Razvoj Mozaika, prvog pravog internet brauzera (u današnjem smislu reči) počeo je 1993. godine, u Nacionalnom centru za superkompjuterske aplikacije (NCSA) Univerziteta u Ilinoisu. Iako začet u skromnim okvirima studentskog kampusa, s nevelikim budžetom i bez jasnih komercijalnih ciljeva, Mozaik se razvijao vrlo brzo i uskoro sasvim nadrastao svoje lokalne okvire. Brojne nezavisne kompanije licencirale su izvorni kod Mozaika i na njegovim temeljima počele da razvijaju inovirane verzije. Ovo rano doba razvoja brauzera bilo je obeleženo velikim koncepcijskim lutanjima, sve intenzivnijom borbom za prve korisnike i neskrivenom željom da se sopstveni proizvod nametne kao standard.
Niko, međutim, nije uspeo da napravi značajniji pomak sve dok 1994. godine Džim Klark, osnivač renomiranog Silikon grafiksa, nije okupio nekoliko glavnih NCSA programera pod firmom Mozaik komjunikešens korporejšen. Nakon više sudskih sporova sa rivalskom firmom Spajglas oko toga ko ima legalna prava na ime „Mozaik“, Klark je morao da prekrsti svoju firmu u „Netskejp“. U početku je Spajglas imao bolji proizvod, ali je Netskejp brzo hvatao korak, pre svega zahvaljujući ogromnim finansijskim sredstvima uloženim u razvoj. Ove dve firme imale su potpuno drugačiju strategiju: Spajglas je svoje verzije Mozaika prodavao velikim kompanijama koje su, kupovinom adekvatne licence, mogle s njim da čine šta god žele. Netskejp se okrenuo pojedincima – verzije namenjene za ličnu upotrebu ubrzo su postale besplatne i, što je još važnije, veoma kvalitetne. Za kratko vreme Netskejp je stekao dominantnu poziciju čime je stekao i neformalno pravo da diktira strandard koji su svi ostali morali da slede. Na svom vrhuncu, Netskejp je držao više od 90 odsto tržišta internet brauzera.
SUKOB KOLOSA: Period ekspanzije Netskejpa poklapa se s periodom ekspanzije još jednog softverskog kolosa – Majkrosofta. Sredinom devedesetih Majkrosoft je uveliko radio na novoj, revolucionarnoj verziji svog operativnog sistema, Windows 95, ali i dalje nije imao sopstveni internet brauzer. U vremenskoj stisci, ali sa dosta para u džepovima, Majkrosoft je licencirao Spajglas Mozaik i, uz vrlo malo modifikacija i poboljšanja, napravio Internet Eksplorer 1.0. Iako je, u poređenju s Netskejpom, Eksplorer bio gotovo sasvim inferioran, rat do potpunog istrebljenja bio je neminovan. U samom startu, Majkrosoftovi programeri koji su radili na Eksploreru mogli su se prebrojati na prste jedne ruke. Kada je na tržište izbačena verzija 3.0, Eksplorer tim već je imao stotinak ljudi da bi krajem 1999. godine taj broj narastao na više od hiljadu.
Od samog početka Majkrosoft je počeo sistematski da tuče Netskejp tamo gde najviše boli – u izvore prihoda i korisničku bazu. Netskejp je, naime, sa finansijske tačke gledišta bio daleko ranjiviji od Majkrosofta: dok su Netskejpovi prihodi dolazili samo od poslova koji su se vrteli oko brauzera i srodnih aplikacija, Majkrosoft je mogao da rizikuje da mu posao s brauzerom propadne ili da nema nikakav komercijalni efekat na kratke staze. Majkrosoftovi prihodi od prodaje operativnih sistema i dalje su bili astronomski. S druge strane, Netskejpov ukupni godišnji prihod bio je manji od kamata koje je Majrkosoft ubirao po osnovu keša u bankama. Pošto je Netskejpov glavni prihod dolazio od komercijalnih serverskih aplikacija, Majkrosoft je vrlo brzo proizveo alternativne softverske pakete za skoro sve komercijalne Netskejp proizvode i učinio ih integralnim delom svog operativnog sistema za servere. Sve manje velikih klijenata bilo je spremno da dodatno investira u Netskejpov komercijalni proizvod jer je Majkrosofotov operativni sistem već dolazio s prihvatljivom alternativom. Na sličan način Majkorsoft je napao i armiju Netskejpovih „malih“ korisnika – Eksplorer je bio besplatan, baš kao i Netskejp, ali je dolazio integrisan u Majkrosoftov Windows na prirodan i logičan način. U očima novih korisnika interneta, naknadna instalacija Netskejpa predstavljala je dodatnu komplikaciju za suviše mali dobitak. Monopol Eksplorera na tržištu brauzera polako je postao identičan monopolu koji je držao Windows na tržištu operativnih sistema.
