U drugom krugu predsedničkih izbora pobeda premijera Drnovšeka bila je više nego očekivana. Tako je bivši predsednik bivše SFRJ konačno postao šef u svojoj državi, sa 56,61 odsto osvojenih glasova
PONOVO NA DRŽAVNOM KORMILU: Janez Drnovšek
Janez Drnovšek je odmah po zatvaranju birališta i prvih prebrojanih glasova priznao da je bio „spreman na obe mogućnosti“, čestitao protivkandidatkinji na „solidnom rezultatu“ i zahvalio građanima na ukazanom poverenju, koje shvata kao „potvrdu svog proteklog rada“. Barbara Brezigar, koja je predsedničku funkciju izgubila baš na rođendan, izjavila je da su izborni rezultati za nju ipak „poklon, a ne razočaranje“ i posle neverovatno dugog govora na temu patriotizma i ljubavi prema domovini nadahnuto zaključila da su svi koji su se zalagali za njenu kandidaturu radili „srcem“, pa su stoga pravi „profesionalci“ i „pobednici“.
Dok je pobeda Janeza Drnovšeka na predsedničkim izborima bila gotova stvar, pravo iznenađenje dogodilo se na lokalnim izborima u Ljubljani, gde je pobedila Udružena lista socijalnih demokrata (reformisani komunisti). Tako je bivša novinarka RTV Slovenije Danica Šimšič pobedila sada bivšu gradonačelnicu Ljubljane Viktoriju Potočnik iz Drnovšekovog LDS-a. U Mariboru je još jedna perjanica reformisanih komunista, aktuelni gradonačelnik Boris Sovič uspeo da se odupre napadu protivkandidata iz Liberalne demokratije. Uprkos činjenici da je vladajući LDS izgubio vlast u dva najveća grada, ostaje utisak da su iz izbora svi izašli srećni i zadovoljni. Najzadovoljniji su, naravno, upravo liberalni demokrati jer nikada dosad nisu bili tako jaki – u rukama drže ne samo mesto predsednika vlade nego i položaj predsednika države. Velika rokada počinje ovih dana – Drnovšek će prvo dati ostavku na mesto premijera. To mesto trebalo bi da zauzme Tone Rop, uprkos tome što se čuju sporadični glasovi iz opozicije da to neće ići baš glatko.
Dalje, Drnovšek zamrzava svoju ulogu u LDS-u i 23. decembra, baš uoči najvažnijeg državotvornog praznika (plebiscit), preuzima Kučanovo mesto, mada je već sada izvesno da Kučanova predsednička aura neće baš sasvim preći na Drnovšeka. Dan posle izbora, u jednoj tv-anketi gledaoci su odlučivali o tome hoće li Drnovšek, zajedno s funkcijom, od Kučana preuzeti i laskavi naziv „oca naroda“. Ispalo je da neće, i to ubedljivom većinom – samo 18 odsto glasača dopustilo mu je tu mogućnost, dok mu 82 odsto odriče očinske prerogative, bar što se nacije tiče.
A što se tiče ostalih političkih partija, čini se da je svako našao razlog da u novoj situaciji oseti zadovoljstvo. Narodnjaci braće Podobnik, koje sad vodi ministar poljoprivrede Franci But, ne kriju sreću što su opstali, iako su sedeli na dve stolice – jesu u predizbornoj kampanji zdušno navijali za Barbaru Brezigar, ali im je svejedno uspelo da ostanu u Drnovšekovoj vladi, koja bi u slučaju Drnovšekovog poraza doživela neslavan kraj. Levica, predvođena reformisanim komunistima Boruta Pahora, takođe ima razloga za slavlje, zahvaljujući pomenutim uspesima na lokalnom nivou, što stranci, koja je gotovo deceniju tavorila na marginama različitih koalicija, sada pojačava apetite za osvajanje vlasti i na višem nivou. Nije razočaran ni Zmago Jelinčič, lider Slovenačke nacionalne partije, koja se ni na poslednjim izborima nije stidela plakata na kojima se ocrtavaju tzv. istorijske granice – jasno, granice „Velike Slovenije“.
Konačno, ovo je prvi put da nisu uvređene ni partije s desnice (SDS Janeza Janše, Nova Slovenija Andreja Bajuka) pošto je njihov, iako formalno „nezavisan“ favorit Barbara Brezigar, uprkos porazu u poslednjoj rundi, u ukupnom zbiru osvojila ubedljivo najveći broj glasova u poređenju sa svim ostalim kandidatima opozicije, koja već više od deset godina bezuspešno juriša na najviše položaje u državi. Svi pokušaji su dosad završavali na isti način – pobedom (kako to ocenjuju Janša & drugovi) ljudi iz „Kučanovog klana“, „stare nomenklature“ i „snaga kontinuiteta“, s tim da je ovo prvi put da je neko s desnice stigao u drugi krug sa tako tesnim skorom. Cinizam svoje vrste je da je na strani te i takve opozicije jednako toliko starih kadrova, tačnije „konvertita“, pa je takvo uprošćavanje slovenačke političke scene i deoba na „stare“ i „nove“ ljude više nego proizvoljna. To dokazuje i ovogodišnja prvakinja „opozicije“ Barbara Brezigar, koja je svoju karijeru gradila i kao član nekadašnje Komunističke partije.
Uprkos trenutnoj nirvani svih učesnika u izborima, bliska budućnost ne obećava ništa drugo izuzev mnogo glavobolje. Pošto država prvi put u istoriji dobija ne samo novog nego i jednog bivšeg predsednika (Milan Kučan), parlament mora ubrzano da razmotri zakon o privilegijama za bivšeg predsednika, kao i kandidaturu i kabinet novog premijera, sada ministra finansija Toneta Ropa. To znači da će u najboljem slučaju nova slovenačka vlada početi s radom krajem decembra, a u najgorem slučaju tek početkom februara naredne godine. Nešto neizvesnosti ostaje i zbog svima poznate prirode Drnovšekove bolesti, tumora na bubrezima i plućima, što je navodno „stabilizovano“, a o čemu je donedavno u slovenačkoj javnosti pisano naširoko i nadugačko. Ni Barbaru Brezigar, koja je lično poručila biračima da sada „više ništa neće biti kao pre“, ne čeka baš lak povratak na radno mesto vrhovnog tužioca. U javnosti se već čuju pitanja da li neko ko se do te mere angažuje „za jednu političku opciju“ može i dalje nepristrasno da obavlja posao javnog tužioca, koji se sve češće sreće i s politički „vrućim“ primerima. Iako su gradovi već okićeni u iščekivanju božićnih praznika, ovog puta će tvrde odluke imati prednost nad šampanjcem.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!