Većina američkih građana i dalje podržava američku okupaciju Iraka, uprkos tome što ni nakon više od četiri meseca od završetka rata u Iraku nije pronađeno oružje za masovno uništenje, osnovni casus belli, i uprkos veoma visokoj ceni: američki zvaničnici su nedavno izjavili da je u sukobima s neprijateljem ili nesrećnim slučajem u Iraku posle završetka rata život izgubilo blizu 150 američkih vojnika. Osim toga, operacije u Iraku američki budžet koštaju blizu četiri milijarde dolara mesečno
Dok se raščišćavaju ruševine bagdadskog hotela Kanal, sedišta misije UN-a u Iraku koje je razneto u eksploziji 19. avgusta, kada je izgubilo život više od dvadeset službenika svetske organizacije, sve je više međunarodnih organizacija uključenih u obnovu Iraka koje najavljuju upravljanje operacijama s udaljenih, bezbednijih mesta. Napad na sedište UN-a u Bagdadu, najdrastičniji u istoriji svetske organizacije, surov je podsetnik ne samo na činjenicu da maslinova grana – zaštitni znak najveće organizacije za očuvanje mira u svetu – ne pruža dovoljnu zaštitu već i na to da Irak, sa više od 140.000 američkih vojnika, nije ni izbliza onoliko bezbedan koliko američki zvaničnici u Vašingtonu, Pentagonu i samom Iraku žele da veruju.
Napad na samo sedište UN-a, čijom je misijom rukovodio iskusni brazilski diplomata Seržo Vjera de Melo, koji je izdahnuo ispod ruševina, četvrti je i najteži čin nasilja koji se u razmaku od samo desetak dana dogodio u Iraku. Američke trupe, koje su kao nosioci okupacionih snaga uglavnom zadužene za bezbednost u Iraku, nisu reagovale na zvono za uzbunu „kada je manje od dve nedelje pre napada na hotel Kanal u vazduh dignuta jordanska ambasada u Bagdadu, a u eksploziji je život izgubilo desetak ljudi, mahom Iračana. Neposredno posle toga nepoznati ekstremisti eksplozivnim napravama uništili su deo vodovoda i naftovoda.
VREME RAZDORA: Iako su vodeći svetski mediji smesta prepoznali promenu taktike u napadima onih koji žele da osujete proces izgradnje Iraka pod pokroviteljstvom SAD, američki vojni zvaničnici na terenu tvrdili su da su za pokušaje destabilizacije odgovorne „razbijene grupice Sadamovih sledbenika“ koje iz zasede napadaju američke, a u poslednje vreme i britanske vojnike. Istovremeno, Pol Bremer, šef Privremene koalicione uprave, u svojim obraćanjima javnosti tvrdio je da će njegov posao biti završen do naredne godine, dok su se zvaničnici u Vašingtonu oštro suprotstavljali ideji da SAD pošalju dodatne snage u Irak.
Iračko pitanje svojevremeno je bilo srž razdora u Ujedinjenim nacijama, od trenutka kada su dve od pet stalnih članica Saveta bezbednosti – Velika Britanija i SAD – najavile da će pokrenuti vojnu intervenciju protiv režima Sadama Huseina i bez nalaza misije inspektora UN-a za razoružanje koji bi potvrdili da Irak zaista poseduje oružje za masovno uništenje. SAD su u nedeljama uoči rata protiv Iraka lansirale niz napada i uvreda na račun svetske organizacije u pokušajima da uzdrmaju njen kredibilitet, a najratoborniji američki zvaničnici išli su toliko daleko da su UN, koja je zajedno sa njenim generalnim sekretarom Kofijem Ananom pre dve godine dobila Nobelovu nagradu za mir, upoređivali sa pretečom te organizacije Ligom naroda u vreme kada je pošast nacizma gurala svet u Drugi svetski rat.
Zbog tih, ali i drugih razloga, misija UN-a u Iraku nije želela da se oslanja na zaštitu i logističku pomoć američkih trupa, u nadi da će joj to pomoći da među Iračanima izgradi imidž neutralne i profesionalne agencije, čija je jedina briga da Iračanima donese dugo željeni mir i institucionalnu stabilnost.
