanje, sistematizacija i javna prezentacija ove građe predstavljaju važan čin kulturne revalorizacije, navedeno je u najavi izložbe.
Naslov izložbe “Znakovi pored puta” dodatno usmerava čitanje tog materijala ka simbolima koji su decenijama bili deo svakodnevice, a danas opstaju kao vizuelni tragovi jednog društvenog i ekonomskog sistema, ali i zajedničke kulturne baštine.
Izložba će biti otvorena do 19. maja, a cena ulaznice je 300 dinara, kao podrška radu Muzeja devedesetih.
Čuo sam da je Disney strašno blizu tome da kompletan igrani film napravi bez ljudskog dodira. Scenaristi su se probali braniti, bili su dugo u štrajku. Pravilo koje su uspeli dobiti je da veštačka inteligencija može napisati scenario, ali da onda mora ići nekom živom scenaristi koji ima pravo to doraditi i sebe potpisati. Bojim se da će doći do ogromne manipulacije, jer će naći klince koji će to potpisati
Kada mladi ljudi kroz dramski proces shvate da u “Mišolovci” nema pogrešnog odgovora, da je greška legitiman alat učenja i da niko od njih ne očekuje gotov šablon, dešava se neverovatna transformacija. Oni brzo prepoznaju da su spori rezultati do kojih dolaze sopstvenim istraživanjem i traganjem mnogo stabilniji, dublji i trajniji od bilo kakve brze spoljašnje nagrade
„Milonga strasnih senki“ je zbirka priča o tangu koje su napisali Borhes, Kortasar – ukupno 24 hispanoameričkih autora koje volimo, ali je i knjiga o njegovoj duši
Autori festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti objašnjavaju da sloganom u veoma nepovoljnoj i teškoj godini za kulturu i film kuckaju u boriće parka gde se pod zvezdama održava festival - za sreću i pametnije odluke
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
