U opštini Zaječar, koja je i centar istoimenog okruga, Odeljenje odbrane nalazi se u dvospratnoj beloj zgradi u centru grada, a već na ulazu postaje jasno da nam je odbrana, spasavanje i zaštita stanovništva u transformaciji. U prizemlju nema žive duše, na prvom spratu sedi jedna osoba, a na vrhu, gde je Centar za obaveštavanje i uzbunjivanje, dežura lično načelnik opštinskog štaba Civilne zaštite Slavoljub Vasiljević. On je jedan od sedmorice zaposlenih, koliko je ostalo nakon poslednjeg otpuštanja od 6. maja, dok je u Knjaževcu i Sokobanji ostao po jedan čovek zadužen za poslove zaštite, a u Boljevcu nijedan. Dežurstvo je 24-časovno, pa ima vremena da obrazloži zašto Civilna zaštita „teorijski postoji, ali u praksi ne bi dala željene rezultate“.
U Zakonu o elementarnim nepogodama iz 1977. sve piše – ko je komandant kog štaba, a ko načelnik, koje su organizacije, preduzeća i službe zadužene za sprovođenje zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, ko koga koordinira, ko je kome nadređen… Ali u nekoj vanrednoj situaciji ne spasava se ono što je na papiru, već šta je na terenu. „Tehnička sredstva su nam još u relativno dobrom stanju, dok su intendantska oprema i oprema za razne situacije spasavanja i zaštite gotovo neupotrebljive jer desetak godina i više nisu obnavljane, proveravane – nema obuke i vežbi ljudstva“, kaže Vasiljević. Takvo je stanje od 1992, kaže on, kada je Civilna zaštita centralizovana i kada je pala u zaborav za Republiku. „Dok je Civilna zaštita bila pod ingerencijom lokalne samouprave, postojao je i regionalni i opštinski fond za odbranu, sa sredstvima koja su se po planu koristila za obnavljanje opreme, uvežbavanje ljudstva… A sada opet postoje intencije da se zaštita i spasavanje spuste na lokalni nivo koji će finansirati, opremati i osposobljavati jedinice za tu teritoriju.“
Do tada, da bi Odeljenje odbrane u Zaječaru u slučaju potrebe angažovalo neku jedinicu za odbranu u vanrednoj situaciji, mora da traži saglasnost Ministarstva odbrane.
Na nivou lokalne uprave, u Skupštini opštine Zaječar formiran je štab za zaštitu od elementarnih nepogoda i drugih nesreća i akcidenata. Tim štabom rukovodi predsednik opštine i imenuje zamenike i članove štaba, a to su predstavnici Vojske, SUP-a, komunalnih preduzeća, Skupštine opštine, Odeljenja odbrane, informisanja, Crvenog krsta… Ukupno 14 ljudi. Oni čine operativni štab koji se sastaje po vanrednom dešavanju, ali bi morao da se sastaje i preventivno.
Od kada je Boško Ničić, predsednik opštine Zaječar, opštinski štab za zaštitu od elementarnih nepogoda bio je aktivan proletos kada se zbog kiša i topljenja snega podigao nivo Crnog i Belog Timoka i izlili se iz korita. Šteta bi bila manja da na svakom koraku nije bila vidljiva nemarnost naših meštana, tvrdi Ničić. „Bedemi podignuti da štite od poplava bili su izorani, posebno u ataru sela Vražogrnac, a na teritoriji seoskih i gradskih mesnih zajednica šutom i đubretom zatrpani potoci, kanali i jaruge… Dali smo naloge da se sve to očisti, ali smo inspekcijskim službama naložili i da kaznama spreče dalja zatrpavanja tih odvodnih kanala. Naložili smo i građevinskim firmama da višak zemljišta od radova skladište na odbrambenim bedemima, pre svega na Belom Timoku.“ Boško Ničić smatra da su u ovakvoj situaciji jedini oslonac snage koje ima opština. „Meni je žao što je Civilna zaštita oslabljena sadašnjim reformama u Vojsci, ali mislim da ćemo to uspeti da nadoknadimo unutrašnjim snagama koje ima opština Zaječar.“
Poplave su prošle, predstoji leto koje u ovom kraju tokom poslednje decenije ima neke odlike pustinjske klime, ali u pustinji nema šta da gori, dok opština Zaječar pod šumom ima oko 32.000 hektara. Odsek protivpožarne policije SUP-a Zaječar pokriva teritoriju četiri opštine u okrugu: Zaječara, Knjaževca, Sokobanje i Boljevca. Njihove jedinice u vanrednim situacijama stavljaju se u službu Civilne zaštite. Šef ovog odseka major Jovica Jelenković kaže da preventivni deo njihove službe, prevashodno na edukaciji građana i ukazivanju na posledice njihove nemarnosti, daje rezultate. Smanjen je broj požara ali, kaže, to nije situacija u kojoj se mogu opustiti. Zbog ranijih iskustava sa poljskim i šumskim požarima, od sredine maja vatrogasne patrole obilaze terene u okolini naselja. Ostvaren je kontakt s ljudima u seoskim mesnim zajednicama. Pomoć meštana je dragocena, makar bili i stariji, jer oni poznaju teren i skraćuju vreme od uočavanja požara do dejstva vatrogasaca.
Iako naziv službe ukazuje na njihovu osnovnu delatnost, angažovani su i u saniranju posledica saobraćajnih udesa, poplava i u svim drugim situacijama u kojima mogu biti od pomoći. Zato major Jelenković smatra da će njegova služba imati važno mesto u budućnosti: „Po ugledu na okolne zemlje koje su već prošle tranziciju, i mi vidimo naše mesto isključivo u službi građana. Iako ti zakoni i propisi još nisu došli na red, mi se ponašamo kao da jesu. Zato se nadamo da će u bližoj budućnosti opredeljenje države biti da nam obnovi opremu i edukuje ljude u ovoj službi za sve poslove koji nam predstoje.“
Za sada, prosek starosti njihovih kamiona sa cisternama je oko 25 godina; u nedostatku lestvi i platforme pomažu im kolege iz okoline ili se dovijaju na drugi način, a izgled Vatrogasne stanice u Zaječaru je, najblaže rečeno, katastrofalan.
