„Zloćudni narcis“ u lancima

U tajnom skrovištu u Bagdadu tim je neumorno radio više od šest meseci, 24 časa dnevno na 16 moćnih računara. Radili su na jednom od najkomplikovanijih kompjuterskih modela viđenih u istoriji potere. Kada se lampica napokon upalila na pravom mestu, link ih je odveo pravo do rupe gde se skrivao Sadam Husein.

Model pod nazivom Mongo link delo je tima američkih i britanskih obaveštajnih eksperata koji su simulirali mrežu od 9000 osoba od ključne važnosti za uspeh potere za bivšim diktatorom. Brižljvo su ukrštali kockice mozaika krvnog srodstva Sadamovih jataka koji su mu omogućili preživljavanje u okupiranom Iraku. Ubacivali su podatke dobijene od Iračana voljnih da sarađuju, obaveštajnih patrola, i snimaka telefonskih razgovora koji su ih krajem novembra, nakon nebrojenih racija i prepada, napokon doveli do sredovečnog čoveka koji je zauzimao važno mesto u Specijalnoj bezbednosnoj organizaciji, zloglasnoj tajnoj policiji Sadama Huseina.

Sadamov saborac, težak oko 150 kilograma, uhvaćen je u gornjoj dolini reke Tigar u oblasti takozvanog sunitskog trougla, gde se nalazi i Sadamovo rodno selo u kome se skrivao pre hapšenja. Dva dana pošto je debeljko uhapšen, svet su obasule slike smušenog diktatora kome američki medicinski tehničar pregleda zaraslu kosu i bradu zbog vaški.

Iako se lokacija na kojoj se Sadam sada nalazi u zarobljeništvu drži u tajnosti, novinari na terenu gotovo su sigurni da se bivši diktator nalazi u ćeliji odavno pripremljenoj za njegov dolazak, u dobro čuvanoj američkoj bazi na bagdadskom aerodoromu.

OBAVEŠTAJNI DEFICIT: Sada, kada su ga se napokon dočepali nakon dosta žrtava, Amerikanci plen neće tako brzo pustiti iz ruke. Pre nego što ga budu prepustili iračkom pravosudnom sistemu koji je još u začetku, Sadama Huseina će mesecima ispitivati američki eskperti ne bi li ublažili „obaveštajni deficit“ u vezi sa dva ključna pitanja na kojima počiva bezbednost u Iraku, a naročito bezbednost okupacionih snaga. Majka svih pitanja svakako jeste misterija oko oružja za masovno uništenje, koje ni nakon više od šest meseci od zvaničnog kraja rata još nije pronađeno. Drugo pitanje tiče se uticaja koji bivši irački lider ima na pobunjenike koji svakodnevnim napadima odnose brojne žrtve.

Mongo link pokazao se moćnim kompjuterskim oružjem u potrazi za odbeglim tiraninom, ali je od male pomoći u lociranju i razbijanju slabo povezanih, rasparčanih grupica koje čine okosnicu otpora američkim okupacionim snagama. Reč je o pokretnoj meti, mnogo pokretljivijoj od Sadama koji je i u vreme mira bio poznat po tome da je retko noćio u istom krevetu dve noći za redom. Jedan neimenovani obaveštajni oficir se nedugo posle hapšenja Sadama Huseina požalio stranim novinarima: „I dalje imamo tek blagu predstavu o tome protiv koga se borimo.“ U Samari, gradu u takozvanom sunitskom trouglu gde je otpor Amerikancima i najžešći, jedan Iračanin, u kožnoj jakni, naoružan kalašnjikovom, novinarima britanskog „Observera“ objasnio je motive otpora: „Ovo nije Tikrit, niti je Samara ikakvo uporište partije Baas. Mi smo jedno od najstarijih iračkih plemena, čak se i Sadam plašio da zalazi ovamo. Mi se borimo protiv stranaca, a ne za Sadama, niti za islam, borimo se za Samaru i Irak.“ Njegov saborac Mahmud je dodao: „Svaki put kada ubiju nekog civila, stvore neprijatelja u porodici žrtve. Otpor raste svakog dana.“