Eksplorer 4.0 objavljen je u oktobru 1997. godine, a velika fešta tim povodom održana je u San Francisku. Svečanom salom dominirao je pano visok tri metra na kome je bio naslikan zaštitni znak Eksplorera, veliko plavo slovo „e“. Ovaj pano je već sutradan osvanuo na parkingu Netskejpa, s potpisom „pozdrav od Eksplorer tima“. Zaposleni u Netskejpu su pano već istog dana prefarbali natpisom „Netskejp 72, Majkrosoft 18“, aludirajući na procenat tržišta brauzera koji su firme držale u to vreme. Majkrosoft je, međutim, ovim nestašlucima pridodao brojne udarce ispod pojasa, koji su odlučujuće doprineli da se ovaj odnos dramatično izmeni u svega nekoliko godina. Tako je, na primer, Majkrosoft uspeo da s velikim proizvođačima hardvera sklopi ugovore koji forsiraju Eksplorer i zabranjuju instalaciju Netskejpa na nove računare. Uz to, Majkrosoftov popularan alat za kreiranje internet prezentacija (Frontpage) namerno je proizvodio veb stranice koje mnogo bolje izgledaju u Eksploreru nego u Netskejpu.
Kada se sve ovo sabere, i na to dodaju brojne pogrešne odluke Netskejpovog menadžmenta, nije čudo što je krajem 1998. godine Golijat konačno pregazio Davida. Davidovu „praćku“ (ono što je ostalo od Netskejpovog prestiža i inventara), kupio je AOL (America Online) za 4,2 milijarde dolara, u nameri da korisnicima svojih internet usluga obezbedi brauzer iz sopstvene kuće. Nakon naknadnog dila s Majkrosoftom čak je i AOL prešao na Eksplorer, a Netskejpov brauzer danas je teško naći čak i na njegovom matičnom internet sajtu. Eksplorerov udeo na tržištu brauzera već godinama se kreće oko 95 odsto dok Netskejp, „senilni dinosaurus“ kako ga danas nazivaju, blaženo živi svoje poslednje dane.
SUDBINA KONKURENCIJE: Eksplorer je u vreme najžešćeg rata sa Netskejpom učinio svoj brauzer dostupnim i za druge operativne sisteme, pre svega za Mekintoš računare, ali nikad nije napravio i verziju za Linux. U perspektivi, Majkrosoft namerava da podrži samo Windows verzije, tako što će svoj brauzer još čvršće vezati za sopstveni operativni sistem. Ova odluka ima dalekosežne posledice s obzirom na to da je razvojni ciklus operativnih sistema veoma dug: poslednju „samostalnu“ verziju Eksplorera Majkrosoft je objavio 2003. godine, dok se nova verzija Windowsa (Longhorn), samim tim i nova verzija Eksplorera, neće pojaviti pre 2006. godine. Majkrosoft sada ozbiljno rizikuje da novi Eksplorer stigne suviše kasno i da pritom ne donese ništa novo (too little, too late).
Zasad slabašna konkurencija ima dosta vremena da se konsoliduje i napravi korak u pravom smeru, ali je malo onih koji su još uvek u igri. Mekintoš računari imaju svoju verziju brauzera (Safari), ali zbog relativno malog broja Mac-instalacija Safari, i pored svog nespornog kvaliteta, nikad neće biti prava konkurencija Majkrosoftu. Linux zajednica izbacila je na tržište nekoliko kvalitetnih brauzera, pre svega Operu i Konqueror, ali nijedan od njih nije postao standard čak ni u Linux zajednici.
Oči onih koji bi rado videli svet drugačijim od onog koji nam trenutno kreira Majkrosoft, ipak su uprte u Mozillu, projekat koji je nastao nakon što je 1998. godine obelodanjen kompletan programski kod Netskejpa. Potrošeno je mnogo vremena dok taj kod nije definitivno odbačen i još jednom napisan od početka po cenu velikih lomova u razvojnom timu, tako da se prva verzija Mozila brauzera pojavila tek 2002. godine. Suprotno od Eksplorera, Mozila podržava praktično sve današnje operativne sisteme, ima odličnu podršku za današnje internet standarde, u mnogim detaljima je tehnički superiornija od Eksplorera i neuporedivo bezbednija za korisnika. Međutim, usled stalnog probijanja rokova, konfuznog menadžmenta, hroničnog nedostatka sredstava i bez prave promocije na tržištu, efekat koji je Mozila proizvela bio je daleko manji od očekivanog.
