Hronika
Bela Palanka: Prevrnuo se kombi s migrantima, više od 30 povređenih
Na auto-putu kod naplatne rampe Bela Palanka prevrnuo se kombi sa migrantima koji je navodno bežao od policije. Povređene zbrinjavaju ekipe Hitne pomoći iz Niša i Pirota
Moskva: Uskršnje prebrojavanje
Sledeći tradiciju osmatranja i praćenja svojih građana, rusko ministarstvo unutrašnjih poslova uredno je zabeležilo koliko je ljudi posetilo crkvu na Uskrs. I kad su sabrali sve rezultate, mogli su da odahnu – trend odlaženja u crkvu u odnosu na devedesete godine prošlog veka je u znatnom opadanju. Prema podacima agencije ruskog MUP-a, samo je 4,9 miliona Rusa palilo sveće na prošlogodišnji Uskrs, što znači jedan od 30 Rusa. Takvi podaci podstakli su razmišljanja o broju pravoslavnih vernika u Rusiji, odnosno o broju onih koji se izjašnjavaju kao pravoslavci. Nikola Mitrokin, direktor Instituta za proučavanje religija u zemljama Komonvelta, SAD i baltičkim zemljama, navodi da sve religije, osim pravoslavne, mogu manje-više precizno da navedu broj svojih vernika. Ruska pravoslavna crkva smatra da je pravoslavna vera istorijsko nasleđe, te da nema potrebe prebrojavati vernike. Svaki pokušaj od strane političara da se dođe do tačnog broja putem izjašnjavanja na izborima, crkva je kritikovala. Ipak, Mitrokin iznosi podatak koji stručnjaci smatraju pouzdanim: više od polovine ruske populacije smatra sebe pravoslavcima, dok samo dva do četiri odsto njih redovno posećuje crkvu i drži se crkvenih zapovesti. Ostali odlaze u crkvu retko, zbog religioznog osećanja ili zato što je to društveno poželjno ponašanje, a crkveni zvaničnici dele ih u dve grupe: „ocrkvljeni“ (iznenada spoznali religiju) i „padobranci“ (oni koji dolaze o praznicima). Prema podacima ruskog ministarstva, na Uskrs 2003. godine u crkvu su otišle 63.000 Moskovljana, dok se taj broj sledeće godine uvećao na 75.000, što je neuporedivo manje nego u periodu od 1992. do 1994. godine kada su crkve bile dupke pune (180.000).
Vašington: Šou prve dame
Sve ove godine je ćutala i šarmantno se osmehivala dok je bila u pratnji svog uspešnog muža, da bi se na kraju izjasnila kao „očajna domaćica“. Reč je o Lori Buš, supruzi američkog predsednika Džordža Buša, koja je na godišnjem skupu novinara, političara i slavnih holivudskih diva u Beloj kući preotela mikrofon od predsednika, koji je taman uzeo vazduh da po milioniti put ispriča neki dosadan vic. „Nemoj taj stari vic – ne opet“, rekla je gospođa Buš i nastavila da priča. Najpre je pozdravila prisutne goste rekavši da je godinama dolazila na ovakve večere i ćutke sedela, ali da sada, za promenu, ima nekoliko stvari da kaže. Situacija je postala napeta do nepodnošljivosti kada je prva dama Amerike rekla da će „biti zabavno, zato što on stvarno nema pojma šta ću sada reći“. Nakon toga iznela je gomilu detalja iz privatnog života najmoćnijeg čoveka na svetu – predsednik ide na spavanje već u devet sati, dok se ona dosađuje i ne preostaje joj ništa drugo nego da gleda seriju „Očajne domaćice“. „Rekla sam mu pre neki dan: ‘Ako stvarno želiš da okončaš tiraniju u svetu, trebalo bi duže da ostaješ budan.’ Ako one žene iz serije misle da su očajne, trebalo bi da upoznaju Džordža.“ Prva dama Amerike se zatim osvrnula na njihove međusobne različitosti rekavši da je ona tiha i introvertna (dok je on pričljiv i ekstrovertan) i da ume pravilno da izgovori reč „nuklearno“ (dok on…). Malo je reći da je publika neskriveno uživala u njenoj maloj predstavi u kojoj su komično-sarkastično predstavljeni i roditelji aktuelnog predsednika Amerike („ljudi misle da je ona – majka Buš – slatka bakica; ona je više nalik na, hmm, don Korleona“), državni sekretar SAD („Kondi je osoba sa urednom kosom koju vidite na TV-u, dok je Liza osoba sa raščupanom kosom koja sedi sa prijateljicama i gleda BET, televiziju za crnce) i mnogi drugi. Dok je držala mikrofon i zasmejavala ugledne Amerikance, njen muž se takođe smejao. U jednom trenutku, prva dama Amerike obratila se komičaru Sedriku Entertejneru: „Sedriče, da li mi dobro ide?“ Kada se posle toga komičar popeo na binu, izjavio je da je „prva dama nešto sasvim drugačije“.
Kairo: Ubica, sestra i verenica
Ko je planirao da godišnji odmor provede u okruženju piramida ima još vremena da otkaže aranžman posle vesti o napadu na turiste. Strah od islamskih terorista u Egiptu znatno je porastao nakon dva napada na turiste u Kairu kada je poginulo troje, a ranjeno najmanje sedmoro ljudi. To je drugi napad na turiste u roku od mesec dana; prvi se desio 7. aprila kada su od bombaša samoubice poginule četiri osobe, troje stranih turista. U poslednjim napadima učestvovao je jedan muškarac, koji je i poginuo u samoubilačkoj terorističkoj misiji u centru Kaira pored Egipatskog muzeja, dok su u južnom delu grada dve žene pod velovima napale i zapalile turistički autobus, koji je prema pisanju provladinih egipatskih novina bio pun izraelskih turista. Policija je utvrdila da je Ehab Jusri Jasin, odgovoran za smrt troje i ranjavanje više ljudi u poslednjem bombaškom napadu, takođe odgovoran i za zlodela počinjena 7. aprila, a utvrđen je identitet i žena koje su napale autobus. Prema navodima policije, bombaš i žene bili su u srodstvu – jedna mu je bila sestra, a druga verenica. Međutim, policija tvrdi da su žene čekale da naiđe bilo koji turistički autobus i da nisu znale da je taj autobus pun Izraelaca. Svedoci tvrde da je policija otvorila vatru na žene ubice i u tom okršaju povređeno je dvoje Egipćana. Da ne bi dospele u ruke policije, sestra je pucala u verenicu pre nego što je izvršila samoubistvo. Obe su ubrzo izdahnule. Policija je privela oko 200 osoba iz sela Al Amar i Ezbet al Gabalavi, odakle potiču teroristi, a nekoliko osumnjičenih zadržala u pritvoru zbog sumnje da su učestvovali u pripremi terorističkog napada. Ovo je treći talas napada islamskih terorista u Egiptu od oktobra 2004. godine, kada su poginule 34 osobe u odmaralištu Sinaj.
Na auto-putu kod naplatne rampe Bela Palanka prevrnuo se kombi sa migrantima koji je navodno bežao od policije. Povređene zbrinjavaju ekipe Hitne pomoći iz Niša i Pirota
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve