Suđenje u Hagu osim svoje pravne dimenzije, predstavlja i zanimljiv televizijski model. Sve više emisija usvaja jezik, dramaturgiju i kadrove ovog ekskluzivnog programa. RTS 2 je, na primer, pokrenuo omladinski program pod nazivom „Negativ“. Dve debatne grupe srednjoškolaca (afirmativna i kritičarska) analizirale su slučaj Pepeljuge. Optuženoj nesrećnici se sudilo u odsustvu, voditeljka moderira raspravu, a optužba i odbrana pronalaze odgovarajuće argumente za i protiv krivice. Bilo je i unakrsnih ispitivanja, završnih reči i pravničke terminologije. Službeni jezik „Negativa“ je srpski, a ne BHS, pa bi deca bez problema sudila i, recimo, Šešelju. Pepeljugini amikusi se čvrsto drže fakata iz bajke, dok optužba pokušava da joj na teret stavi predumišljaj da zavede princa. Pepeljuga mu onda dođe kao proračunata sponzoruša. Bilo je i publike na debati – samo nije bilo pretnji i dobacivanja. Sve u svemu, fer suđenje, bez honorara za branioce. U stvarnom životu, kažu da će minimum biti 10.000 evra, kad na jesen počnu suđenja uhapšenima i optuženima tokom akcije „Sablja“.
Etičku dimenziju suđenjima dao je protekle nedelje sveštenik iz Kotora, otac Momo Krivokapić. On je bio gost emisije „Nezaštićeni svedok“ na Studiju B (eto opet Haga u naslovu). Ovaj izuzetni čovek i duhovnik govorio je o savremenoj ulozi sveštenika i svojoj borbi da očuva dignitet mantije. Ponekad je bio prisiljen da kao „građanin Momo“ brani „oca Moma“. Molio je Boga da siledžije budu rmpajlije (da ne bije nejače) i bog mu je uslišio molbe. Kada ga je neki zvekan zezao, otac Momo je primenio nogobijenije i patosirao siledžiju. Postao je heroj među pastvom, ali je primio kaznu i pokoru (epitimiju) i otpostio svoj greh. Međutim, nemojte misliti da sa ovim sveštenikom možete diskutovati samo o batinama, čovek je jedno božije jagnje i pravi mudri Bokelj od koga ćete svašta naučiti.
Suđenje je održano i u Panami, samo se tamo procenjivala ženska lepota. Naša predstavnica na izboru za Miss Universe – Sanja Papić iz Novog Sada, osvojila je četvrto mesto, što je veliki uspeh. Među finalistkinjama su dominirale Latinoamerikanke, pobedila je devojka iz Dominikane, a ja sam imao utisak da sam ih sve video u nekoj od telenovela. Najgore je kad sudije puste devojke da postavljaju pitanja jedna drugoj – pa je našu lepoticu ona zlobnica iz Dominikanske Republike pitala da li bi radije bila vatra ili voda. Sanja se dobro snašla, pristojno se izrazila na engleskom i otcvrkutala nešto o emocijama i tananoj ljudskoj prirodi. Tukli smo se kako znamo – replikama iz Kasandre.
Najpošteniji je, kažu, ipak sud naroda. Na ovu pravnu instituciju se najčešće pozivaju politički demagozi i domaći estradni umetnici. Na televiziji Politika su gosti emisije „Posle kafe“ bili poznati autori tekstova za pop i folk muziku. Uprkos naslovu, kafa je ko u Hagu bila stalno pred gostima, a gosti Bora Čorba, Vrba Models Menadžer i Bilja – što se loži na Madonu. Svi poštuju kolege, ne stide se paradajz estetike i kažu da narod uvek nepogrešivo prepozna hit. Ko biva, ništa ne pomaže reklama. I njima su pesme kao deca, svaka je od srca odvojena, samo ih prodaju za devize u belo roblje. Šta onda tu da radi Sud naroda, kad neko voli Preskočiću tarabu i jarak, neko Pare, pare, volim samo pare, a neko Drska ženo plava. Možda je to funkcionisalo dok se pevalo uz gusle pa su hitovi sporije prodirali u mase, ali danas – guslaju non stop.
Za kraj – okrenimo se suđenju u sportu. Dejo kaže da su nam sudili prestrogo protiv Finaca, a da smo se držali dobro do prvog gola. Na SOS-u se onda pojavio glas naroda, odnosno SMS naroda sa dosta oštrim ocenama – gotovo pornografskim. U sportu nema debate i nadmudrivanja – ko je bolji taj ide dalje. Eto, pre neki dan u Boru je lokalni motociklistički klub Gladijator organizovao višeboj i paradu na Borskom jezeru. Prvo su neki ćelavci jurili na dva točka, dok su cice zevale za njima, posle je palo nadmetanje u sporoj vožnji (za svaku pohvalu), bacanju gume u dalj i hvatanju kobasice tokom vožnje. Da ne bude zabune, frajer vozi, a cica što sedi pozadi se propne i zubićima vata kobaju koja je okačena na kanapčetu. Niko nije imao primedbe na suđenje.
Selaković je dno dna kakvo se nije moglo zamisliti i ja, iskreno rečeno, ne mogu da zamislim gore od Selakovića, kad je sektor kulture u pitanju, rekao je Ivan Medenica
Marta prošle godine zidanje Trampovog hotela u Beogradukoštalo je oko 460 miliona evra, a sad, kad je sporazum propao, predsednik Vučić kaže da košta 750 miliona dok Jovanov i Đuka tvrde da je mnogo skuplji
Festival „Dani Smiljane Mandukić“ biće održan uprkos činjenici da nije podržan, opstajući isključivo zahvaljujući posvećenju njegovih organizatora i učesnika
Milena Radulović dobila je Gran pri ne: Bitefa ne samo zbog uloge u „Procesu Peliko“, već i zbog svega što je napravila za sve žene u regionu
Reč je o odnosu između oca i sina, o suočavanju sa konačnošću očinske figure, što se uvek događa iznenada bez obzira na to koliko se u mislima pripremali za to
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
