Dobro, dobio je Mihael Šumaher (Ferari) za pobedu i neki novac pride, nije da nije, ali u ovom trenutku je sve više onih koji predlažu da se Šumiju odmah podele svi pehari predviđeni za ovu sezonu, nek ide na Alpe da jodluje, pa da se onda ostali lepo trkaju, publika da uživa, a i kladioničari i bukmejkeri bi imali više vajde.
Sama ideja da se u ovogodišnji kalendar uvrsti i Velika nagrada Bahreina više je posledica lukrativnog ugovora koji je guru Formule 1 Berni Eklston postigao sa krunskim princom Salmen bin Hamen al Kalifom, nego stvarne potrebe da se trke voze i u tom delu sveta. Bilo je besmisleno gledati kako svaki vozač koji skrene sa idealne linije na stazi besomučno pokušava da se izvadi, grčevito se boreći da ga u nedođiju ne odvuče fini pesak koji stvara efekat potpuno isti kao led na drumu. Šeik je, inače, čitavu stvar shvatio kao dobru žurku, pozvao je nešto krunisanih glava iz Evrope, tek da drugim šeicima u obližnjim oazama napravi zazubice, pa su se tako na tribinama našli, uz ostale, i španski kralj Huan Karlos i vojvoda od Jorka, princ Endrju.
Rekoh već da je Šumi ubedljivo pobedio, u prvom delu trke pravio je oko dve sekunde razlike po krugu u odnosu na Huana Pabla Montoju (Vilijams) koji je u tom periodu bio treći. Rubens Barikelo (Ferari) je sjajno obavio posao „čuvara šampiona“, zadovoljivši se uobičajenim drugim mestom. Posle su oba Ferarijeva vozača na redovnoj konferenciji za novinare trabunjali o tome kako je bilo teško, pa kako su se sirote kočnice baš namučile, a bilo je i peska, što je inače potpuno neuobičajeno za Šumadiju koja se na jeziku beduina iz Bahreina zove pustinja. Ajde, ma’nte me se! Da su normalni, oglašivači koji se kače za tim iz Maranela smesta bi se povukli, jer pametni režiseri TV prenosa više ne slikaju vodeće, dosadni su, već kud i kamo zanimljivije borbe koje se vode iza njih. Ergo…?
Montoja je sam priznao da je „možda izabrao pogrešne gume, pa nije mogao da prestigne vodeću dvojicu“, a onda mu je desetak krugova pre kraja trke otkazao menjač, prvo je „otišla“ sedma, pa onda još neke, tako da ne samo što je izgubio treće mesto, već se nije dokopao nijednog bodića.
Pošto je komšiji crkla krava, Dženson Baton (BAR) se ponovo popeo na najnižu stepenicu pobedničkog podijuma. Mada se žalio na „loš start jer je pao na osmo mesto“, posle promena ugla stabilizatora prilikom prvog svraćanja u boks bolid je „počeo da se ponaša sve bolje i bolje, a i peh ostalih je doprineo dobrom rezultatu“. Inače, ekipa BAR–Honda je stvarno spakovala sjajan bolid, čak je u vreme prvog svraćanja u boks u vođstvu bio drugi vozač te ekipe Takuma Sato, što je mlađariji u čijem sam (sjajnom) društvu gledao prenos trke bilo povod ne samo da provere da li se ikad u istoriji Formule 1 desilo da Japanac vodi (nije bivalo!) već i da naprave sto jedan dobar štos na tu temu. E posle je Sato malo ludeo na suncu, izbacio sa staze Ralfa Šumahera (Vilijams) i upropastio mu trku, ali ipak osvojio peto mesto. Sam Ralf posle trke nije insistirao na tome da sudije kazne Japanca, sve je nazvao „trkačkim incidentom“, mada je dodao da je Sato „malo preambiciozno pokušao odmah da povrati izgubljenu poziciju“. Činilo se da je zadovoljan što je posle svega ipak stigao sedmi i osvojio dva boda.
Četvrto i šesto mesto za vozače Renoa Trulija i Alonsa pomalo je razočaravajuće, posebno za ovog drugog koji je sjajno vozio, ali posle lakšeg sudara prilikom starta i neplaniranog svraćanja u boks na zamenu oštećenog prednjeg stabilizatora, nije mu ostalo ništa drugo osim da se upusti u besomučnu trku sa zaostalima ne bi li se dokopao plasmana koji donosi bodove. Truli je vozio dosadnu trku jer niti ga je ko napadao niti je on mogao koga da ugrozi. Poslednji bod pripao je Veberu (Jaguar) što je pošteno, jer su se oba vozača tog tima baš svojski potrudila da publici trku učine zanimljivom.
I na kraju – o Meklarenu. Već sam ovde pisao da nipošto ne bih voleo da sam u koži onih koji pakuju motor za bolid u mercedesovoj fabrici u Diseldorfu. Iza toga stojim postojano, kano klisurina, i posle ove trke. Kimi Raikonen samo što se nije napravio na čvarak posle plamena u kome mu je izgorela mašina, a Dejvid Kultard je (verovatno) uz zvuke tipa „puć-puć“, parkirao svoj bolid posle trećeg svraćanja u boks. Bruka, bre! Jedan od njihovih najvećih navijača, Bojana „Raikonen“, koja i TV prenos gleda u majici sa Kimijevim imenom, srebrnim kačketom i timskom zastavom, i dalje je optimista. Kaže „videće svi oni kad dođe novi motor“. Ne lipši magare do zelene trave, ali – ko zna, možda i bude bolje (čitaj zanimljivije). Jer, ako ostane ovako, a onda se i ja pridružujem inicijativi s početka teksta, onoj da se Šumiju daju svi pehari i da se najuri na Alpe da jodluje!
Sledeća trka vozi se 25. aprila na stazi Enco i Dino Ferari u Imoli za Veliku nagradu San Marina.
