981. Imaje nekog antipatičnog u stranci. Svaka partija ima (i dobro je što ima) članove koji usled svoje vanjštine i svoje što urođene što stečene neumiljatosti lično nikad neće biti predsednički kandidati. Ali, upravo ovi estetski promašeni primerci dragoceni su u kampanji, o kandidatu iz konkurentskog tabora oni će ne trepnuv izdeklamovati tekst od kojeg će se biračima prevrnuti stomak, sam predsednički kandidat (stranke koja ima antipatičnog aktivistu) neće o protivničkoj partiji prozboriti ni reč: taj samo traži gde će da reže kolač i da ljubi predstavnike manjina.
81. Nađite neki katanac i snažno ga cimajte. Neka vam vaši naprave spisak i mapu propalih privrednih giganata, šetajte oko fabričkog kruga tobože gledajući kako napreduje rasad salate čije je seme proizvedeno u našim institutima, a onda u magnovenju opazite zarđali katanac i još zarđaliji lanac, taj simbol ropstva i bankrotstva. Uzmite lokot u obe ruke pak se okrenite kamerama vaše sopstvene televizije: „Evo, zbog ovoga sam se ja kandidovao! Da ne bude katanaca nigde osim na radničkim biciklima kojima biste vi, žitelji ovog ranije naprednog sreza, dolazili svakog bogovetnog jutra na posao! Kandidovao sam se da ove sramne lance posrebrim i da ih u vidu kolajni uručim najboljim radnicima, poslovođama, odlikašima u ovdašnjoj osmoljetki ali i na univerzitetu koji smo ja i moja braća osnovali još 1837. godine!“
1727. Imajte dežurnog krokodila. Ako pročitate izjavu majke da su njenog sina ubili njegovi, u sebi pomislite „bingo!“, a naglas kroza suze, glasom punim hrišćanskog sapatništva, žalite toga sina koji je em mrtav em za to treba da zahvali svojima… Ispadnite majkoljubiviji nego druge stranke, njene materinske, majčinske reči ponavljajte do zagrcnuća: ako majka to kaže, možete zamisliti šta misle drugi srodnici, i šta je vama na vrh jezika! Majka će možda dati i demanti, ali joj vi posle ne verujte, kao što je prvi utisak najtačniji utisak, tako je i prva izjava izjava srca, sve drugo su advokatske zavrzlame i kojekakve vađevine, kuj gvožđe dok je vruće, ko zna kad će majka opet dati intervju, majka je majka, jedna je majka, otac kolac.
315a. Recite pred milionskim gledalištem da je vaš protivnik na kokainu, saopštite slobodno ime njegovog dilera, obelodanite koliko hiljada evra i koliko je dugo kleti zavisnik dužan svome intendantu koji ni sam nije nikakva cvećka. Shodno stavu 981. odaberite osobu lepšeg pola koja sama nema šanse da postane bilo šta osim partijskog potrčka, neka obuče crni komplet sa belim opšivom ne bi li ostavila utisak pitomice samostana, pošaljite ju u tok-šou gde će među gostima biti i tip iz protivničkog bastiona. Niko od pomenutih nije kandidat za predsednika, pa opet, i rezultat ove utrinske tekme na male goliće ulazi u ukupan umetnički dojam predsedničkih kandidata. Kako?! Pa, ukoliko lažna kaluđerica sablazni gledališče navodeći „podatke“ o drogi bez koje prisutni dušmanin ne može, delić narodnog odijuma pašće na stranku kojoj narkoman pripada, barem neki kvant negativne energije stići će šefa stranke (tj. predsedničkog kandidata) koji je sa svoje strane kao od brega odvaljen, ne oponaša nikoga osim tate koji je proslavljeni asketa… Džaba! Partija mu vrvi od zavisnika, na sve spremnih, verolomnih…
732. Zar ja mogu, zar ja smem?! Postavljajte retorička pitanja pošto ste prethodno naveli neko od neprebrojnih stradanija serbskih. Vajkajte se kako od vas traže, ne zna se ko, da zaboravite Knin, da zaboravite Gračanicu, ako tu ne počnu ovacije, dometnite još koji toponim sa svete zemlje, kad počne tapšaluk, surfujte po njemu: „Zar ja mogu, zar ja smem da zaboravim onoga ko je radi istine i boljeg sutra naše dece otišao u Hag gde ga sablažnjavaju purpurnim inkvizitorskim togama i gde namerno neće da stave nijedne naćve i nijednu preslicu, jer znaju da bi mu ambijent ognjišta dao herkulovsku snagu!“ Lice neka vam izgleda kao da ste utekli sa parastosa, uz prikladne reči to može da bude još kakvo preimućstvo: „Znam kako me zovu, neka me zovu, poručite im da kopam grob za srpsku neslogu, da, da postavimo već jednom ploču preko toga zla, mi nećemo kao naši protivnici da iskopavamo kosture u tuđinskoj narodnoj nošnji!“
104. Izbegnite raspravu o bezveznim stvarima kakva je na primer kralj. Ako se u Srbiji zna da ste protivnici kralja, ili barem akutnog pretendenta na nepostojeći presto, zaobiđite to u što širem luku: budete li galamili protiv monarha izgubićete glasove Krunskog saveta, članova njihovih porodica zadojenih istom reakcionarnom dogmom, zamerićete se narodnom poslaniku N. Miloševiću te kraljevskoj porodici koja i sama ima pravo glasa. Isporučivanje naše generalske braće Hagu sami nikada ne čačkajte, a ako vas neko i pritera uza zid, parafrazirajte Tita: tuđe generale nećemo, svoje ne damo!
379. Ne koketirajte sa radništvom, proletarijat je, kao ona Jelena kod Ive Andrića, stalež kojeg nema. Svi predsednički kandidati bili su quiet za Praznik rada, što je sasma na mestu. Zamislite političara koji se na prvomajskom uranku obraća hiljadama radnika i njihovih pothranjenih potomaka: „Nećemo da čekamo Prvi maj da bismo jeli prasetinu, hoćemo holesterol tokom cele godine! Kad ja budem predsednik, vi ćete opet samoupravljati, a privatnicima ćemo potkresati ta njihova preduzetnička krila koja su nas i dovela dokle su nas dovela. Ako vam neko želi dobro, ja vam želim! A onome koji bi da vam ukine uvoznu salatu i da vas zaposli kao kmetove na beskrajnim plantažama njegovim i njegove braće, neka je na čast, zar smo se za to borili, da budemo tutunoberačite na oglednom dobru Velje Ilića!?…“ Prvi maj nije doduše partizanski svetac, ali radnički jeste, i na taj dan moralo bi biti rečeno nešto protivu buržoazije, a ima, evo, nekoliko godina kako se podrazumeva da svi, ama svi, obožavamo kapitalizam. Batić bi barem da nas pita je li nam dosta crnogorskog iga, o tome da li baš svi toliko ljubimo eksploataciju čoveka po čoveku niko nas nikad ne pita. Predsednički kandidati ponajmanje.