POGORŠANjE: Za razliku od misije UNMIK-a koja na Kosovu deluje pod mandatom Rezolucije 1244. Saveta bezbednosti i koja tamo čini vrhovnu vlast sa specijalnim predstavnikom generalnog sekretara UN-a na čelu, u Iraku glavnu reč vodi specijalni izaslanik američkog predsednika, čineći civilni deo američkih okupacionih snaga. Amerikanci, pokazalo se, imaju ozbiljan problem u upravljanju Irakom i njegovim naftnim resursima, od kojih se američka administracija nadala da će pokriti makar deo troškova veoma skupe okupacije.
Bezbednosna situacija se pogoršava, što Bušovoj administraciji zadaje sve veće teškoće. Većina američkih građana i dalje podržava američku okupaciju Iraka, uprkos tome što ni nakon više od četiri meseca od završetka rata u Iraku nije pronađeno oružje za masovno uništenje, osnovni casus belli, i uprkos veoma visokoj ceni: američki zvaničnici su nedavno izjavili da je u sukobima s neprijateljem ili nesrećnim slučajem u Iraku posle završetka rata život izgubilo blizu 150 američkih vojnika. Osim toga, operacije u Iraku američki budžet koštaju blizu četiri milijarde dolara mesečno. Ali, učestali napadi i nasilje u Iraku, koji su kulminirali prošle nedelje napadom na sedište UN-a, ukazuju na to da sve više militantnih ekstremista neopaženo ulazi u Irak iz Sirije ili Saudijske Arabije.
POVLAČENjE: Napad na UN primorao je američkog predsednika Džordža Buša mlađeg da sa svog ranča u Teksasu, gde provodi poslednje dane odmora, pokrene diplomatsku inicijativu u okviru UN-a da bi Savet bezbednosti izglasao novu rezoluciju o Iraku kojom bi mirovne opreacije bile regulisane. Međutim, nakon napada na osoblje UN-a u iračkoj prestonici male su šanse da Savet bezbednosti pozove članice UN-a da daju doprinos u novim trupama za sastav međunarodnih snaga. Iako je generalni sekretar UN-a Kofi Anan neposredno posle napada na misiju UN izjavio da ovaj zločin neće navesti svetsku organizaciju da se povuče iz Iraka, već je jasno da je napad ozbiljno uzdrmao napore UN-a da se uključe u normalizaciju prilika u Iraku i da se u Njujorku trenutno razmišlja o smanjenju, a nipošto o povećanju aktivnosti, zbog nedostatka bezbednosnih garancija. Svetska banka, čijih je šest radnika povređeno u eksploziji podmetnutoj u hotelu „Kanal“, povukla je sve svoje osoblje u jordansku prestonicu Aman.
Čak je i Međunarodni komitet Crvenog krsta, organizacija koja po pravilu poslednja napušta svako poprište, najavila u nedelju 24. avgusta da će smanjiti aktivnosti u Iraku, gde će odsad raditi samo 50 članova osoblja. Zvaničnici ove humanitarne organizacije tvrde da su odluku doneli nakon upozorenja da bi mogli biti sledeća meta napada. I druge humanitarne organizacije najavljuju povlačenje iz Iraka, poput španskog Pokreta za mir, razoružanje i slobodu, ali je povlačenje najavio i Međunarodni monetarni fond.
NA METI I IRAČANI: Napad na sedište UN-a naveo je japansku vladu da razmotri ponudu da u Irak pošalje svoje vojnike kao pojačanje američkim trupama.
Ali, meta napada su sve češće i sami Iračani koje militantni ekstremisti optužuju za saradnju sa okupacionim snagama. Iako se nijedna teroristička organizacija do sada nije javila da preuzme odgovornost za napad na sedište UN-a u Bagdadu, američki obaveštajni izvori smatraju da je zločin počinio fanatični sledbenik Sadama Huseina koji je ranije mogao biti u obezbeđenju hotela. Hotel je i pre rata služio kao sedište osoblja UN-a zaduženog za program Nafta za hranu, a kasnije i kao sedište misiji za razoružanje Iraka UNMOVIC.
