Komentar
Batina ima jedan kraj – još uvek
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ako o nekoj zemlji sudimo po tome kako je predstavljena na internetu, onda državna zajednica Srbija i Crna Gora ne može da se nada dobroj oceni. U najboljem slučaju ostaće neocenjena, budući da zvaničnu prezentaciju nema, odnosno, bolje da je nema.
Kao i mnoge druge „realne“ institucije, SiCG je od YU nasledila i internet domen, www.gov.yu. Prezentacija koja se tamo nalazila bila je pristojna, bez nekih velikih ambicija, ali sa dovoljno informacija i zvaničnih i statističkih podataka o zemlji (srpska i engleska verzija). Ukidanjem Jugoslavije sve informacije su skinute (mada nije jasno da li su se statistički podaci promenili), a ostala je veoma sporna naslovna strana i stranica koja nas upućuje na sajt Saveznog sekretarijata za informisanje.
Naslovna strana je sporna jer se nalazi na zvaničnoj državnoj adresi, a ne daje nikakve informacije o kakvoj je državi reč. Još i gore, tamo se nalazi mapa Srbije i Crne Gore na kojoj su vidno obeležene ne samo granica između dve republike već i granice pokrajina unutar Srbije. Ni to nije sve. Ako kliknete na prostor Srbije (bez Vojvodine) link vas vodi na zvaničnu prezentaciju Srbije, isti je slučaj i sa klikom na Crnu Goru. Iz nekog razloga, Vojvodina ima isti status, tj. kliknete li na nju, eto vas na zvaničnoj prezentaciji Vojvodine (www.vojvodina.sr.gov.yu). Kosovo je „u sastavu“ Srbije, odnosno, pod prezentacijom srpske vlade (www.srbija.sr.gov.yu). Da bi došli do te čuvene strane na kojoj piše da je „SiCG – U Izgradnji (Izvinjavamo se i hvala na razumevanju)“ morate se dosetiti da kliknete na tekst „Srbija i Crna Gora“ ili na grb, mada nigde ne piše o čijem se grbu radi.
Pravilo na internetu je da zvanične podatke treba citirati samo sa zvaničnih sajtova, što je jedan od razloga zašto takvi sajtovi i postoje. Drugi sajtovi, ma koliko dobri, mogu biti tek informativni. Takođe, u svetu danas ima oko 650 miliona korisnika interneta, od toga je gotovo dve trećine u Evropi i Severnoj Americi (SAD i Kanada), dakle u zemljama u kojima želimo što bolje da se predstavimo.
U poslednje vreme o nama se tamo piše izuzetno malo (neko će reći da je to dobro), tako da izostanak informacija plasiranih sa naše strane sigurno ne doprinosi stvaranju pozitivne slike o novoj državnoj zajednici u svetu. Za početak, dobro bi bilo da na zvaničnim stranicama stoji makar kratko obaveštenje o kakvoj se zajednici radi i ima li njena vlada neku adresu ili telefon ukoliko bi neko poželeo da uspostavi kontakt sa njenim zvaničnicima. Tačno je, postoje diplomatski kanali, ali to ne smeta Beloj kući da telefon centrale i adresu drži na svojoj prezentaciji na internetu.
Uostalom, na internetu se već pojavilo ne baš malo nezvaničnih stranica sa podacima o SiCG (uglavnom sve na jednoj strani, sasvim dovoljno). Ako to rade oni kojima to nije obaveza, zašto ne bi i oni kojima jeste. Dovoljno je malo preraditi staru prezentaciju, „harmonizovati“ je sa novonastalom situacijom, ako je tako jasnije. To što se većina informacija nalazi na sajtu www.info.gov.yu celu stvar čini još besmislenijom.
A zamislite kakva bi fertutma nastala da su se hakeri poigrali državnim sajtom i učinili ga neupotrebljivim. Kakav je sada, na primer.
U prethodnom broju „Vremena“ u ovoj rubrici je objavljeno da se kompanija Epl „upustila u pirateriju“, iako je trebalo da stoji da se „upustila u posao“ (sasvim legalan). Zbog nesporazuma autora i lektora izvinjavamo se svima koje smo naveli na pogrešne zaključke ili uvredili.
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve