U životu je prilično važno imati milion evra: sa njima je sve nekako lepše i lakše. Možeš, na primer, da kupiš vrlo ozbiljne zalihe tamiflua za te pare… A možeš i da ih investiraš u nešto što će ti doneti i drugi milion, pa onda Jovo nanovo. Tako se kanda postaje cenjeni biznismen i voljeni filantrop – sve dok te neko nedovoljno uviđavno Ovlašćeno Lice ne priupita odakle ti ono beše kanuo onaj prvi milion… Kako sada stoje stvari, guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić neće imati takvih problema, jer će sasvim legalno zaraditi te pare tako što će baš za taj dražesni iznos prodati kuću koju je, navodno, pazario tek za tričavih 380.000 evrića. Takoreći, sića. A profit impresivan – skoro 250 odsto!
O čemu se radi? Legendarni ovdašnji dnevni tabloid „Qrir“ onomad je – u sklopu psihološko-propagandnog rata do istrebljenja koji je vodio s Mlađanom Dinkićem & co. – iščačkao kako je Jelašić nedavno kupio Vilu Na Lepom Mestu iz ne-zna-se-kojih-novčanih-izvora, što je trebalo da bude kompromitujuće po njega, pa su ga onda „Qrirovi“ paparaci još lovili kako šiša travu u dvorištu i tako to, dok su dežurni tabloidni vračevi odgonetali koliko ga je ta navodno strašno raskošna kuća morala koštati… Da bi došli do zaključka da taj luxuzni objekat vredi na tržištu brat-bratu milionče evra, ako ne i milion i po. Onda je guverneru sve to javno bajanje glede njegovog sveže kupljenog Vekovnog Ognjišta malo dopi… dosadilo, pa se zakleo na Bibliju, Kuran, Talmud i Statut G17 plus da je sve to znatno jeftinije i skromnije nego što izgleda – ili što „Qrir“ želi da verujemo da izgleda – i da se on, siroma’, zarad te kupovine još i morao dosta zadužiti. Avaj, Uredništvo je žestoko uzvratilo novim optužbama, pa su se potom – viđi zeca u bijelom šeširu! – u priču veselo uključili i novopečeni multimilionski opozicionari kalibra Karić Bogoljuba i Drakulić Zorana, galantno ponudivši da Jelašiću plate za vilu milionče evra, kad već tvrdi da je tako jeftina. Guverner je neko vreme ćutao na ove (ne)pristojne ponude, da bi ovih dana presaldumio i u pismu nerečenom tabloidu rekao da će, časna reč, javno prodati kuću prvom ko mu zaista isplati famozni milion, u roku od mesec dana, zainteresovani neka se jave na broj taj-i-taj. Pa (mu) se onda javio stanoviti nekontroverzni biznismen ama navodno nije mogao da ga dobije „putem telefona“ i zakazao Jelašiću – jopet preko „Qrira“, dakako – viđenje zarad trgovine u njegovoj (Jelašićevoj) rođenoj vili jednog lepog radnog dana u 13 sahata (ergo, pozvao se čovek u goste); ovog tamo, dakako, tada nije bilo, nego mu je poučitelno otpisao da je pošten svet u to vreme na poslu, ali da ponuda i dalje važi… Eto, to je razvoj tabloidne burleske do dana nastanka ovog teksta (utorak), ali do izlaska „Vremena“ mogući su još svakakvi Dramatični Preokreti…
Tjah. Principijelno, nemam ništa protiv akcije „Qrira“: posao je novina, bile one „ozbiljne“ ili „tabloidne“, da danonoćno drže na oku visoke javne dužnosnike – naročito one koji imaju prilično slobodan pristup do javne kasice-prasice – i da nadignu dreku na prvi mogući znak da je neko od njih umočio prstiće u teglu meda koja mu ne pripada. A da li je Jelašić među njima? Ma otkud znam, možda jeste – ako je tako, „Qrir“ će se s razlogom šepuriti zbog svog uspeha, što bi bilo apsolutno nepodnošljivo (ljudi od šarma i ukusa su to, vazda…), no ne i nezasluženo – ali cela stvar (mi) deluje prilično bledunjavo i neubedljivo, to jest, nekako se isuviše providi eho nedavne grozničave ratne kampanje protiv Jelašićevih političkih prijatelja, kampanje u kojoj nijedna strana nije birala sredstva. Sve ostalo u vezi s tim ovaj je list uradio onako kako to inače čini: pompezno i plićano, ali efektno i dobro spakovano za ukus i kriterijume onih koji se mnogo zamore kad čitaju nešto što je duže od desetak redaka, krupnijem slovima, bez „nejasnih“ reči. No, opet, ni karakteristično histeričan i odbojan pristup „Qrira“ sam po sebi ne amnestira Guvernera… I tako smo opet u čvoru. Ali, ko je tu kriv a ko prav raspetljaće valjda oni koji bi to trebali da rade, meni je ovde važnije nešto drugo: Jelašićev demonstrativni medijski kontranapad, pokušaj da pobedi protivnika njegovim oružjem: okej, dosta ste se gađali verbalno s milioni, dosta ste se junačili na prazno, a sad pare na sunce! Ako Guverner ima putra na glavi, a misli da će ovim drčnim potezom to zabašuriti, ovo će mu se već nekako gadno osvetiti; ako pak ne, ako je stvar s njegovom kućom od početka „čista“, em će lepo da zaradi („ej, planina para je to!“), em će bar u izvesnim krugovima da ispadne baja. Kako? Lepo, prihvatio je izazov, pristao je da igra po estradno-tabloidnim pravilima igre samo zato da bi ih zavrnuo, demontirao, obesmislio, prikazao ih u svoj njihovoj golotinji. A šta ako na kraju ne bude nikoga da vaistinu ispovrti ono milionče u evro-kešu? Ništa, Jelašić je opet na dobitku: sačuvao je i jare i pare, hm, zapravo i kuću i „čast“. Kako god okreneš, nečija bi majka na kraju ove afere (sa ili bez navodnika) morala da isprede nešto crne vune, trebaće joj.
A što se Dragih Čitalaca tiče, ako im je svo ovo tabloidno nadvlačenje odveć odvratno i prosto, uvek imaju spasonosnu alternativu u vidu konzumiranja Ozbiljnih i Tradicionalnih Dnevnika: evo, još nije dockan da počnu da čitaju PALITIKU. Šta je sad pa to? E, to vam je onaj list koji se nekada, do pre neki dan, zvao Politika. A onda se, ničim izazvan, preselio na Pale…. Dobro, šta je tu naravoučenije? Evo ga iza dvotačke: i nad Qrirom ima Qrir, to jest, zemlja koja ima baš ovakvu „ozbiljnu“ štampu, vala je zaslužila i baš ovakve tabloide!