S tim se nisu pomirili Dejv Hajat i Blejk Ros, koji su u okviru Mozila projekta pokrenuli jednu eksperimentalnu razvojnu granu s ciljem da eliminišu glavne slabosti od kojih je Mozila patila, i to pre svega u verziji za Windows: glomazna aplikacija s mnogo nepotrebnih funkcija, previše kompromisa, loš menadžment projekta, spor i skup razvoj. Prva verzija novog brauzera, vaskrsla iz pepela Netskejpa, objavljena je 2002. godine pod prikladnim imenom Phoenix. Pošto se ispostavilo da je ovo ime već bilo zaštićeno, brauzer je promenio ime u Firebird, pa onda u Firefox. Fajerfoks je jednostavan, kompaktan, brz i siguran. U poređenju sa već zastarelim Eksplorerom koji već dugo nije ponudio ništa novo, Fajerfoks zaista deluje sveže i ambiciozno, ima više upotrebljivih stvari, znatno brže prikazuje stranice i neuporedivo je bezbedniji za vaš računar nego Eksplorer. Paralelno s Fajerfoksom razvija se i Thunderbird, program za razmenu elektronske pošte, perfektna zamena za Majkrosoftov Outlook. Ali, sve to ne bi bilo dovoljno za uspeh da Eksplorer i Windows u poslednje vreme ozbiljno ne klecaju pod napadima hakera koji u njima neprekidno pronalaze sigurnosne rupe nanoseći milionske štete. Dok Majkrosoft zatrpava svoje korisnike zakrpama i servisnim paketima, Fajerfoks zajednica ubrzano proizvodi gomilu korisnih dodataka: od onih koji blokiraju učitavanje dosadnih reklama, do onih koji u uglu ekrana prikazuju tiker sa berze ili vremensku prognozu.
„LUDILO„: Fajerfoks je svoju pretpremijeru imao u septembru ove godine kada je izašao takozvani preview release (funkcionalna demonstraciona verzija). Ovu verziju preuzelo je oko osam miliona korisnika interneta (tri miliona u prvih devetanest dana). Prvi put nakon mnogo godina, Eksplorer je pao ispod 95 odsto tržišnog udela (93,7 odsto). „Ludilo“ se nastavilo i u novembru, kada je konačno objavljena verzija 1.0. Iako su serveri sa kojih su internet surferi preuzimali Fajerfoks bili toliko opterećeni da je sistem u više navrata bio na ivici kolapsa, za prva 24 časa distribuirano je više od milion kopija. Fajerfoks i dalje stoji sa obe noge čvrsto na zemlji: njegovi tvorci planiraju da tek krajem 2005. godine zauzmu oko deset odsto tržišta.
Da bi se taj cilj dostigao potreban je i adekvatan marketing, nešto što Mozila nikad nije imala. U oktobru je stvoren poseban fond za prikupljanje sredstava u cilju promovisanja Fajerfoksa kao jedine prave alternative za sve korisnike Eksplorera. Cilj fonda bio je da okupi 2500 donatora i akumulira 50.000 dolara potrebnih za zakup jedne oglasne stranice u „Njujork tajmsu“. Odziv je bio petostruko veći od predviđenog: u predviđenom roku sakupljeno je oko 10.000 priloga u ukupnom iznosu od 250.000 dolara. Fajerfoks ima i poseban sajt gde se okupljaju volonteri spremni da rade na promociji novog brauzera. Svako može da izabere aktivnost koja mu najviše odgovara: „propoved“ na univerzitetu, u sopstvenoj firmi, misionarski rad u svojoj porodici ili u društvu iz kafića. Trenutno najpopularniji vid promocije su neformalne zabave, druženja i kokteli – u čast Fajerfoks permijere biće održano oko 390 žurki u pedesetak zemalja sveta, uključujući i takve zabiti kao što su Avganistan, Kirgistan i Srbija.
Fajerfoks predstavlja mnogo više od dobrog softvera i neuobičajeno velike galame koja ga prati. Internet je danas globalni fenomen čiji ekspanzivni razvoj u velikoj meri oblikuje budućnost čitave civilizacije (1993. godine postojalo je svega 3000 internet prezentacija, dok se danas taj broj kreće oko 55 miliona, uvećavajući se po stopi od milion mesečno). Fajerfoks predstavlja prvi obećavajući pokušaj da se sudbina interneta istrgne iz ruku kompanije koja je više puta do sada ispoljila neskrivenu želju da svuda gde može nametne apsolutni monopol. Iako Majkrosoft zasad daje prilično nesuvisle izjave u stilu „nismo probali Fajerfoks, ali tvrdimo da on nije pretnja Eksploreru“ (Stiv Vamos, menadžer australijske filijale Majkrosofta), nema sumnje da će se kolos iz Redmonda brzo konsolidovati i uzvratiti punom merom. Očigledno je da nam predstoji još jedan „rat brauzera“, a na vama je da na vreme izaberete pravu stranu.
Fajerfoks možete naći na adresi http://www.getfirefox.com.
