Prve čitulje u kojima poštovaoci Slobodana Miloševića tvrde da je u Hagu njihov vođa „branio i odbranio Srbe i Srbiju“. Od nedelje do utorka u dnevnim novinama „Politika“ i „Večernje novosti“ objavljeno je ukupno 34 čitulje koje su poslali prijatelji, rođaci, udruženja i partije. Do utorka čitulje nije poslala njegova porodica. U svim čituljama se veliča lik i delo Miloševića, a posebno njegova odbrana pred Haškim sudom za ratne zločine, ali i presuđuje u ime „istorije i pravde nebeske“.
Milošević je u čituljama predstavljen kao „branitelj svoga naroda“, „vrh srpskih sinova“, „veliki prijatelj i politički učitelj“, „najveći Srbin i najveći državnik XX veka“ i kao „dragi predsednik“.
„Braneći Srbiju, tragično je preminuo naš predsednik Slobodan Milošević“, piše u čitulji koju je objavio SPS. U tekstu se dalje navodi da su „Srbija i SPS ponosni što nas je vodio i ponosni smo što smo bili njegovi savremenici. Istorija nam nikada ne bi oprostila ako napustimo ono za šta se borio. Do konačne pobede!“
Za ožalošćene iz Narodne socijalističke stranke Crne Gore Milošević je „najbolji sin srpskog naroda proteklog vijeka“. Za razliku od njih, Milošević je u čitulji koju je objavila Socijalistička partija Srbije oslovljen kao „naš predsednik“, a za socijaliste Loznice kao „nado naša“. Udruženje Vasojevića javlja da je preminuo „naš rođak i brat Slobodan Milošević velikan iz Vasojevića“. U čitulji koju je dalo to udruženje potpisani su Vasojevići, Milija Zečević, počasni predsednik Udruženja, sekretar Marko Đukić i predsednik Milan Vešović.
Vojislav Šešelj poslao je „Poslednji pozdrav prijatelju i haškom saborcu“. Osim Šešeljeve, iz Haga je stigla i kolektivna čitulja koju je potpisala grupa od 34 haška optuženika. „Poslednji pozdrav haškom saborcu“ i „iskreno saučešće njegovoj porodici“, poslali su nedavno uhapšeni hrvatski general Ante Gotovina, Mladen Naletilić Tuta, Ivica Rajić, zatim Vojislav Šešelj, Momčilo Krajišnik, Paško Ljubičić, Dragomir Milošević, Mile Mrkšić, Sredoje Lukić, Milorad Krnojelac, Ljubiša Beara, Veselin Šljivančanin, Miroslav Radić, Vujadin Popović, Vinko Pandurević, Duško Knežević, Željko Mejakić, Ljubiša Borovčanin, Drago Nikolić, Milomir Stakić, Blagoje Simić, Savo Todović, Dušan Fuštar, Zoran Žigić, Stanislav Galić, Momčilo Gruban, Dragan Jokić, Vidoje Blagojević, Radoslav Brđanin, Milan Lukić, Milan Martić, Mitar Rašević, Milorad Trbić, Ljube Boškovski, Ljubiša Borovčanin.