Uprkos izjavama generalnog sekretara Kofija Anana da napad na sedište UN-a neće uticati na budućnost Iraka, partnerstvo svetske organizacije i SAD u naporima da Iračani uzmu sudbinu u svoje ruke, koje nikada nije stajalo na čvrstim nogama, sada je još neizvesnije.
Napad na sedište UN-a u Iraku samo je najdrastičniji, nikako i prvi napad na osoblje ili simbole svetske organizacije od njenog osnivanja 1947.
U različitim napadima ili nesrećama život je izgubilo više diplomata UN-a, ali i više od 1500 vojnih pripadnika plavih šlemova od 1960. godine, kada su mirovne trupe pod okriljem plavo-bele zastave prvi put poslate u misiju očuvanja mira.
Jedan od najpoznatijih zločina prema osoblju UN-a u istoriji organizacije, do ovog poslednjeg u Bagdadu, dogodio se već 1948, kada su izraelski ekstremisti ubili grofa Folkea Bernadotea koji je poslat u mirovnu misiju da reši izraelsko-arapski sukob.
Sedište UN-a bilo je u žalosti i 1961, kada je generalni sekretar svetske organizacije Dag Hamaršeld sa 15 saradnika poginuo u avionskoj nesreći u Kongu. Okolnosti ovog udesa nikada nisu razjasnile. Hamaršeld je bio usred pregovora između vlasti belgijskog Konga i vođe pobunjeničke oblasti Katange, Moisa Čombea.
U Libanu je 1996. u paljbi izraelske artiljerije poginulo 100 civila koji su potražili utočište u kompleksu UN-a. Izrael je tada izjavio da je po sredi tragična greška, ali je po mišljenju holandskog generala zaduženog za ispitivanje slučaja napad bio nameran. Dve godine kasnije u Angoli je poginulo deset radnika UN-a i sva četiri člana posade, kada su ekstremisti napali avion koji je u udaljenu bazu UN-a donosio neophodnu opremu. Dve nedelje kasnije, početkom 1999, oboren je i drugi avion UN-a, kada je poginulo osmoro ljudi.
U građanskom ratu u Kongu život je izgubilo oko 250 pripadnika plavih šlemova.
Na Kosovu su vozila i pripadnici policije UN-a bili meta čestih napada tokom nereda u Kosovskoj Mitrovici 2000 godine. Početkom avgusta ove godine kod sela Slatine u blizini Zubinog Potoka ubijen je Indijac Satiš Menon, pripadnik policije UNMIK-a na Kosovu.
Počev od 1. maja ove godine na ulicama glavnog grada Holandije stanovnici i turisti više neće viđati reklame za ugalj i naftu, avionske letove, krstarenja i mesne delikatese
Slovačka je obustavila isporuku električne energije Ukrajini, dok ministri inostranih poslova Evropske unije zbog protivljenja Mađarske nisu postigli dogovor ni o 20. paketu sankcija Rusiji, ni o kreditu od 90 milijardi evra
Od prodora ruskih tenkovskih jedinica i opšteg haosa do ukopavanja na borbenim položajima, okršaja dronovima i „zona smrti“. Ukrajinski vojnici pričaju kako vide razvoj rata koji je počeo ruskom invazijom 24. februara 2022.
Policija u Londonu privela je Pitera Mendelsona (72), bivšeg britanskog ambasadora u SAD, zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj dok je bio ministar, a u okviru istrage o njegovim vezama sa Džefrijem Epstinom. On je nakon saslušanja u policiji pušten uz kauciju, saopštile su vlasti
Skoro godinu dana nakon što je objavila dečju knjigu o suočavanju s gubitkom, Amerikanka Kuri Ričins našla se na optuženičkoj klupi - tužilaštvo tvrdi da ga je supruga ubila zbog novca i nove veze
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
