Meridijani

Kabul: Prvi izbori

U Avganistanu su u nedelju održani parlamentarni i pokrajinski izbori, prvi put od 1969. godine. Prema podacima izborne komisije, za 249 mesta u donjem domu parlamenta i 420 odbornika u 34 pokrajinske skupštine konkurisalo je oko 5800 kandidata. Jedna četvrtina odborničkih i poslaničkih mesta rezervisana je za žene. Više od 40 kandidatura je odbijeno zbog veza kandidata sa ilegalnim naoružanim grupama. Prema prvim informacijama, na izbore je izašlo nešto više od polovine ukupnog broja birača, 20 odsto manje nego na prošlogodišnje predsedničke izbore. Konačni rezultati biće objavljeni 20. oktobra.

Izbori su deo procesa uspostavljanja legitimne i reprezentativne vlade, u skladu sa Bonskim sporazumom od decembra 2001, i organizovala ih je zajednička komisija UN-a i Avganistana.

Predsednik Avganistana Hamid Karzai izjavio je da je nedelja bila dobar dan za Avganistan, bez obzira na rezultate izbora, i da se nada da će njima biti položene snažne osnove za demokratiju u zemlji. Kritičari izbora, među kojima je i Junis Kanuni, vođa opozicionog bloka i drugoplasirani na predsedničkim izborima 2004, smatraju da sadašnji izborni sistem teško može da donese reprezentativne rezultate, zbog isključenja političkih partija iz izbornog procesa. Prema njegovim rečima, to omogućava da malo poznati kandidati osvoje poslanička mesta sa relativno malim brojem glasova.

Izbori su protekli u strahu od terorističkih napada, tako da je za obezbeđenje bilo zaduženo oko 100.000 vojnika. Talibanski pobunjenici ipak su pokušavali da ometaju izbore i izvršili su desetak napada u kojima su poginula dva policajca i četiri pobunjenika, dok je petoro ljudi povređeno. U poslednjih šest meseci u Avganistanu je poginulo više od 1000 ljudi, uključujući i sedam kandidata u napadima talibanskih pobunjenika širom zemlje.

Atina: Demonstracije neonacista

Grčka policija sukobila se u subotu sa neonacistima i anarhistima u centru Atine. Oko 150 članova Zlatne zore, ultradesničarske grčke partije, gađalo je policiju kamenicama, na šta je ona odgovorila suzavcem. Neonacisti su zahtevali da se Turskoj onemogući prijem u Evropsku uniju. Do najvećih sukoba došlo je kada su se i anarhisti, koji su pokušali da ometu skup neonacista, sukobili sa snagama reda. Oni su na policiju bacali kamenice i molotovljeve koktele. Grčke snage reda ubrzo su blokirale centar Atine i uspele da spreče njihov međusobni obračun i sukob sa gnevnim građanima koji su se protivili skupu. Neonacisti su se posle toga ubrzo razbežali, ali je sukob sa anarhistima nastavljen do kasnih večernjih časova.

Džakarta: Vanredno zbog gripa

U Indoneziji je u utorak proglašeno stanje vanredne zdravstvene situacije zbog mogućnosti izbijanja epidemije ptičijeg gripa. Od ptičijeg gripa je, pošto je otkriven u zoološkom vrtu u nedelju, već umrlo četvoro ljudi, dok se još šestoro nalazi u bolnici sa simptomima ove bolesti. Vlada je donela odluku da se osobe koje imaju simptome hitno prebace u bolnice, ako je potrebno i na silu. Siti Fadila Supari, ministar zdravlja Indonezije, izjavila je da je vlada veoma zabrinuta zbog širenja virusa, da će stanje vanredne zdravstvene situacije trajati najmanje tri a ukoliko bude potrebno, i duže. Vlada je već obezbedila besplatno lečenje za inficirane. Svetska zdravstvena organizacija ( SZO ) upozorava da se virus i dalje razvija i da mogoćnost njegovog prenošenja sa čoveka na čoveka već postaje ozbiljna pretnja. Džordž Petersen, predstavnik SZO-a u Indoneziji, smatra da je situacija u toj zemlji ozbiljna i pozdravio je mere indonežanske vlade. Virus ptičijeg gripa često pogađa zemlje Jugoistočne Azije, od kada je 1997. prvi put primećena zaraza kod ljudi. Smatra se da je od njega stradalo oko šezdesetak osoba u poslednjih 18 meseci. Australija, Novi Zeland, Velika Britanija i Malta nagovestile su da u slučaju pandemije ptičijeg gripa razmatraju i mogućnost zatvaranja granica.

San Dijego: Švarceneger ponovo u trci

Američka filmska zvezda i guverner Kalifornije Arnold Švarceneger potvrdio je da će se ponovo kandidovati za guvernera Kalifornije na sledećim izborima, koji bi trebalo da se održe u novembru 2006. Švarceneger je na skupu u San Dijegu izjavio da namerava da ’’završi posao’’ koji je započeo kada je postao guverner kao kandidat republikanaca na vanrednim izborima 2003. I pored ubedljive pobede na izborima, njegova popularnost (kao guvernera) ubrzo je opala posle sukoba sa sindikatima i objavljivanja njegovih planova za redefinisanje budžeta. Prošlonedeljna ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da je Švarcenegerovim dosadašnjim učinkom zadovoljno samo 36 odsto ispitanih, dok su sindikati pokrenuli televizijsku kampanju protiv njega. Da će izbori 2006. za njega biti posebno teški, pokazuje i podatak da su neki od njegovih kolega, poput glumca Vorena Bitija i režisera Roba Reinera, takođe odlučili da se okušaju na izborima, ali kao kandidati demokrata.