KOMPLEKSNA LIČNOST: Početak ispitivanja nije doneo neke vrednije informacije, i američke okupacione snage uverile su se da je Sadam ubrzo povratio drskost, nakon kratkotrajnog perioda smušenosti. Ipak, spremni da ispitivanje traje mesecima, nadaju se da će on vremenom popustiti, prvenstevno zbog specijalnih metoda koje će biti korišćene prilikom saslušanja, ali i zbog reči kojima im se bivši diktator obratio: „Ja sam Sadam Husein, predsednik Iraka, i spreman sam da pregovaram.“

I samo ispitivanje Sadama Huseina biće svojevrstan izazov, jer brojne studije koje već decenijama izrađuju vrhunski psihijatri i psiholozi ukazuju da bivši diktator nipošto nije prostodušna i obična osoba, već kompleksna ličnost koju pokreće snažan instinkt za preživljavanje. U specijalne metode nipošto nisu uvrštene metode mučenja niti će Sadamu u američkom pritvoru biti uskraćivan san kako bi se slomila njegova nepokolebljivost. Ali, tim se odavno spremao za ovaj težak zadatak i svojevrsna „knjiga snimanja“ već je sačinjena. Detalji su malo poznati javnosti, ali neke pojedinosti se već nagađaju.

Knjiga snimanja sastoji se od niza pitanja koja će Sadamu biti postavljena, ali takođe i tajming, jer će ispitivanje imati svojevrsnu dramaturgiju. Sve vreme ispitivanja brižljivo će se pratiti i najsitniji detalji, kao što su govor tela ili promena tona glasa. Saslušanja će biti snimana i brižljivo proučavana. Tim eksperata iz CIA, među kojima i dosta psihologa, i dalje radi na tome. Jedan od njih je izjavio da je ohrabren Sadamovom izjavom da želi da pregovara, ali da za sada ne odstupa od profila egomanijaka.

LIK I DELO: Delovi transkripta dosadašnjeg ispitivanja koji su procurili u javnost pokazuju da se Sadam za sada dobro drži, da je povratio odlučnost i da pobija da bilo šta zna o postojanju oružja za masovno uništenje. Upitan o žrtvama i zločinima kojima je na stotine hiljada ljudi uvukao u smrt, Sadam je odgovorio da su to „ionako bili kriminlaci i lopovi i da su dobili ono što su zaslužili“, a da je on oduvek bio „pravedan i pošten vladar“. Upitan jednom prilikom kako je, Sadam je odgovorio: „Nesrećan sam, jer je moj narod u lancima.“ Psiholozi koji su radili na proučavanju Sadamove ličnosti slažu se da je reč o egomanijaku, čiji narcizam ne dozvoljava da se pojavi tračak sućuti za žrtve koje je ostavio iza svoje vladavine duge skoro tri decenije. Interesantno je i to da ga po tome često porede s bivšim jugoslovenskim predsednikom Slobodanom Miloševićem. Izvori tvrde da Sadam nije ni trepnuo dok je gledao video-kasete sa snimcima mučenja zatvorenika u njegovim zatvorima. Te iste kasete njegova tajna policija slala je svojevremeno porodicama žrtava, tek da ih obavesti šta se dešava s njihovim najmilijima, ali i šta njih čeka ukoliko se drznu da mu se suprotstave.

Psihijatar Džerold Post, koji je više od dve decenije radio za CIA, a danas je profesor političke psihologije na Univerzitetu „Džordž Vašington“, i koji je za potrebe CIA dugo proučavao Sadamov psihološki profil, tvrdi da je bivši diktator „zloćudni narcis“. Američki tim spremio je zato razne metode ne bi li se probili ispod onoga što leži iza njegove otporne fasade, a među njima ima trikova koje smo videli nebrojeno puta u američkim filmovima. U njih spada i čuvena podela na „dobrog i lošeg policajca“, s tim što su za Sadama rezervisali specijalnu verziju gde će se u ulozi „lošeg policajca“ pojaviti žena, kako bi Sadam bio dodatno ponižen i iznerviran što ga ispituje neka žena. Za to vreme će „dobri policajac“ pokušati da podilazi njegovom egu. Za tu tehniku opredelio bi se i dr Post. Uzgred, upitan jednom prilikom šta bi učinio kada bi mu se Sadam pojavio na kauču, Post je u šali izjavio: „Pobegao bih iz ordinacije glavom bez obzira.“