Bo: Mene treba ovaj grad (Baš onakvu kakva sam sad)
Izdavač: Tom Tom Music, Beograd 2003.
Bo je Bojana P ili Bojana R, ukratko – jedna od onih pratećih osoba beogradskog rok miljea, koja je godinama prisutna sa strane i svojim pesmama povećava pluralizam stilova na njoj. Inspirisana zvukovima koji su ostali za nama u sedamdesetim godinama (vidi pod „akustičarska scena“), Bo uleće u ove nulte godine uz pomoć tvrdog jezgra prijatelja, koji su svojevremeno učestovali u najuzbudjivijim snimanjima na ovdašnjoj rok sceni (prisutni: Kele, Zerkman, Banana, Anton, Manja Đorđevič, Željko Nikolić). Uvek prisutna Kojina ženska strana ovde ponovo dolazi na svoje, kroz modernu produkciju koja navodi na drum and bass, pažljive aranžmane i sviranje gitare, hvatajući ritam sa nesvakidašnjim stihovima koje potpisuje Bo. Ono što čini ovu ploču sasvim drugačijom jeste dirljiva ljudskost opažanja, koja povremeno zalazi u oblast poezije – uz to, pevljive melodije čine da vas pesme kao što je Vudu Vrač zanesu, postajući iznenadni letnji hit, makar na letovanju u paralelnom ženskom univerzumu.
Presing: Priča o totemu, duhu koji hoda, psu i razočaranoj ženi
Izdavač: Stereo Stampedo, Beograd, 2003.
Prvi album grupe Presing svojevremeno postao je kultni produkt beogradskog muzičkog kruga kada se pojavio početkom devedesetih godina. Pored Darkwood duba, Klajbera, Kazne za uši i Euforije, Presing je bio legitiman dokaz da je na rok sceni došlo do bitnog pomeranja težišta ka jednom novom senzibilitetu, u kome je rokenrol kao takav bio deo šire umetničke slike. Njegovo konačno pojavljivanje u CD obliku, tačno na desetogodišnjicu originalnog pojavljivanja, prilika je da se ponovo podsetimo koliko je neobuzdanog talenta i nesvakidašnjih obećanja skrivala ova muzika, nastala u onim vremenima kad reč „urbano“, pogodna za pomodna pakovanja, još nije potisnula iz upotrebe ono suštinski „gradsko“. Mačo ostaje sveži hit za sve buduće relevantne kompilacije naše rok muzike, a izdavač nije propustio priliku da na reizdanje doda nekoliko snimaka pripremanih za nikad objavljeni drugi album Presinga, unapređujući ovaj CD u bitan dokument.
Džonatan Frenzen: Korekcije
Prevod sa engleskog: Goran Kapetanović
Izdavač: Laguna, Beograd, 2002.
Od majčine ideje da poslednji put za Božić okupi čitavu porodicu Lambert do tog frustrirajućeg i dirljivog susreta, Džonatan Frenzen oslikava živote roditelja i njihovo troje odrasle dece – dva sina i kćerke – obeležene osećanjem ličnih i uzajamnih izneverenosti. Tenziju dodatno izoštrava njihovo uporno samoobmanjivanje da ad hoc korekcije u ponašanju, kod sebe i kod drugih članova porodice, mogu da poprave tužno stanje porodičnih svari. Lakoćom stila i naracije ovog mladog Njujorčanina, mladi i stari Lambertovi postaju realne ličnosti čiji stav i sud izgledaju jedini i pravi, da bi se zatim jednako ubedljivo relativizovali u kontaktu sa porodicom. Korekcije su spoj postmodernog šik romana i budenbrokovske porodične sage u kojima se prepliću prošlost i sadašnjost, kao i sukobljeni svetovi – konzervativni društveni milje američkog Srednjeg zapada i besomučna borba postmodernog čoveka u uslovima ubrzane globalizacije, nekontrolisane konkurencije i tehnološke revolucije. Frenzen se sa ovim romanom nameće kao vodeći analitičar savremenog američkog društva koje sagledava iz perspektive sloma tradicionalne porodice i porodičnih vrednosti.
Teodor Zeldin: Intimna istorija sveta
Prevod sa engleskog: Robert Rakočević i Olga Sabo
Izdavač: Geopoetika; Beograd, 2003.
Dr Teodor Zeldin predaje istoriju na oksfordskom Sent Entoni koledžu i neki ga svrstavaju među najznačajnije žive mislioce. Napisao je ovu knjigu u kojoj istoriju čovečanstva sagledava kao istoriju ljudskih emocija i u njoj se bavi evolucijom osećanja i međuljudskih odnosa. Intimna istorija sveta je dakle knjiga o komunikaciji. Podeljena je na dvadest pet poglavlja i svako počinje portretom neke osobe, koja poseduje svoja stremljenja i želje, ali istovremeno i strahove, jer je sputava nasleđe civilizacije i davno zaboravljenih predaka. „Da bi čovek imao novu viziju budućnosti, uvek je bilo neophodno da najpre ima viziju prošlosti“, kaže Zeldin. Njegovi junaci, uglavnom junakinje, su švalje, čistačice, lekari, inženjeri, intelektualke koje se suočavaju sa usamljenošću, ambicijama, uspehom, neuspehom, a jedna od njih predlaže: „Čim shvatimo da nismo genijalni, moramo se organizovati.“
Nil Gejmen: Američki bogovi
Prevod sa engleskog: Draško Roganović
Izdavač: Laguna, Beograd, 2002.
Još od vremena pre Kolumba, u Ameriku su sa doseljenicima dolazili i njihovi drevni bogovi i heroji – grčki, karipski, skandinavski, irski, slovenski, muslimanski, indijski, egipatski, ali su uvek ostajali uskraćeni za ulogu u životima ljudi koju su uživali u domovini. Krajem XX veka, oni tumaraju Amerikom pod krinkom probisveta, vlasnika pogrebnih preduzeća, profesionalnih prevaranata, kuvara, a nekadašnja kraljica od Sabe, Bilkvis ili Makedo, je prostitutka sa losanđeleskog Sanset Bulevara, kojoj se, dok ona šapuće delove Pesme nad pesmama, izruguju pesmom Džudi Gorman Analog girl in a digital world. Svi oni osećaju da se paradigme menjaju, da je njihovo vreme prošlo i da vreme digitalnih bogova, bogova televizije i čipova dolazi. Sreda, dvadesetvekovna inkarnacija boga Odina, okuplja ih za odsudnu bitku sa novim bogovima. Neobična uloga u svemu tome dodeljena je glavnom junaku romana Senki, kojem se po izlasku iz zatvora slomio život, i koji sada radi za Sredu. Nil Gejmen, autor slavnog Sendmena, napisao je Američke bogove kao modernu alegoriju, epski široku povest o traganju Amerike za samom sobom u jednom vremenu kome smisao sve više izmiče.