Povodom ove čitulje zatvorski psiholog Žikica Simić je za Radio B92 izjavio da nije čudno da su se Miloševićevi ratni neprijatelji s njim družili u Ševeningenu, jer su to ljudi koji u stvari imaju sličnu strukturu ličnosti: „Ovakva jedna umrlica pokazuje u stvari koliko smo mi bili samo pioni u nekoj igri koju neki određeni tipovi na određenim pozicijama vlasti s određenim psihološkim karakteristikama igraju među sobom, a mi obični građani smo tu da platimo ceh, pa najčešće i svojim životima. Dok su Mladen Naletilić Tuta i Ante Gotovina i Slobodan Milošević i Vojislav Šešelj igrali svoje igre, mnogi ljudi su svoje živote proćerdali ni u šta.“
Od partijskih drugova čitulje su objavili Uroš i Sanja Šuvaković, za koje je Milošević: „Voljeni Predsednik,veliki prijatelj i politički učitelj.“
Njegov telohranitelj Senta, sa porodicom, u čitulji je napisao: „Znali su da ste nepobedivi dok gledate i govorite. Ovog puta su vas pobedili dok ste spavali.“
Šef kabineta Slobodana Miloševića Goran Milinović napisao je: „Čast je besmrtna. Vi ste je istinski posedovali i odbranili. Za primer i uzor u svim vremenima.“
Milutin Mrkonjić napisao je kratko: „Poslednji pozdrav drugu i prijatelju.“ Slično se od Miloševića oprostio i njegov ministar inostranih poslova i partijski drug Živadin Jovanović. Napisao je jednostavno: „Poslednji pozdrav Predesdniku“, isti tekst je objavio i Beogradski forum za svet ravnopravnih.
Milovan Bojić u svojoj čitulji odaje poslednji pozdrav svom predsedniku, „velikoj istorijskoj ličnosti, čoveku briljantnog mozga, lavljeg srca i neviđene harizme“. Bojić je ovom prilikom ocenio da „zemlja koja ne ume da ceni svoje velikane, ne zaslužuje ni da ih ima. Verujem jedino istoriji i pravdi nebeskoj.“
Miodrag Zečević, bankar i tvorac ideje o zajmu za privredni preporod Srbije, podseća da su se „divili njegovoj hrabroj odbrani svi koji su ga voleli i poštovali, a i oni koji su bili njegovi protivnici“. On se od „svog druga i porodičnog prijatelja“ oprostio čituljom u kojoj objavljuje da je Slobodan Milošević „bio i ostao dika i ponos za pokoljenje. Imao se rašta i roditi.“
Mile Novović, s porodicom, povodom smrti Slobodana Miloševića epski je raspevano zapisao: „Ponosno i neustrašivo si nas vodio i u nama lafska srca probudio. Duše su nam bile opijene tvojim junaštvom i rodoljubljem. Srbija pamti tvoja pregnuća i napore da je zaštitiš i očuvaš. Da, viteza sustopce tragičeski konac prati: tvojoj glavi bi suđeno za vijenac se svoj prodati!“
Dražimir Marušić, predsednik Opštine Gornji Milanovac, Slobodanu Miloševiću daje čitulju u ime opštine: „U Takovu, na temeljima Srbije, gde je zavet predaka uklesan u kamen i hrast, slava pripada samo onima koji nepokolebljivo brane svoju otadžbinu, njene granice, slobodu i čast.“
Rajko Tomić, socijalista iz Novog Beograda, objavljuje pozdrav „velikom i nenadmašnom predsedniku države i moje partije, heroju, junaku i najvećem državniku XX veka“.
Udruženje Sloboda se od Miloševića oprašta kao od „heroja srpskog naroda“. Predsedniku koji je svoj život položio u odbrani Srbije, zastupanju istine o svom narodu i odbrani pravde, čoveku koji je i u haškom kazamatu bio slobodan i sa velikim i sa malim s.“
Čitulje Miloševiću objavljene su i u Crnoj Gori. Marija Milošević, kćerka Slobodana Miloševića, čitulju za svog oca objavila je u crnogorskom državnom listu „Pobjeda“, na čitavoj stranici. Uz fotografiju Miloševića, u čitulji je napisano: „Tata, volim te, tvoja Marija“. To je jedina čitulja za Miloševića u ovim novinama. U podgoričkom listu „Dan“ objavljene su na tri stranice posmrtne čitulje Slobodanu Miloševiću. Čitulje su, pored građana, objavile Narodna socijalistička stranka Crne Gore, koja je nastala posle sukoba u i danas vladajućoj Demokratskoj partiji socijalista, a potom i u Socijalističkoj narodnoj partiji, Udruženje boraca u ratovima iz devedesetih godina.
Komentari: 1
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
