Na nizvodnoj strani Žabaljskog mosta na Tisi već danima stoji velika grupa ljudi naslonjenih na ogradu i netremice gleda u reku. Čekaju da bude izvađen autobus koji je posle sudara sa kamionom pao u nabujalu reku i u kome se nalazio neko njima blizak: sin, ćerka, otac, majka, prijatelj, komšija… Za stub mosta privezan je brod sa roniocima SAJ-a, Vojske i Žandarmerije, malo niže je samohotka Detelinara, nekoliko čamaca sa roniocima plovi oko nje, a kilometar niže ukotvljena su dva minopolagača/minolovca Rečne ratne flotile. Tisa teče brzo kao da nije ravničarska reka, a mutna je kao industrijski kolektor. Hladno je i duva vetar, povremeno rominja kiša.
„Ajd, pomozi bože“, tiho kaže jedna žena kada je sajla provučena kroz karoseriju autobusa po ko zna koji put zakačena za samohotku. Ljudi na palubi upliću sajle oko bitvi i rukama daju znak kormilaru da može da krene. Brod se polako kreće uzvodno, sajle se zategnu i iskose. Kad pramac dođe do samog mosta, samohotka se zaustavlja pa polako krene nazad, sve dok sajle opet ne budu vertikalne. Tada se ceo postupak ponavlja, rastojanje koje brod prevali vraćajući se sve je kraće i kraće, a autobus je sve bliži i bliži mestu gde je u reku pao.
Spasioci pokušavaju da samohotkom autobus pokrenu sa dna, da ga oslobode mulja i dovuku do samog mosta, da bi auto-dizalica, koja čeka u pripravnosti na obližnjem parkingu, mogla da ga podigne na most. Izvlačenje na obalu nije moguće jer je visok vodostaj reke od obale napravio močvaru i kaljugu. Prema svedočenju očevidaca, sajla je više puta pucala, odnosno otkačinjala se od autobusa. Sve dok se taj posao ne obavi, rečni saobraćaj na Tisi biće potpuno obustavljen. Autobus je u utorak ujutru privučen do bačke obale Tise a policija počela uviđaj.
Na tom mestu, u normalnim uslovima, reka je duboka 15 metara, ovako nabujala dostiže svih 18, a na dnu je mulj dubok skoro dva metra. Posle pada u reku, voda je odnela autobus stotinak metara nizvodno, gde se zakačio za dno. Tri dana kasnije, po rečima ronioca, autobus je u mulj utonuo do pola, što posebno otežava izvlačenje, što zbog težine, što zbog otpora mulja i brze vode. Vidljivost u reci, naročito na dnu, ravna je nuli, tako da se ronioci mogu orijentisati samo „na pipanje“, što je još jedna otežavajuća okolnost. Sama pozicija autobusa utvrđena je sonarima sa minopolagača/minolovaca Rečne ratne flotile.
Ova teška saobaćajna nesreća dogodila se u petak oko 19 sati. Prema prvom nalazu istrage, nesreću je izazvao kamion sa prikolicom koji se kretao u suprotnom pravcu i u kritičnom momentu preticao traktor. Pošto je udario u prikolicu kamiona, autobus je silinom udara bio odbačen preko pešačke staze, probio tanku ogradu i pao u reku. Prema rečima preživelih, u autobusu je bilo dvadesetak putnika. Troje je poginulo, sedmoro njih je spašeno i svi su posle kratke hospitalizacije pušteni na kućno lečenje dok je, do ponedeljka uveče, zrenjaninskom SUP-u prijavljen nestanak osam osoba.
Vozač kamiona Branislav Gačić predat je istražnom sudiji Opštinskog suda u Zrenjaninu, koji mu je odredio pritvor zbog sumnje da je odgovoran za teško delo protiv bezbednosti saobraćaja, jer preticao je traktor preko pune linije i to na mostu, što je Zakonom o bezbednosti saobraćaja izričito zabranjeno. Nesreća se dogodila u kasni sumrak, na samom prevoju mosta, koji je znatno uži od puta Novi Sad – Zrenjanin, na mestu gde bi se retko ko odlučio na preticanje. Zanimljivo je da traktor i traktoristu niko ne pominje, osim kao vozolo koje je preticano. Tako, ne zna se ni da li je bio osvetljen, a neosvetljeni traktori su najčešći uzrok saobraćajnih udesa na vojvođanskim putevima. No, uviđaj na licu mesta još nije obavljen, istraga još nije okončana i možda će se i o traktoru neka čuti.
Do ponedeljka uveče, jedan deo autobusa je dovučen do obale. Kad se skoro smrklo, otprilike u vreme kad se nesreća dogodila, posao je prekinut. Nastaviće se sledećeg dana, ponovnim lociranjem drugog autobusa i povlačenjem sajlom. Žena sa početka teksta sprema se da ide i više za sebe kaže da „od toga nema ništa“ jer je „sajla suviše tanka“ i da se „zato autobus prepolovio“, kao i da se „suvuše sporo radi“. Na pitanje koliko dugo je na mostu, odgovara da je tu „evo, već treći dan“ i da se isto ponavlja svakog dana, ali i da ne zna šta pokušavaju „oni dole“, jer im niko ništa ne saopštava. „Bio je danas jedan iz Žandarmerije, ali tek kad smo blokirali saobraćaj da bi nam se neko obratio. Onda je nešto pričao o stubovima i osovinama, ali ga je malo ko razumeo.“ Misli da se kasno počinje i rano završava da bi se bilo šta uspešno uradilo. „Kad bi se počelo ujutro, drugačije bi bilo.“ Ipak, kaže, sada je malo bolje jer mogu sa mosta da posmatraju akciju, što im prvog dana nije bilo dozvoljeno. Most se polako prazni, a na trotoaru ostaju mnogobrojne plastične flaše sa vodom. Tragova hrane nigde. Na Zrenjaninskom putu primećen je eskort ministra policije Dragana Jočića, sa sve crveno-plavim svetlećim obeležjima. Na Žabaljskom mostu, međutim, nije viđen.