Meridijani

Vatikan: Jubilej Švajcarske garde

Prošlog vikenda vatikanska Švajcarska garda proslavila je 500 godina u službi zaštite papine lične bezbednosti. Za to vreme oni su uspešno sačuvali život četrdesetdvojici papa. Poslednjih godina, o tome brinu i italijanska policija i tajna služba, ali je papina lična bezbednost još uvek njihova odgovornost. Gardisti su u Rim prvi put došli 22. januara 1506. godine. Za 500 godina službe garda je imala mnogo teških bitaka, a kao najveća obično se navodi borba sa vojnicima Svetog rimskog carstva iz 1527, za vreme pustošenja Rima. Tada su gotovo svi gardisti poginuli na ulazu u baziliku Svetog Petra, ali su ipak uspeli da obezbede dovoljno vremena tadašnjem papi Klementu VII da se skloni od neprijateljske vojske. Prema pravilima, gardisti mogu postati samo mladi švajcarski katolici koji su prošli osnovnu vojnu obuku. U službi se može provesti najmanje dve godine. Gardisti nose žuto-plavo-crvene uniforme, a njihovo glavno oružje je haldebard, sekira na dugačkoj dršci, oružje švajcarskih vojnika iz XIV veka. Gardisti čuvaju ulaz u papsku palatu i papski apartman, a za vreme konklave ulaze i u Sikstinsku kapelu. Njihov broj ograničen je zakonom na 110.

Glavna ceremonija proslave 500. godišnjice zakazana je za septembar, sa paradom veterana u Lucernu, u Švajcarskoj. Glavni događaj biće marš u Rim, od Belinzone u Švajcarskoj, u kome će učestvovati 80 veterana, kao podsećanje na marš prvih 200 gardista iz 1505. Dana 6. maja, na godišnjicu pustošenja Rima, poslednja grupa regruta daće zakletvu.

Otava: Pobeda Konzervativaca

Na parlamentarnim izborima u Kanadi, održanim u ponedeljak, najviše glasova dobila je partija Konzervativaca. Tako je okončana vladavina Liberala koja je trajala 13 godina. Od 308 mesta u kanadskom parlamentu, Konzervativci su osvojili 123, Liberali 103, Blok za Kvibek 50, a Nova demokratska partija 28. Jedno mesto osvojio je nezavisni kandidat, dok jedno još uvek nije dodeljeno nijednoj strani. Pobeda Konzervativaca je isuviše tesna da bi se izbeglo formiranje manjinske vlade, što će dosta otežati zakonodavni postupak. Lider Konzervativaca Stiven Harper najavio je poboljšanje odnosa sa SAD, kao i skretanje udesno u socijalnim i ekonomskim pitanjima. U pobedničkom govoru pred oko 2000 pristalica u Kalgariju izjavio je da je „večeras naša velika zemlja glasala za promene, a Kanađani su našoj partiji poverili glavnu ulogu u tim promenama’’. Harper je najavio da će ponovo razmotriti američki program raketne odbrane, koji je vlada bivšeg premijera Pola Martina odbacila. Takođe je najavio da će Kanada ići dalje od Kjoto protokola u zaštiti životne sredine, imati veće izdatke za odbranu, povećati kanadske mirovne kontingente u Avganistanu i na Haitiju i uvesti jače mere bezbednosti na granici sa SAD.

Do parlamentarnih izbora u Kanadi došlo je pošto je prethodnoj vladi u novembru izglasano nepoverenje zbog korupcionaških afera. Istraga je oslobodila odgovornosti prethodnog premijera Pola Martina, ali je nekoliko visokih zvaničnika iz redova Liberala napravilo ozbiljne propuste u trošenju javnih fondova.

Ankara: Još četiri godine

Turski vrhovni sud odlučio je da Mehmet Ali Agdža (48) treba da ostane u zatvoru do 2010, zbog ubistva turskog novinara 1979. Agdža je oslobođen početkom januara, ali je posle samo osam dana provedenih na slobodi ponovo vraćen u zatvor. Do sada je proveo 25 godina u italijanskim i turskim zatvorima zbog pokušaja atentata na papu Jovana Pavla II 1981. Turski ministar pravde Čemil Čiček uložio je žalbu protiv njegovog puštanja na slobodu, ukazujući na greške prilikom prvobitnog određivanja dužine njegove zatvorske kazne. Ministar je izjavio da Agdža treba da odsluži celu desetogodišnju zatvorsku kaznu zbog ubistva turskog novinara Abdija Ipekčija i dve pljačke banke. Dok je čekao suđenje za ubistvo Ipekčija, Agdža je pobegao iz zatvora i na čudan način se našao u Rimu, gde je pucao na papu. Dve godine kasnije papa Jovan Pavle II posetio ga je u zatvoru i javno mu dao oproštaj. Agdža nikada nije otkrio motive atentata na papu.

Melburn: Veliki požari

Dok u velikom delu Evrope i Rusije vlada najjača zima u poslednjih dvadesetak godina, u Australiji su visoke letnje temperature izazvale požare, koji su zahvatili četiri države. Do sada su požari izbili u zapadnoj i južnoj Australiji, Viktoriji i Tasmaniji. Najviše je pogođena Viktorija, gde je u požaru koji se proširio na oko 100.000 hektara uništeno više od 20 farmi. U akcijama gašenja već je poginuo jedan vatrogasac, dok su trojica povređena. Žrtava ima i među civilima, a do sada su stradale četiri osobe. Australijske vlasti se nadaju da će požari biti stavljeni pod kontrolu dok dnevne temperature ponovo ne pređu 40 stepeni. Veliki letnji požari česta su pojava u Australiji, a početkom januara je u državama Novom Južnom Velsu i na zapadu Viktorije već uništeno nekoliko farmi.